Bista čuvenog britanskog ratnog premijera Vinstona Čerčila, koju je britanska vlada iz svoje kolekcije pozajmila predsedniku SAD Džordžu Bušu posle terorističkih napada 11. seprembra 2001, formalno je vraćena Londonu po odluci novog američkog predsednika Baraka Obame.
Bronzana statua, delo Džejkoba Epštajna, vredna nekoliko hiljada stotina funti, imala je počasno mesto u Ovalnoj sobi za vreme Bušovog mandata.
Kada su, međutim, britanske diplomate ponudile da Obama zadrži bistu i tokom svog četvorogodišnjeg mandata, Bela kuća je odgovorila jednim odsečnim "Hvala, ali ne hvala".
Britanski diplomati u početku nisu bili voljni da raspravljaju o sudbini Čerčilove biste posle njenog izbacivanja iz sedišta američke vlasti.
U međuvremenu, ambasada Velike Britanije u Vašingtonu potvrdila je da se statua trenutno nalazi u rezidenciji britanskog ambasadora Najdžela Šinvolda.
Ostaje nejasno da li ambasador planira da je zadrži u američkoj prestonici ili da je pošalje natrag u London.
Američki političari imaju često običaj da citiraju Čerčila, čija je majka bila Amerikanka, ali nikada Obama koji se radije priseća reči i dela svog glavnog uzora, Abrahama Linkolna.
Nije dakle ništa čudno što je došlo do rokade u Ovalnoj sobi pa je tako Linkolnova zauzela mesto Čerčilove biste.
Za razliku od većine američkih političara koji odaju priznanje njegovom liderstvu za vreme Drugog svetskog, Čurčil za Obamu očigledno nema naročito pozitivne konotacije.
Naime, za vreme drugog Čerčilovog mandata britanske trupe su ugušile pobunu Mau Mau u Keniji. Među Kenijcima koje su kolonijalne vlasti mučile u zatvoru je i Husein Oniongo Obama, deda aktuelnog američkog predsednika.
Vraćanje biste donekle je unervozila britanske zvaničnike koji pokušavaju da odgonetnu znake koji bi mogli da nagovese domet britanskog uticaja na novu administraciju u Vašingtonu.
Sada je izvesno da će britanski premijer Gordon Braun morati da ponudi novi simbol angloameričkog prijateljstva kada bude posetio Vašington i prvi put se sreo sa novim američkim predsednikom.
S obzirom na Obamino interesovanje za Linkolnovu eru, Braunu bi bilo najbolje da američkom predsedniku pokloni predmet u vezi sa Džonom Brajtom, britanskim političarem iz 19. veka koji je vatreno podržavao severnjačke snage unionista za vreme secesionističkog rata u Americi.
(Tanjug/Na slici: Čerčilova bista u vreme Bušvog predsednikovanja)
Bronzana statua, delo Džejkoba Epštajna, vredna nekoliko hiljada stotina funti, imala je počasno mesto u Ovalnoj sobi za vreme Bušovog mandata.
Kada su, međutim, britanske diplomate ponudile da Obama zadrži bistu i tokom svog četvorogodišnjeg mandata, Bela kuća je odgovorila jednim odsečnim "Hvala, ali ne hvala".
Britanski diplomati u početku nisu bili voljni da raspravljaju o sudbini Čerčilove biste posle njenog izbacivanja iz sedišta američke vlasti.
U međuvremenu, ambasada Velike Britanije u Vašingtonu potvrdila je da se statua trenutno nalazi u rezidenciji britanskog ambasadora Najdžela Šinvolda.
Ostaje nejasno da li ambasador planira da je zadrži u američkoj prestonici ili da je pošalje natrag u London.
Američki političari imaju često običaj da citiraju Čerčila, čija je majka bila Amerikanka, ali nikada Obama koji se radije priseća reči i dela svog glavnog uzora, Abrahama Linkolna.
Nije dakle ništa čudno što je došlo do rokade u Ovalnoj sobi pa je tako Linkolnova zauzela mesto Čerčilove biste.
Za razliku od većine američkih političara koji odaju priznanje njegovom liderstvu za vreme Drugog svetskog, Čurčil za Obamu očigledno nema naročito pozitivne konotacije.
Naime, za vreme drugog Čerčilovog mandata britanske trupe su ugušile pobunu Mau Mau u Keniji. Među Kenijcima koje su kolonijalne vlasti mučile u zatvoru je i Husein Oniongo Obama, deda aktuelnog američkog predsednika.
Vraćanje biste donekle je unervozila britanske zvaničnike koji pokušavaju da odgonetnu znake koji bi mogli da nagovese domet britanskog uticaja na novu administraciju u Vašingtonu.
Sada je izvesno da će britanski premijer Gordon Braun morati da ponudi novi simbol angloameričkog prijateljstva kada bude posetio Vašington i prvi put se sreo sa novim američkim predsednikom.
S obzirom na Obamino interesovanje za Linkolnovu eru, Braunu bi bilo najbolje da američkom predsedniku pokloni predmet u vezi sa Džonom Brajtom, britanskim političarem iz 19. veka koji je vatreno podržavao severnjačke snage unionista za vreme secesionističkog rata u Americi.
(Tanjug/Na slici: Čerčilova bista u vreme Bušvog predsednikovanja)
Pridruži se MONDO zajednici.