Šta se dešava u Boliviji:Odlazak Moralesa– državni udar ili kraj tiranije?

Nagla ostavka bolivijskog predsednika Eva Moralesa pod pritiskom nasilnih protesta i posle otkazivanja podrške oružanih snaga, predstavlja značajan trenutak u Latinskoj Americi.

Morales je podneo ostavku u nedelju posle višesedmičnih protesta gnevnog stanovništva koje ga je optuživalo da podriva demokratiju kako bi produžio vlast, piše Njujork tajms.

Moralesov odlazak je značajan trenutak u nemirima koji su zahvatili Latinsku Ameriku poslednjih meseci, ocenjuje list, ukazujući da je nekoliko lidera u regionu pod pritiskom uličnih protesta, izliva vandalizma i produbljivanja političke polarizacije, što je pojačano lošom ekonomijom i sve većim nezadovoljstvom zbog nejednakosti.

Morales je došao na vlast 2006. na levičarskom talasu u Latinskoj Americi i bio je na vlasti duže od ostalih aktuelnih šefova država u regionu, podvlači Njujork tajms, navodeći da je nekada bio veoma popularan, kao prvi starosedelački predsednik zemlje kojom je vekovima upravljala mala elita evropskih potomaka.

Levičarski lider vodio je Boliviju kroz eru ekonomskog rasta i smanjenja nejednakosti, uz podršku Bolivijaca koji su ga videli kao svog pravog predstavnika.

Pod vlašću bivšeg sindikalnog vođe uzgajivača koke, došlo je do promene strukture vlasti – žene čine skoro polovinu Kongresa, dok su starosedelački narodi dobili veći uticaj. Ipak, ukazuje američki list, mnogi Bolivijci su se pred izbore nadali da će izgubiti, a zidove prestonice preplavili su grafiti na kojima je Morales označen kao "diktator".

Svrgavanje Moralesa, koji je podržavao autoritarne, levičarske vlade u Venecueli i na Kubi, menja ravnotežu snaga za levicu u Latinskoj Americi, koja je naglo izgubila jednog od svojih najistaknutijih šefova države, ocenjuje Vašington post.

Moralesova ostavka je usledila posle vrtoglavog razvoja događaja u nedelju kada su ga šefovi oružanih snaga i policije pozvali da se povuče, dok je glavni sindikat tražio ostavku ako je to potrebno da se država spasi od vladavine rulje.

Demonstranti su pljačkali i spaljivali kuće zvaničnika Moralesove partije i u makar u jednom slučaju, oteli jednog rođaka, navodi Vašington post, ukazujući da su neredi u nedelju bili vrhunac tronedeljnog nasilja koje je počelo kada su pristalice desnice, gnevne zbog, kako tvrde, izborne krađe, počele da pale glasačke centre. Moralesova ostavka, međutim, nije zaustavila nasilje, pošto su se predstavnici socijalista žalili da je kasno u nedelju uveče opljačkana njegova kuća.

Morales i njegovi zvaničnici su rekli da se pritisak svodi na državni udar koji su organizovali njegov desničarski rival na izborima, bivši predsednik Karlos Mesa i drugi opozicioni lideri. Mesa, međutim, odbacuje da je reč o državnom udaru i hvali narod za "herojski mirni otpor" koji je doveo do "kraja tiranije".

Šokantna brzina kojom je Morales pao, u suprotnosti je s pokušajima u Venecueli da se zbaci predsednik Nikolas Maduro posle prošlogodišnjih izbora koji se smatraju neregularnim.

Ključna razlika je, prema ocenama analitičara koje navodi Vašington post, podrška vojske koja je odana lideru Venecuele. Maduro nije oklevao da upotrebi silu u Venecueli, gde je više od 100 ljudi ubijeno prošle godine. S druge strane, Morales nije angažovao državnu silu ili pozvao svoje pristalice da se sukobe s opozicijom.

Odlaskom Moralesa, latinoamerička levica je izgubila istaknutog člana antiameričkog pokreta koji je došao na vlast na takozvanom roze talasu levičarskih predsednika koji su izabrani ili koji su učvrstili vlast u regionu, ocenjuje Volstrit džurnal.

Većina Moralesovih ideoloških kolega, ukazuje njujorški list, otišla je s vlasti ili se suočava s teškim ekonomskim i političkim pritiscima, pre svega autoritarni venecuelanski lider Maduro.

Bolivija je iznenadno ušla u političku neizvesnost pošto su pored Moralesa, ostavke podneli svi funkcioneri koji po ustavu mogu da preuzmu ulogu šefa države, ukazuje Asošiejtid pres.

Dok mnogi protivnici socijalističkog lidera na ulicama slave njegov odlazak, drugi strahuju od povratka ere državnih udara koje su nadzirale latinoameričke vojske, ocenjuje agencija, ukazujući da je komandant bolivijske vojske Vilijams Kaliman tražio ostavku predsednika kako bi se ponovo uspostavili mir i stabilnost.

Mada zasad nema naznaka da će se vojska umešati u vladanje zemljom, prema ocenama stručnjaka, treba pažljivo pratiti šta će oružane snage uraditi u narednom periodu.

Profesorka političkih nauka i latinoameričkih studija na Univerzitetu Arizona Dženifer Sir rekla je za AP da "vakuum u vlasti otvara prostor da se vojska potencijalno umeša".

Sličnu ocenu iznosi BBC koji navodi da je najveća kritika Moralesa bila da ne poštuje demokratiju, ali i da činjenica da je vojska imala reč u povlačenju predsednika ne čini veliku uslugu bolivijskoj demokratiji.

Posle ostavke Moralesa prioritet je, ističe BBC, da se izabere prelazni lider, sazovu novi izbori i ujedini polarizovana Bolivija, koja bi se inače mogla suočiti s još nemira i nasilja.

Ostavka Moralesa, poslednjeg levičarskog lidera iz "roze talasa" koji je zahvatio Latinsku Ameriku pre dve decenije, polarizovao je vlade širom regiona, ističe Rojters, navodeći da su predsednici Venecuele i Argentine kritikovali "državni udar", dok su drugi pozdravili odlazak socijalističkog predsednika.