Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama, kao i svi njegovi prethodnici tokom više od pet decenija, naći će se danas na jednom mestu sa oko 3.500 zvanica na molitvenom doručku koji se tradicionalno održava svakog prvog četvrtka u februaru.
U "molitvi za Ameriku" u Vašingtonskom Hiltonu će se, pored članova Kongresa, visokih predstavnika administracije i zvaničnika iz čitavog sveta okupiti i jedan broj zvanica iz Srbije.
Na molitveni doručak pozvani su ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, lider SPO-a, članice vladajuće koalicije, Vuk Drašković, funkcioner opozicionog DSS-a Nenad Popović, srbijanski muftija Islamske zajednice Srbije Muhamed Jusufspahic, funkcioner G17plus Vlajko Senić, nekadašnji glavni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović i drugi.
Tradicija okupljanja na molitvenom doručku ustanovljena je za mandata predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera, koji je sa grupom kongresmena došao na ideju da organizuje zajednički skup čija bi okosnica bila molitva za Ameriku.
Osnovna namera je bila da se pomogne u prevazilaženju tadašnjih podela u američkom društvu, nalik na one koje i danas postoje između plave - demokratske i crvene - republikanske Amerike, za koje se novi američki predsednik nada da će ih prevazići.
Domaćin ovog skupa je američki Kongres, i to ispred kongresa dva člana američkog zakonodavnog tela - jedan iz republikanske i jedan iz demokratske stranke, ali smatra se da je glavni organizator neformalna konzervativna hrišćanska organizacija "Familija" ili "Feloušip faundejšon".
Uobičajno, jednu trećinu ukupnog broja gostiju čine zvanice iz inostranstva i njih pozivaju kongresmeni i članovi "Feloušipa". Budući da svaki kongresmen i svaki sentor ima pravo da pozove koga želi, o konačnom spisku gostiiju odlučuju, koliko funkcija i ugled odabranih, toliko i licna poznanastva.
Američka vlada takođe ima pravo na određeni broj gostiju i obično predlaže visoke strane zvaničnike. Svi pozivi se potom usklađuju sa organizacionim komitetom, jer postoje čvrsto određene kvote za svaki region i svaku američku državu.
Za Balkan je ove godine, prema nezvaničnim informacijama, rezervisano 45 mesta, od kojih je 12 pripalo Srbiji.
Budući da je reč o manifestaciji koja u jednoj sali okuplja više hiljada ljudi, molitveni doručak svakako nije mesto za detaljnije razgovore sa američkim domaćinima, ali događaji koji ga prate pružaju mogucnosti mnogih susreta i neformalnih razgovora.
U organizacionom komitetu Tanjugu je rečeno da se 80 odsto finansijskih sredstava za organizovanje Nacionalnog molitvenog doručka tradicionalno obezbeđuje iz kotizacije koju plaćaju samo "domaći", američki gosti.
Deset odsto troškova pokriva američki Kongres, a preostalih deset odsto sredstava obezbeđuje se iz donacija.
(Tanjug)
U "molitvi za Ameriku" u Vašingtonskom Hiltonu će se, pored članova Kongresa, visokih predstavnika administracije i zvaničnika iz čitavog sveta okupiti i jedan broj zvanica iz Srbije.
Na molitveni doručak pozvani su ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, lider SPO-a, članice vladajuće koalicije, Vuk Drašković, funkcioner opozicionog DSS-a Nenad Popović, srbijanski muftija Islamske zajednice Srbije Muhamed Jusufspahic, funkcioner G17plus Vlajko Senić, nekadašnji glavni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović i drugi.
Tradicija okupljanja na molitvenom doručku ustanovljena je za mandata predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera, koji je sa grupom kongresmena došao na ideju da organizuje zajednički skup čija bi okosnica bila molitva za Ameriku.
Osnovna namera je bila da se pomogne u prevazilaženju tadašnjih podela u američkom društvu, nalik na one koje i danas postoje između plave - demokratske i crvene - republikanske Amerike, za koje se novi američki predsednik nada da će ih prevazići.
Domaćin ovog skupa je američki Kongres, i to ispred kongresa dva člana američkog zakonodavnog tela - jedan iz republikanske i jedan iz demokratske stranke, ali smatra se da je glavni organizator neformalna konzervativna hrišćanska organizacija "Familija" ili "Feloušip faundejšon".
Uobičajno, jednu trećinu ukupnog broja gostiju čine zvanice iz inostranstva i njih pozivaju kongresmeni i članovi "Feloušipa". Budući da svaki kongresmen i svaki sentor ima pravo da pozove koga želi, o konačnom spisku gostiiju odlučuju, koliko funkcija i ugled odabranih, toliko i licna poznanastva.
Američka vlada takođe ima pravo na određeni broj gostiju i obično predlaže visoke strane zvaničnike. Svi pozivi se potom usklađuju sa organizacionim komitetom, jer postoje čvrsto određene kvote za svaki region i svaku američku državu.
Za Balkan je ove godine, prema nezvaničnim informacijama, rezervisano 45 mesta, od kojih je 12 pripalo Srbiji.
Budući da je reč o manifestaciji koja u jednoj sali okuplja više hiljada ljudi, molitveni doručak svakako nije mesto za detaljnije razgovore sa američkim domaćinima, ali događaji koji ga prate pružaju mogucnosti mnogih susreta i neformalnih razgovora.
U organizacionom komitetu Tanjugu je rečeno da se 80 odsto finansijskih sredstava za organizovanje Nacionalnog molitvenog doručka tradicionalno obezbeđuje iz kotizacije koju plaćaju samo "domaći", američki gosti.
Deset odsto troškova pokriva američki Kongres, a preostalih deset odsto sredstava obezbeđuje se iz donacija.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.