Američki predsednik Barak Obama predvideo je u 2009. fiskalnoj godini, koja je počela u oktobru, budžetski deficit od 1,75 biliona (hiljada milijardi) dolara, najveći od Drugog svetskog rata.
Deficit iznosi 12,3 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) Sjedinjenih Država, što je takođe procentualno najveći deo od 1945. godine, kada je deficit izbnosio 21,5 odsto BDP, prenele su agencije.
Za 2010. godinu, odnosno za prvi budžet "Obamine ere", predviđen je, takođe veliki, deficit od 1,17 biliona dolara, ali je predsednik obećao da će država u narednim godinama držati budžetski manjak pod kontrolom, uz pomoć kombinacije povećanja poreza i smanjenja potrošnje.
"Kratkoročno moramo imati veći deficit, kako bismo obezbedili hitnu pomoć porodicama i pokrenuli ekonomiju, ali jedino povratkom fiskalne discipline možemo obezbediti održivi rast i zajednički prosperitet", izjavio je Obama u Beloj kući.
Rojters podseća da je Obama, koji je stupio na dužnost 20. januara, obećao da će u narednim godinama smanjiti deficit, koji je nasledio od prethodnika Džordža Buša, i da će ga dovesti na 533 milijarde dolara (ili tri odsto BDP) već 2013.
Tome bi trebalo da doprinese povećanje poreza za bogatije Amerikance i planirano smanjenje američkih trupa u Iraku.
Da bi postao punovažan, budžet treba da dobije odobrenje Kongresa.
Obama je zatražio dodatnih 75,5 milijardi dolara za ratove u Iraku i Avganistanu do kraja tekuće fiskalne godine.
Za 2010, on je zatražio 130 milijardi dolara za vojne operacije u dvema zemljama, što je smanjenje u odnosu na otprilike 140 milijardi, koliko se očekuje da će biti potrebno ove godine.
Na ove ratove, Buš je 2008. potrošio 190 milijardi dolara.
Obamin predlog budžeta predviđa smanjenje izdvajanja za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, ali i stvaranje "rezerve" od 250 milijardi dolara za slučaj da predsednik od Kongresa u ovoj fiskalnoj godini zatraži dodatni novac za pomoć oslabljenom američkom fiskalnom sistemu.
Obama je takođe nagovestio da nema nameru da odlaže ispunjenje obećanja, datog tokom predsedničke kampanje, da će proširiti medicinsku pomoć na 46 miliona Amerikanaca koji nemaju osiguranje. U budžetu je predviđen 10-godišnji rezervni fond od 634 milijarde dolara iz kojeg će se plaćati predložene reforme zdravstvenog istema zemlje.
U budžet su uključene i milijarde dolara koje će se, od 2012. godine, zarađivati trgovinom emisijama gasova sa efektom staklene bašte, što je jedna od ključnih tačaka Obaminog programa za borbu protiv globalnog zagrevanja.
Ovogodišnji deficit od 1,75 biliona dolara posledica je manjka akumuliranog u vreme predsednikovanja Buša, ali i 787 milijardi dolara vrednog programa za oporavak američke privrede, kojeg je novi predsednik potpisao ranije ovog meseca.
SAD u poslednjih 14 meseci prolaze kroz recesiju, izazvanu prošlogodišnjim krizom na hipotekarnom tržištu, koja se pretvorila u svetsku ekonomsku krizu.
Obama smatra da je veliko povećanje javne potrošnje od ključne važnosti za sprečavanje ekonomske katastrofe.
(Tanjug)
Deficit iznosi 12,3 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) Sjedinjenih Država, što je takođe procentualno najveći deo od 1945. godine, kada je deficit izbnosio 21,5 odsto BDP, prenele su agencije.
Za 2010. godinu, odnosno za prvi budžet "Obamine ere", predviđen je, takođe veliki, deficit od 1,17 biliona dolara, ali je predsednik obećao da će država u narednim godinama držati budžetski manjak pod kontrolom, uz pomoć kombinacije povećanja poreza i smanjenja potrošnje.
"Kratkoročno moramo imati veći deficit, kako bismo obezbedili hitnu pomoć porodicama i pokrenuli ekonomiju, ali jedino povratkom fiskalne discipline možemo obezbediti održivi rast i zajednički prosperitet", izjavio je Obama u Beloj kući.
Rojters podseća da je Obama, koji je stupio na dužnost 20. januara, obećao da će u narednim godinama smanjiti deficit, koji je nasledio od prethodnika Džordža Buša, i da će ga dovesti na 533 milijarde dolara (ili tri odsto BDP) već 2013.
Tome bi trebalo da doprinese povećanje poreza za bogatije Amerikance i planirano smanjenje američkih trupa u Iraku.
Da bi postao punovažan, budžet treba da dobije odobrenje Kongresa.
Obama je zatražio dodatnih 75,5 milijardi dolara za ratove u Iraku i Avganistanu do kraja tekuće fiskalne godine.
Za 2010, on je zatražio 130 milijardi dolara za vojne operacije u dvema zemljama, što je smanjenje u odnosu na otprilike 140 milijardi, koliko se očekuje da će biti potrebno ove godine.
Na ove ratove, Buš je 2008. potrošio 190 milijardi dolara.
Obamin predlog budžeta predviđa smanjenje izdvajanja za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, ali i stvaranje "rezerve" od 250 milijardi dolara za slučaj da predsednik od Kongresa u ovoj fiskalnoj godini zatraži dodatni novac za pomoć oslabljenom američkom fiskalnom sistemu.
Obama je takođe nagovestio da nema nameru da odlaže ispunjenje obećanja, datog tokom predsedničke kampanje, da će proširiti medicinsku pomoć na 46 miliona Amerikanaca koji nemaju osiguranje. U budžetu je predviđen 10-godišnji rezervni fond od 634 milijarde dolara iz kojeg će se plaćati predložene reforme zdravstvenog istema zemlje.
U budžet su uključene i milijarde dolara koje će se, od 2012. godine, zarađivati trgovinom emisijama gasova sa efektom staklene bašte, što je jedna od ključnih tačaka Obaminog programa za borbu protiv globalnog zagrevanja.
Ovogodišnji deficit od 1,75 biliona dolara posledica je manjka akumuliranog u vreme predsednikovanja Buša, ali i 787 milijardi dolara vrednog programa za oporavak američke privrede, kojeg je novi predsednik potpisao ranije ovog meseca.
SAD u poslednjih 14 meseci prolaze kroz recesiju, izazvanu prošlogodišnjim krizom na hipotekarnom tržištu, koja se pretvorila u svetsku ekonomsku krizu.
Obama smatra da je veliko povećanje javne potrošnje od ključne važnosti za sprečavanje ekonomske katastrofe.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.