U akvakulturi realizuje se uzgoj čak 550 morskih vrsta za ljudsku hranu širom sveta, a hobotnica će uskoro postati najnoviji dodatak tom popisu.
Ali, zabrinuti tim međunarodnih naučnika objavio je studiju u kojoj se navodi da će uzgoj ovih glavonožaca na uzgajalištima dramatično pojačati uticaj na okolinu – i staviti nas u etičku dilemu.
Inteligentna, tertorijalna i teška za uzgoj u zatočeništvu, hobotnica može izgledati kao nekonvencionalan izbor za akvakulturu.
Ipak, sve veći broj zemalja, uključujući Italiju, Australiju, Japan, Kinu i Španiju, pokušavaju da "razmnože" ove životinje, pri čemu se u zatočeništvu odgajaju male hobotnice.
Japan posebno napreduje, obećavajući da će do 2020. godine uspešno proizvoditi u potpunosti uzgojene hobotnice.
Međutim, dodavanje ovog glavonošca na repertoar akvakulture, pogoršaće već ionako napet okolišni napor, pišu naučnici.
Poput konvencionalnog uzgoja ribe, uzgoj većeg broja hobotnica u zatočeništvu stvorio bi velike količine fekalnog otpada koji bi otišao u prirodnu sredinu i zagadio je, prenosi Morski.hr.
Primena antibiotika na hobotnice, nužnih za nadzor bolesti, prešla bi na sličan način u morsko okruženje i tlo nad kojim se uzgajaju.
Hobotnice su velike životinje, što znači da će njihov uzgoj zahtevati više prostora, što će najverovatnije dovesti do uništavanja prirodnog staništa u slučajevima kada se životinje nalaze u kavezima.
Od svega bi možda najveća pretnja koju naučnici predviđaju, mogla biti činjenica da su hobotnice mesožderi kojima su potrebne ogromne količine hrane, sastavljene uglavnom od divljih ulovljenih riba.
Već danas akvakultura koristi trećinu globalnog ulova ribe. Hobotnice imaju sistem hranjenja od 3 prema 1, što znači da im je potrebna tri puta veća telesna težina da bi se održali.
Zato bi se proizvodnja velikih količina uzgojene hobotnice negativno odrazila na ionako loše stanje globalnog ribljeg fonda i morski sastav u celini.
Osim uticaja na okolinu, hobotnice je takođe puno teže osigurati u zatočeništvu od uobičajene ribe, upozoravaju naučnici.
Studije ukazuju na impresivne kognitivne sposobnosti hobotnice i njihovu složenost u ponašanju.
NAJINTELIGENTNIJE ŽIVOTINJE U OKEANU
Dodatna istraživanja širom sveta ukazuju da se radi o najinteligentnijim životinjama u okeanu zbog čega je Deklaracija o svesnosti iz Kembridža iz 2012. godine svrstala među bića koja osećaju, baš kao i sisari i ptice.
Hobotnice prepoznaju ljudska lica, rešavaju zadatke (a tačne odgovore pamte mesecima), a uz sve to, postoje i dokazi da osećaju bol i patnju.
Konvencionalna akvakultura – u kojoj su životinje zatvorene u prepunim zatvorenim prostorima – bila bi neprikladna za potrebe tih životinja.
Kao životinje koje su pretežno samostalne, često su agresivne i prema drugima u svojoj blizini. Ako bi se uzgajivači potrudili udovoljiti svim potrebama, verovatno bi im trebalo više prostora, što bi pak uticalo na neke od već postojećih izazova akvakulture.
Prekomerni izlov doveo ih gotovo do istrebljenja
Iako se čini da bi prethodni razlozi temeljno izmenili racionalno razmišljanje o ugoju hobotnica, postoje snažni finansijski poticaji koji pokreću ovu novu akvakulturnu industriju.
Divlje zalihe ovih životinja postupno se iscrpljuju prekomernim ribolovom, objašnjavaju naučnici.
Paralelno s tim, rastuće tržište hobotnica, uglavnom u bogatim zemljama, podstiče istraživanja i ulaganja u ovaj unosan, iako vrlo izazovan, oblik akvakulture.
Kako investicije rastu, nauka strahuje da bi tehnologija “farmi hobotnica na industrijskom nivou” mogla postati stvarnost.
Na kraju, ovu ekološku zagonetku naučnici ostavljaju kao priliku za izbegavanje zabluda i grešaka koje smo već napravili industrijskom proizvodnjom hrane na našoj planeti.
