Bivši predsednik Zimbabvea Robert Mugabe preminuo je danas u 95, godini, ostavivši svetsku javnost podeljenu po pitanju toga ko je bio prvi predsednik Zimbabvea otkako je ta zemlja stekla nezavisnost od Britanije 1980, piše Tanjug.

undefined Robert Mugabe

Za jedne, on je bio "zli diktator", koji je trebalo da poslednje dane provede u zatvoru zbog zločina protiv čovečnosti, dok su ga drugi smatrali revolucionarnim herojem, koji se borio protiv rasnog ugnjetavanja i suprotstavio imeprijalizmu i neokolonijalizmu Zapada.

Za Mugabeovog naslednika, aktuelnog predsednika Emersona Mnangagva koji je na vlast došao posle vojnog puča u novembru 2017, Mugabe, je "ikona oslobođenja" i "jedan od osnivača Zimbabvea".

Kao i većina kontroverznih vođa, Mugabe se od heroja afričkog oslobođenja i čoveka koji se borio za oslobođenje Zimbabvea od višedecenijske vladavine belačke manjine pretvorio u karikaturu afričkog despota koji se gotovo 40 godina grčevito držao vlasti.

Mugabe je ostao na vlasti duže nego njegovi najveći neprijatelji i rivali - od bivšeg britanskog premijera Tonija Blera do nekadašnjih predsednika SAD i Južnoafričke Republike, Džordža V. Buša i Nelsona Mandele, koji je bio potpredsednik Zimbabvea u vreme Mugabeove vladavine, u periodu od 1987. do 1999.

U početku, Mugabea su hvalili zbog toga što je omogućio bolji pristup zdravstvu i obrazovanju za većinu stanovnika zemlje da bi ga kasnije kritikovali zbog zloupotrebe položaja i korupcije i nerazumevanja ekonomije zbog čega je gotovo uništio privredu svoje zemlje.

Rođen u Rodeziji, nepriznatoj državi koja je obuhvatala teritoriju današnjeg Zimbabvea, 21. februara 1924, Mugabe je učio za nastavnika pa je radio u mnogim školama u Rodeziji. Studije prava i ekonomije završio je na Londonskom univerzitetu.

Svoj politički uspon Mugabe je započeo 1960. godine, kada se pridružio Nacionalnoj demokratskoj partiji koja je ubrzo zabranjena jer se suprostavljala administarciji premijera tadašnje Rodezije, Jana Smita.

U zatvoru je proveo više od deset godina zbog kritikovanja vlade Rodezije 1964. godine - bez suđenja.

Dok je bio u zatvoru, 1973. godine bio je izabran za predsednika Afričkog nacionalnog saveza Zimbabvea, čiji je bio i jedan od osnivača.

Nakon puštanja na slobodu, organizovao je gerilske napade u Rodeziji. Njegova veština tokom pregovora dovela je do političkog sporazuma o okončanju krize i do proglašenja nezavisne Republike Zimbabve.

Nakon proglašenja nezavisnosti 18. aprila 1980. godine, Robert Mugabe postao je prvi premijer, da bi 1987. godine postao i predsednik države.

Mugabe se proslavio u gerilskom vratu 1970ih kada je bio revolucionarni junak koji se bori protiv manjinske belačke vlasti za slobodu svoga naroda, zbog čega su mnogi africki državnici izbegavali su da ga kritikuju, čak i kada je vodio zemlju u ekonomsku propast.

Kada je Zimbabve stekao nezavisnost 1980, veći deo sveta okrenuo se drugim temama, ali ne i Mugabe. Njegovi neprijatelji su i dalje bili isti - kapitalizam i kolonijalizam, a svi koji su ga kritikovali za njega su bili "izdajnici i prodane duše".

Za ekonomske probleme svoje zemlje uporno je krivio Zapad, na čelu s Velikom Britanijom, i odbacivao kritike na svoj račun da ne razume kako funkcioniše moderna ekonomija i da je previše fokusiran na to kako da raspodeli nacionalno bogatstvo, umesto da ga poveća.

Mugabe se jednom prilikom "proslavio" izjavom da država ne može da bankrotira, što je izgleda odlučio da isproba na sopstvenoj zemlji koja je 2008. imala godišnju inflaciju od 231 miliona odsto.

Poslednje godine njegove vladavine obeležio je finansijski kolaps i žestoke unutrašnje borbe za vlast, a Mugabe je posle vojnog puča svoje poslednje dane proveo u miru u svojoj vili u Harareu.

Mnogo građani Zimbabvea smatraju da se Mugabe a samim tim njihova sudbina, promenio nakon što se 1996. godine oženio svojom sekretarcom, vrlo omraženom Grejs Marufu, posle smrti njegove prve, veoma cenjene supruge Sali, 1992. godine.