Pobednik na američkim predsedničkim izborima, Barak Obama, u utorak 20. januara tačno u podne položiće zakletvu kao 44. predsednik SAD i time zvanično preuzeti dužnost od Džordža Buša
Pobednik na američkim predsedničkim izborima, Barak Obama, u utorak 20. januara tačno u podne položiće zakletvu kao 44. predsednik SAD i time zvanično preuzeti dužnost od Džordža Buša.
Amerika će tim činom dobiti do sada najmlađeg i prvog u istoriji predsednika afričkog porekla, a svet sa nadom očekuje da će dolazak novog lidera na čelo Bele kuće pomoći u prevazilaženju aktuelne svetske ekonomske krize i doprineti smirivanju brojnih kriznih žarišta širom planete.
Istoričari kažu da je inauguracija prvog predsednika SAD Džordža Vašingtona 1789. u Njujorku bila skroman događaj. U današnje vreme, svečano ustoličenje novog američkog lidera je višednevna svečanost koja podrazumeva paradu, koncerte i brojne balove.
Prema predviđanjima analitičara, inauguracija Obame biće najskuplja u istoriji, uprkos ekonomskim teškoćama sa kojima su SAD suočene, a ukupni troškovi za te svrhe procenjuju se na 160 miliona dolara.
Proslave povodom stupanja na dužnost prvog predsednika koji nije belac trajaće gotovo pet dana, uz rekordan broj učesnika od 1,5 do dva miliona ljudi.
Centralni događaj je zakletva, koju predsednik tradicionalno polaže pred Vrhovnim sudijom SAD ispred zdanja američkog Kongresa, i inauguracioni govor, kojim novi američki lider saopštava u kom pravcu namerava da vodi zemlju naredne četiri godine.
Obama će zakletvu položiti na Bibliji koju je 1861.godine prilikom inauguracije držao Abraham Linkoln.
Kao prvi afro-američki predsednik, Obama ima poseban odnos prema herojskom vođi iz američkog građanskog rata, kojim je okončano crnačko ropstvo u toj zemlji, ali trenutak u kome Obama polaže zakletvu mnoge više podseća na vreme kada je to učinio jedan drugi veliki američki predsednik - Frenklin Delano Ruzvelt.
Baš kako i današnji američki predsednik, Ruzvelt je 1933. u vreme velike ekonomske krize imao za zadatak da umiri javnost da će sve biti u redu uprkos ekonomskoj depresiji. "Nemamo čega da se plašimo osim nas samih. Ova velika nacija je opstala i opstaće, mi ćemo se oporaviti i prosperirati," rekao je on.
Nezavisno od dometa predsedničkih govora, sama inauguracija je za Amerikance važna tradicija koja svedoči o demokratskom kontinuitetu i mirnom transferu vlasti u njihovoj zemlji.
Ove godine inauguraciju će pratiti niz propratnih manifestacija koje počinju već tokom vikenda.Amerika će tim činom dobiti do sada najmlađeg i prvog u istoriji predsednika afričkog porekla, a svet sa nadom očekuje da će dolazak novog lidera na čelo Bele kuće pomoći u prevazilaženju aktuelne svetske ekonomske krize i doprineti smirivanju brojnih kriznih žarišta širom planete.
Istoričari kažu da je inauguracija prvog predsednika SAD Džordža Vašingtona 1789. u Njujorku bila skroman događaj. U današnje vreme, svečano ustoličenje novog američkog lidera je višednevna svečanost koja podrazumeva paradu, koncerte i brojne balove.
Prema predviđanjima analitičara, inauguracija Obame biće najskuplja u istoriji, uprkos ekonomskim teškoćama sa kojima su SAD suočene, a ukupni troškovi za te svrhe procenjuju se na 160 miliona dolara.
Proslave povodom stupanja na dužnost prvog predsednika koji nije belac trajaće gotovo pet dana, uz rekordan broj učesnika od 1,5 do dva miliona ljudi.
Centralni događaj je zakletva, koju predsednik tradicionalno polaže pred Vrhovnim sudijom SAD ispred zdanja američkog Kongresa, i inauguracioni govor, kojim novi američki lider saopštava u kom pravcu namerava da vodi zemlju naredne četiri godine.
Obama će zakletvu položiti na Bibliji koju je 1861.godine prilikom inauguracije držao Abraham Linkoln.
Kao prvi afro-američki predsednik, Obama ima poseban odnos prema herojskom vođi iz američkog građanskog rata, kojim je okončano crnačko ropstvo u toj zemlji, ali trenutak u kome Obama polaže zakletvu mnoge više podseća na vreme kada je to učinio jedan drugi veliki američki predsednik - Frenklin Delano Ruzvelt.
Baš kako i današnji američki predsednik, Ruzvelt je 1933. u vreme velike ekonomske krize imao za zadatak da umiri javnost da će sve biti u redu uprkos ekonomskoj depresiji. "Nemamo čega da se plašimo osim nas samih. Ova velika nacija je opstala i opstaće, mi ćemo se oporaviti i prosperirati," rekao je on.
Nezavisno od dometa predsedničkih govora, sama inauguracija je za Amerikance važna tradicija koja svedoči o demokratskom kontinuitetu i mirnom transferu vlasti u njihovoj zemlji.
Početak svečanosti biće označen danas besplatnim koncertom na otvorenom prostoru ispred Linkolnovog memorijala u centru Vašingtona.
Učestvovaće muzičke zvezde Bijonse, Bono, Šeril Krou, Herbi Henkok, Šakira, Brus Springstin, Džejms Tejlor, Stivi Vonder, Ašer i mnoge druge, a tekstove između numera čitaće Džejmi Foks, Kvin Latifa, Denzel Vašington.
Na dan inauguracije, u utorak, po prvi put u istoriji ovog događaja za publiku će biti otvoren čitav prostor takozvanog Nacionalnog mola - zelene površine u centru Vašingtona koja se prostire od Kapitol Hila do Vašingtonskog spomenika oko koje se nalaze najznačajniji muzeji i institucije.
Zvanična ceremonija inauguracije počinje u 10 sati po vašingtonskom, odnosno 16 po evropskom vremenu, ispred zgrade Kongresa, muzičkim numerama koje će izvoditi orkestar američke mornarice, i pozdravnim obraćanjem demokratske senatorke Dajane Fejnstajn.
Zakletvu će prvo položiti američki potpredsednik Džozef Bajden a zatim, tačno u podne, i novi predsednik SAD Barak Obama, koji će potom održati i inauguracioni govor.
Sledi blagoslov i ispraćaj dosadašnjeg predsednika Džordža Buša, posle čega će se Obama uputiti na tradicionalni ručak na Kapitol Hilu.
Svečani program na dan inauguracije obuhvatiće i nastupe slavnih muzičara, kao što su Areta Frenklin i svetski poznati čelista Jo Jo Ma.
Posle ručka sa članovima Kongresa, Obama i potpredsednik Bajden uputiće se u povorci od Kongresa do Bele kuće i sa specijalne tribine posmatrati paradu.
U toku popodneva i večeri biće održan niz balova, a novi predsednik SAD će sutradan, 21. januara, uz mnogobrojne istaknute ličnosti prisustvovati službi u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu.
(Tanjug)
