Ruski predsednik Vladimir Putin rođen je na današnji dan 1952. u Sankt Peterburgu (tadašnji Lenjingrad).
Po završetsku studija prava, pristupio je, što je uvek i želeo, sovjetskoj obaveštajnoj službi KGB-u gde je kao njihov špijun 1980ih radio u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj.
Njegova identifikaciona kartica iz vremena dok je bio špijun u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj pronađena je nedavno u Drezdenu u arhivu istočnonemačke tajne policije Štazi.
Špijun u Istočnoj Nemačkoj
Putin je u to vreme bio major KGB-a a Štazi karticu je dobio 1985. zajedno sa pristupom toj službi.
Po otkriću članske kartice Štazija mediji su pisali da je ona dokaz da je Putin direktno radio za Ministarstvo za državnu bezbednost Istočne Nemačke, poznatom po strogom nadzoru običnih građana I njihovom vrbovanju.
Putin je u Istočnoj Nemačkoj radio sve do decembra 1989. kada je tamo pao komunistički režim.
Bio je u Drezdenu kada su demonstranti okupirali glavni štab tajne policije i kada su komunističke bezbednosne snage umalo pucale na demonstrante 5. decembra 1989. godine.
Pošto je govorio nemački rekao je da je tada on lično smirio masu koja je okružila zgradu KGB-a, upozoravajući demonstrante da napadaju teritoriju Sovjetskog Saveza.
Tokom službe za KGB u Drezdenu Putin je unapređen u čin pukovnika.
Tokom 1990ih radio je kao pomoćnik gradonačelnika Anatolija Sobčaka, koji mu je predavao pravo na fakultetu.
Dolazak na vlast
U Kremlj je stigao za vreme vladavine Borisa Jeljcina kada je postao šef Federalne službe bezbednosti (služba naslednica KGB-a), zatim i premijer.
Jeljcin je za Novu godinu 1999. podneo ostavku i imenovao Putina za vršioca dužnosti predsednika.
Tri meseca kasnije, u martu 2000. Putin je pobedio na predsedničkim izborima.
Drugi mandat je osvojio 2004. a budući da ruski ustav zabranjuje kandidovanje za treći mandat za redom, prebacio se na premijersko mesto.
Treći predsednički mandat je osvojio 2012.
Mačomen nežnog srca
Javnost ga voli zbog mačo imidža, što često koristi fotografišući se kako golišav jaše konja ili demonstrirajući svoje znanje džudoa – nosilac je crnog pojasa u ovoj borilačkoj veštini.
Džudo je počeo da trenira jer je odrastao u opasnom kraju Lenjingrada i često se tukao sa momcima iz kraja koji su bili veći i jači od njega.
"Pre pedeset godina naučio sam jedno pravilo na ulicama Lenjingrada - ako je tuča neizbežna ti udari prvi", izjavio je jednom prilikom.
Mačo imidž često koristi u predizbornim kampanjama poput leta borbenim avionom do Čečenije 2000. i pojavljivanjem na festivalu ruskih bajkera na Crnom moru 2011. godine, mada voli da pokaže i nežniju stranu igranjem sa svojim psima ili brigom o ugroženim amurskim tigrovima.
Putinu je srpski predsednik Aleksandar Vučić prilikom poslednje posete Srbiji početkom 2019. poklonio štene šarplaninca po imenu Paša.
Strastveni je igrač hokeja i to često pokazuje na televiziji.
Uživa veliku podršku građana kojima se standard sa njim na čelu države znatno poboljšao, i sebe predstavlja kao zaštitnika Rusa, a poznata je njegova izjava iz 2005. da je ropast Sovjetskog saveza „jedna od najvećih geopolitičkih katastrofa u 20. veku".
Opozicija njega i njegovu Jedinstvenu Rusiju opisuje kao “stranku nitkova i lopova”.
Ozloglašeno povučen predsednik
Ozloglašeno je povučen i o njegovom privatnom životu se malo toga zna.
Sporazumno se razveo od majke svoje dve ćerke Ljudmile 2013. posle trideset godina braka. Tom prilikom ga je Ljudmila opisala kao “radoholičara”.Mediji prenose da obe Putinove ćerke imaju uspešne akademske karijere.
Putina izuzetno mnogo vole i u Srbiji gde ga doživljavaju kao velikog zaštitnika i prijatelja Srba.
U Srbiji ima selo nazvano po svom imenu, voštanu figuru, brend šljivovice, nekoliko kafea u Srbiji nosi njegovo ime, a dobio je i crkvu "Putinku" u selu Banstol, na severozapadu Srbije.
