Politička situacija u Palestini nakon pobede militantne partije Hamas na parlamentarnim izborima se ne smiruje, a odnosi sa Izraelom su, posle prošlogodišnjeg povlačenja izraelskih vojnika iz pojasa Gaze, ponovo zaoštreni.
Politička situacija u Palestini nakon pobede militantne partije Hamas na parlamentarnim izborima se ne smiruje, a odnosi sa Izraelom su, posle prošlogodišnjeg povlačenja izraelskih vojnika iz pojasa Gaze, ponovo zaoštreni.
U nedelju je vršilac dužnosti premijera Izraela Ehud Olmert najavio da će Izrael obustaviti mesečne isplate od nekoliko desetina miliona dolara palestinskoj upravi ukolikoko Hamas formira vladu, kao i da će prekinuti odnose sa Palestincima.
Olmert je članovima svog kabineta rekao da je u stalnom kontaktu sa svetskim liderima i da je proteklih dana dobio njihovu podršku za oštar stav prema Hamasu, prenose agencije.
"Razjasnili smo da bez jasnog napuštanja puta terora, priznavanja Izraelu prava da postoji u miru i sigurnosti...Izrael neće imati nikakve kontakte sa Palestincima. Te principe je prihvatila i medjunarodna zajednica. O tom pitanju nemam nameru da pravim kompromise", rekao je Olmert.
Svakog meseca Izrael prebaci oko 54 miliona dolara koje naplati u lukama i na graničnim prelazima na ime poreza i carina, a i ranije je u trenucima kriza novac zadržavao.
Izraelski zvaničnici rekli su da se zabrana kontakata sa Palestincima ne odnosi na njihovog vodju Mahmuda Abasa, koji prihvata izraelske uslove i spreman je da nastavi mirovne pregovore. Abas je izabran prošle godine, sa četvorogodišnjim mandatom.
Na pitanje da li bi vlada predvodjena Hamasom prihvatila pravo Izraela na postojanje, Zahar je odgovorio da bi "na to pitanje prvo trebalo da odgovori Izrael, jer oni ne prihvataju nas, osim kao manjinu, a ne kao vlasnika zemlje".
On je za CNN rekao da Hamas planira da saradjuje sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom.
Zahar je izjavio da bi Izrael morao da ukloni dve plave pruge sa svoje nacionalne zastave jer su one "simbol okupacije" odnosno, "označavaju izraelske granice od reke Eufrat do reke Nil".
Na pitanje da li će Hamas, koga SAD smatraju terorističkom organizacijom, odbaciti put terorizma, Zahar je odgovorio: "Šta je medjunarodna definicija terorizma? Kada (izraelske snage) napadnu kuće avionima F-16, kada koriste helikoptere, kada ubijaju ljude i decu i uništavaju naš poljoprivredni sistem, to je terorizam".
Radikalni isklamski pokret Hamas odneo je pobedu na izborima, i očekuje se da će formirati novu vladu, čime su šase za postizanje mirovnog dogovora ozbiljno ugrožene.
Hamas ne želi da ispuni izraelske zahteve, da se razoruža i da prizna jevrejsku državu, ali je nagovestio da bi do dugoročnog primirja ili dogovora sa Izraelom moglo da dodje.
Mofaz je takodje rekao da palestinsko političko rukovodstvo trenutno preživljava posledice šoka nakon iznenadjujuće pobede Hamasa i da je glavno pitanje kako će se ona ponašati. Drugo je pitanje kome će palestinske bezbednosne snage odgovarati i ko će predvoditi palestinsku diplomatsku misiju.
U ovoj fazi, ocenio je Mofaz, koji je nedavno napustio konzervativni Likud i prešao u novu partiju centra Kadima, Hamas pokušava da postavi profesionalne kandidate na funkcije u vladi, umesto kandidata visokog političkog profila.
On je izrazio uverenje da će u prvim koracima na vlasti Hamas pokušati da zaustavi Islamski džihad, od koga se očekuje da nastavi terorističke napade.
"Antiteroristička politika mora biti jasna. Veruje se da će oni koji su razočarani Fatahom inicirati terorističke napade i odbrana se za to sprema", rekao je Mofaz, dodavši da politika prema Hamasu mora biti bez kompromisa.
"Oni moraju da ponište svoju povelju i onda ćemo se suočiti sa jasnijom realnošću", naglasio je on.
Hamas je preuzeo odgovornost za ubistvo stotina izraelskih civila i vojnika u samoubilačkim bombaškim i drugim napadima od osnivanja 1987. godine.
Nazif je u intervjuu američkom nedeljniku "Njuzvik" (Newsweek) rekao i da bi Hamasu, koji je pobedio na palestinskim parlamentarnim izborima prošle sedmice, trebalo pružiti priliku da pokaže svoje namere.
Hamas, u čijoj se povelji poziva na uništenje Izraela, trebalo bi, prema rečima Nazifa, da poštuje sporazume iz Osla sa Izraelom, prema kojima je formirana Palestinska uprava 1990. godine.
Egipatski premijer je dodao da bi Hamas trebalo da podrži i "mirovnu mapu" za Bliski istok, koju su predložile SAD 2003. godine i kojom se nezvanične palestinske naoružane grupe, kao što je i oružano krilo Hamasa, obavezuju na razoružanje.
SAD su zapretile da će prestati da pružaju pomoć Palestincima ako Hamas ne prekine nasilje i svoje pozive na uništenje Izraela. I EU je upozorila da bi njeni odnosi sa Palestinskom upravom mogli da se pogoršaju ako Hamas ne odustane od nasilja i ne prizna Izrael.
Egipat, koji je blizak saveznik SAD, imao je važnu ulogu u posredovanju u mirovnim pregovorima Palestinaca i Izraelaca. Egipat je 1979. godine bio prva arapska država koja je priznala Izrael.
(agencije/MONDO)
U nedelju je vršilac dužnosti premijera Izraela Ehud Olmert najavio da će Izrael obustaviti mesečne isplate od nekoliko desetina miliona dolara palestinskoj upravi ukolikoko Hamas formira vladu, kao i da će prekinuti odnose sa Palestincima.
Olmert je članovima svog kabineta rekao da je u stalnom kontaktu sa svetskim liderima i da je proteklih dana dobio njihovu podršku za oštar stav prema Hamasu, prenose agencije.
"Razjasnili smo da bez jasnog napuštanja puta terora, priznavanja Izraelu prava da postoji u miru i sigurnosti...Izrael neće imati nikakve kontakte sa Palestincima. Te principe je prihvatila i medjunarodna zajednica. O tom pitanju nemam nameru da pravim kompromise", rekao je Olmert.
Svakog meseca Izrael prebaci oko 54 miliona dolara koje naplati u lukama i na graničnim prelazima na ime poreza i carina, a i ranije je u trenucima kriza novac zadržavao.
Izraelski zvaničnici rekli su da se zabrana kontakata sa Palestincima ne odnosi na njihovog vodju Mahmuda Abasa, koji prihvata izraelske uslove i spreman je da nastavi mirovne pregovore. Abas je izabran prošle godine, sa četvorogodišnjim mandatom.
Hamas: Izrael da promeni zastavu
Medjutim, vodja Hamasa u pojasu Gaze Mahmud Zahar izjavio je u nedelju da glatka pobeda njegove partije na izborima nije dovela do velikih promena u odnosu Hamasa prema Izraelu.Na pitanje da li bi vlada predvodjena Hamasom prihvatila pravo Izraela na postojanje, Zahar je odgovorio da bi "na to pitanje prvo trebalo da odgovori Izrael, jer oni ne prihvataju nas, osim kao manjinu, a ne kao vlasnika zemlje".
On je za CNN rekao da Hamas planira da saradjuje sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom.
Zahar je izjavio da bi Izrael morao da ukloni dve plave pruge sa svoje nacionalne zastave jer su one "simbol okupacije" odnosno, "označavaju izraelske granice od reke Eufrat do reke Nil".
Na pitanje da li će Hamas, koga SAD smatraju terorističkom organizacijom, odbaciti put terorizma, Zahar je odgovorio: "Šta je medjunarodna definicija terorizma? Kada (izraelske snage) napadnu kuće avionima F-16, kada koriste helikoptere, kada ubijaju ljude i decu i uništavaju naš poljoprivredni sistem, to je terorizam".
Radikalni isklamski pokret Hamas odneo je pobedu na izborima, i očekuje se da će formirati novu vladu, čime su šase za postizanje mirovnog dogovora ozbiljno ugrožene.
Hamas ne želi da ispuni izraelske zahteve, da se razoruža i da prizna jevrejsku državu, ali je nagovestio da bi do dugoročnog primirja ili dogovora sa Izraelom moglo da dodje.
Ruka pomirenja
Ranije u nedelju, izraelski ministar odbrane Šaul Mofaz ocenio je da se Hamas ponaša odgovorno od pobede na parlamentarim izborima i izrazio uverenje da će u kratkom periodu ta partija pokušati da zaustavi teror.Mofaz je takodje rekao da palestinsko političko rukovodstvo trenutno preživljava posledice šoka nakon iznenadjujuće pobede Hamasa i da je glavno pitanje kako će se ona ponašati. Drugo je pitanje kome će palestinske bezbednosne snage odgovarati i ko će predvoditi palestinsku diplomatsku misiju.
U ovoj fazi, ocenio je Mofaz, koji je nedavno napustio konzervativni Likud i prešao u novu partiju centra Kadima, Hamas pokušava da postavi profesionalne kandidate na funkcije u vladi, umesto kandidata visokog političkog profila.
On je izrazio uverenje da će u prvim koracima na vlasti Hamas pokušati da zaustavi Islamski džihad, od koga se očekuje da nastavi terorističke napade.
"Antiteroristička politika mora biti jasna. Veruje se da će oni koji su razočarani Fatahom inicirati terorističke napade i odbrana se za to sprema", rekao je Mofaz, dodavši da politika prema Hamasu mora biti bez kompromisa.
"Oni moraju da ponište svoju povelju i onda ćemo se suočiti sa jasnijom realnošću", naglasio je on.
Hamas je preuzeo odgovornost za ubistvo stotina izraelskih civila i vojnika u samoubilačkim bombaškim i drugim napadima od osnivanja 1987. godine.
Egipatska inicijativa
Egipatski premijer Ahmed Nazif izjavio je da palestinska vlada predvodjena radikalnim islamističkim pokretom Hamas treba da poštuje mirovni plan za Bliski istok koji podržavaju SAD i mirovne sporazume koje su palestinski lideri sklopili sa Izraelom 90-ih godina.Nazif je u intervjuu američkom nedeljniku "Njuzvik" (Newsweek) rekao i da bi Hamasu, koji je pobedio na palestinskim parlamentarnim izborima prošle sedmice, trebalo pružiti priliku da pokaže svoje namere.
Hamas, u čijoj se povelji poziva na uništenje Izraela, trebalo bi, prema rečima Nazifa, da poštuje sporazume iz Osla sa Izraelom, prema kojima je formirana Palestinska uprava 1990. godine.
Egipatski premijer je dodao da bi Hamas trebalo da podrži i "mirovnu mapu" za Bliski istok, koju su predložile SAD 2003. godine i kojom se nezvanične palestinske naoružane grupe, kao što je i oružano krilo Hamasa, obavezuju na razoružanje.
SAD su zapretile da će prestati da pružaju pomoć Palestincima ako Hamas ne prekine nasilje i svoje pozive na uništenje Izraela. I EU je upozorila da bi njeni odnosi sa Palestinskom upravom mogli da se pogoršaju ako Hamas ne odustane od nasilja i ne prizna Izrael.
Egipat, koji je blizak saveznik SAD, imao je važnu ulogu u posredovanju u mirovnim pregovorima Palestinaca i Izraelaca. Egipat je 1979. godine bio prva arapska država koja je priznala Izrael.
(agencije/MONDO)
