• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

INVAZIJA NOVIH VRSTA NA ANTARKTIK: Narušen osetljiv biodiverzitet?!

Zagrevanje vode prouzrokovano klimatskim promenama dovešće do toga da će se u narednih deset godina na Antarktiku nove vrste.Naučnici su analizirali stotine studija kako bi utvrdili koje će vrste „najverovatnije“ kolonizovati region Antarktičkog poluostrva do 2030.

Britanski antarktički zavod kreirao je listu  vrsta koje će potencijalno “naseliti” ovaj region. Među njima se nalaze tri vrste školjki – Plava dagnja, Čileanska dagnja kao i mediteranska dagnja.

Ostale na listi mogućih invazivnih vrsta uključuju rakove, alge i duguljaste trave.

Načnici napominju da bi se region Antarktičkog poluostrva mogao suočiti sa "negativnim posledicama" ako nije zaštićen od invazivnih vrsta.

Možda će vas zanimati

"Stope uvođenja i invazije unutar Antarktičkog poluostrva verovatno će se povećati ... te kako se uvedene vrste uspostavljaju i šire dalje zbog klimatskih promena i sve veće ljudske aktivnosti.Morski beskičmenjaci, uključujući dagnje i rakove, najverovatniji su kandidati za invaziju."  ističe dr Dejvid Barns.

Barns objašnjava: „Znamo da školjke mogu preživjeti u polarnim vodama i mogu se lako širiti. Kada uspostave, oni mogu dominirati okruženjem, gušeći postojeće morske životinje koje žive na morskom dnu."

Region Antarktičkog poluostrva područje je kontinenta koje je najosjetljivije na klimatske promene i vrste koje “napadaju”.

Vodeći istraživač zaštite životne sredine dr Kevin Hjuz napominje sledeće:Region Antarktičkog poluostrva je daleko najprometniji i najposećeniji deo Antarktika zbog rastućih turističkih i naučno-istraživačkih aktivnosti".

Invazivne vrste mogu se transportovati na Antarktik na više načina.

Posetioci mogu da nose seme biljaka i delove tla pričvršćeno za njihovu odeću i obuću.

Uvezen teret, vozila kao i sveža hrana mogu sakriti vrste, uključujući insekte, biljke, pa čak i pacove i miševe.

Morske vrste predstavljaju poseban problem jer se mogu prevoziti na Antarktiku pričvršćene na brodske trupove.

Jednom kad se uspostave, teško ih je ukloniti.

Određena ostrva oko Antarktika već su okuprale razne nove vrste, uključujući pacove na ostrvu Princa Edvarda i Južnoj Džordžiji.

Ovakav razvoj događaja se ne očekuje na kopnu Antarktika, jer su uslovi još uvek previše hladni.

Profesorka Helen Roi, iz "Centra za ekologiju i hidrologiju" u Velikoj Britaniji veruje u sledeće: „Mislimo da će uslovi u regionu Antarktičkog poluostrva ostati previše ekstremni da bi se glodari mogli naseliti napolju .Međutim, pacovi i miševi mogli bi preživeti skrivanjem u zgradama istraživačkih stanica, tako da svi moraju biti budni I obratiti pažnju na izmet glodara i tragove grickanja."

I pored toga što bi glodari potencijalno ostali ograničeni na istraživačke stanice naučnika, sama antarktička divljina izložena je brojnim novim vrstmaa koje prete da naruše osetljiv biodiverzitet zamrznute tundre.

Pročitaje i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Zema3ema

Kakva glupost.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU