Stalne članice Saveta bezbednosti UN složile su se da Iran treba da bude izveden pred Savet bezbednosti zbog svog spornog nuklearnog programa. Kina i Rusija, dugogodišnji saveznici i trgovinski partneri Irana, takodje su potpisali saopštenje kojim se IAEA poziva da svoja dosijea o Iranu preda Savetu bezbednosti, u čijoj je moći da uvede sankcije ili preduzme druge ozbiljnije korake. Iran je ocenio da ta odluka znači "kraj diplomatije".
Stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na sastanku koji je završen u utorak ujutro u Londonu, složile su se da Iran treba da bude izveden pred Savet bezbednosti zbog svog spornog nuklearnog programa. Kina i Rusija, dugogodišnji saveznici i trgovinski partneri Irana, takodje su potpisali saopštenje kojim se Medjunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) poziva da svoja dosijea o Iranu preda Savetu bezbednosti, u čijoj je moći da uvede sankcije ili preduzme druge ozbiljnije korake.
Ministri inostranih poslova Kine, Rusije, SAD, Velike Britanije i Francuske, kao i Nemačke i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, saopštili su nakon sastanka u Londonu da IAEA, na svom narednom sastanku koji se održava u četvrtak u Beču, mora da donese odluku po kojoj će slučaj Irana biti iznet pred Savet bezbednosti.
Sastanak ministara inostranih poslova, koji je trajao četiri sata, održan je u formi privatne večere u domu britanskog šefa diplomatije Džeka Stroa u Londonu. "(Ministri) su se složili da poruka izuzetno važnog sastanka upravnog odbora IAEA treba da prenese Savetu bezbednosti odluku o potezima koji se od Irana očekuju", navodi se u zajedničkom saopštenju ministara.
Upravni odbor IAEA već je potvrdio odgovornost Irana za kršenje nuklearnih obaveza i uputio u septembru prošle godine jasno upozorenje Tehranu, a glasanje u četvrtak predstavljaće naredni korak, za koji se SAD već duže vremena zalažu, prenele su agencije.
Iranska vlada insistira da je nuklearni program koji razvija namenjen isključivo u civilne svrhe, za proizvodnju električne energije, dok SAD, sa druge strane, smatraju da Iran ima prikrivene ambicije za konstruisanje nuklearne bombe.
Iran je skinuo pečate UN sa nuklearanog postrojenja za obogaćivanje uranijuma 10. januara, kada je saopštio da će nastaviti svoj civilni nuklerani program, nakon dve godine pauze.
Članice Saveta bezbednosti bile su, medjutim, podeljene po pitanju koliko tvrd stav treba da zauzmu oko toga.
Predlog Rusije bio je da sama preuzme obogaćivanje uranijuma na svom tlu i da gorivo šalje Iranu, čime će EU imati više uvida u taj proces.
Ostaje i dalje nejasno kako će Kina i Rusija glasati ukoliko pitanje sankcija Iranu dodje na dnevni red Saveta bezbednosti, kao i da li će SAD uspeti da dobiju široku podršku medjunarodne zajednice, koja im je neophodna nakon glasanja IAEA.
"Smatramo da bi iznošenje pitanja (iranskog nukleranog programa) ili prijavljivanje Irana Savetu bezbednosti značilo kraj diplomatije", rekao je Laridžani, sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost u izjavi za državnu televiziju.
I ostali iranski zvaničnici su oštro reagovali na odluku stalnih članica Saveta bezbednosti da pitanje spornog nuklearnog programa te zemlje bude izneto pred to izvršno telo UN, ističući da je odluka pravno neosnovana i da se neće povinovati zahtevima za obustavljanje svog nuklearnog istraživanja i razvoja.
"Nema pravnih osnova da slučaj Irana bude iznet pred Savet bezbednosti i Evropljani će naići na poteškoće u tom pokušaju", izjavio je šef iranske Organizacije za atomsku energiju Golamreza Aghazadeh.
Zamenik šefa iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost Džavad Vaedi izjavio je da Iran ni pod kojim uslovima neće odustati od svog nukleranog programa. "Istraživanje i razvoj legitimno su pravo iranske nacije i ta odluka je neopoziva", izjavio je on državnoj televiziji.
Oba iranska zvaničnika istakla su, medjutim, da je Teheran spreman da nastavi pregovore, kako bi se sprečila ishitrena reakcija Saveta bezednosti. "I dalje verujem da je moguće pronaći diplomatsko rešenje kao izlaz iz ove krize", rekao je Aghazadeh.
(Tanjug)
Ministri inostranih poslova Kine, Rusije, SAD, Velike Britanije i Francuske, kao i Nemačke i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, saopštili su nakon sastanka u Londonu da IAEA, na svom narednom sastanku koji se održava u četvrtak u Beču, mora da donese odluku po kojoj će slučaj Irana biti iznet pred Savet bezbednosti.
Sastanak ministara inostranih poslova, koji je trajao četiri sata, održan je u formi privatne večere u domu britanskog šefa diplomatije Džeka Stroa u Londonu. "(Ministri) su se složili da poruka izuzetno važnog sastanka upravnog odbora IAEA treba da prenese Savetu bezbednosti odluku o potezima koji se od Irana očekuju", navodi se u zajedničkom saopštenju ministara.
Upravni odbor IAEA već je potvrdio odgovornost Irana za kršenje nuklearnih obaveza i uputio u septembru prošle godine jasno upozorenje Tehranu, a glasanje u četvrtak predstavljaće naredni korak, za koji se SAD već duže vremena zalažu, prenele su agencije.
Iranska vlada insistira da je nuklearni program koji razvija namenjen isključivo u civilne svrhe, za proizvodnju električne energije, dok SAD, sa druge strane, smatraju da Iran ima prikrivene ambicije za konstruisanje nuklearne bombe.
Iran je skinuo pečate UN sa nuklearanog postrojenja za obogaćivanje uranijuma 10. januara, kada je saopštio da će nastaviti svoj civilni nuklerani program, nakon dve godine pauze.
Članice Saveta bezbednosti bile su, medjutim, podeljene po pitanju koliko tvrd stav treba da zauzmu oko toga.
Predlog Rusije bio je da sama preuzme obogaćivanje uranijuma na svom tlu i da gorivo šalje Iranu, čime će EU imati više uvida u taj proces.
Ostaje i dalje nejasno kako će Kina i Rusija glasati ukoliko pitanje sankcija Iranu dodje na dnevni red Saveta bezbednosti, kao i da li će SAD uspeti da dobiju široku podršku medjunarodne zajednice, koja im je neophodna nakon glasanja IAEA.
Laridžani: Kraj diplomatije
Bilo kakav potez koji vodio ka tome da pitanje nuklearnog programa Irana bude izneto pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, značio bi kraj diplomatskih napora na razrešenju problema, izjavio je glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja Ali Laridžani."Smatramo da bi iznošenje pitanja (iranskog nukleranog programa) ili prijavljivanje Irana Savetu bezbednosti značilo kraj diplomatije", rekao je Laridžani, sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost u izjavi za državnu televiziju.
I ostali iranski zvaničnici su oštro reagovali na odluku stalnih članica Saveta bezbednosti da pitanje spornog nuklearnog programa te zemlje bude izneto pred to izvršno telo UN, ističući da je odluka pravno neosnovana i da se neće povinovati zahtevima za obustavljanje svog nuklearnog istraživanja i razvoja.
"Nema pravnih osnova da slučaj Irana bude iznet pred Savet bezbednosti i Evropljani će naići na poteškoće u tom pokušaju", izjavio je šef iranske Organizacije za atomsku energiju Golamreza Aghazadeh.
Zamenik šefa iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost Džavad Vaedi izjavio je da Iran ni pod kojim uslovima neće odustati od svog nukleranog programa. "Istraživanje i razvoj legitimno su pravo iranske nacije i ta odluka je neopoziva", izjavio je on državnoj televiziji.
Oba iranska zvaničnika istakla su, medjutim, da je Teheran spreman da nastavi pregovore, kako bi se sprečila ishitrena reakcija Saveta bezednosti. "I dalje verujem da je moguće pronaći diplomatsko rešenje kao izlaz iz ove krize", rekao je Aghazadeh.
(Tanjug)
