Mađarska je danas predložila da se donese plan pomoći u visini od 160 do 190 milijardi evra za finansijski sektor zemalja istočne Evrope, kako bi se izbegla nova "gvozdena zavesa" na kontinentu.
"Ne smemo da dozvolimo da nova gvozdena zavesa podeli Evropu", rekao je mađarski premijer Ferenc Đurskani novinarima u Briselu, uoči mini-samita istočnoevropskih zemalja u Briselu o ekonomskoj krizi.
Mini-samit se održava kao uvod u skup predstavnika evropske 27-orice sa ciljem da se razmotre mogući koraci u suočavanju sa ekonomskom krizom.
Budimpešta se zalaže za stvaranje programa evropske stabilizacije i integracije istočne Evrope, u visini od 160 i 190 milijardi evra, koji bi finansirali Međunarodni monetarni fond (MMF), evropske banke kao na primer Evropska banka za investicije, Centralna evropska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i vlade EU.
Češki premijer Mirek Topolanek, čija zemlja predsedava Evropskom unijom, u nedelju se, međutim, usprotivio mogućnosti davanja specijalne pomoći istočnoj Evropi zbog ekonomske krize.
"Ne mislim da je istočna Evropa specijalna regija, ne verujem da je potrebno da se izdvoji nekoliko zemalja u okviru EU. Ja ću podržati pomoć EU svim zemljama (kojima je to potrebno), ne posebno istočnoj Evropi", rekao je Topolanek.
Članice Evropske unije (EU) će učiniti sve što je u njhovoj moći da podstaknu ekonomski rast u regionalnoj privredi, ističe se u nacrtu dokumenta o kome danas, na vanrednom samitu u Briselu, raspravljaju čelnice 27 - članog bloka država.
"Skup mora osigurati maksimum mogućnosti da se u okviru jedinstvenog tržišta (EU) pokrene proces (ekonomskog) oporavka", navodi se u dokumentu koji bi trebalo da usvoje učesnici samita.
U istom dokumentu, koji je predočen agenciji Rojters uoči početka skupa, se ukazuje da je "otvaranje kreditnih mogućnosti od suštinskog značaja za sprovođenje fiskalnih mera u državama članicama".
Rojters ističe da su politički prvaci EU podeljeni oko načina izlaska iz tekuće globalne ekonomske krize, jer među među njima postoje bitne razlike oko trgovinske i politike budžetskog deficita, kao i više drugih pitanja.
Nemačka kancelarka Anegela Merkel je uoči današnjeg samita zatražila od čelnih političara iz zemalja istočne i srednje Evrope, koje su već postale članice EU ili se pripremaju da to budu, da iskreno saopšte na samitu pravu istinu o rizicima koji postoje u finansijskim sistemima njihovih država.
Merkelova je, osim toga, izjavila da će od lidera iz istočne i srednje Evrope zahtevati da objave kakav je stvarni položaj njihovih nacionalnih valuta, kao i podatke o kretanju spoljnih dugova i rastućim deficitima tekućih plaćanja.
(Beta)
"Ne smemo da dozvolimo da nova gvozdena zavesa podeli Evropu", rekao je mađarski premijer Ferenc Đurskani novinarima u Briselu, uoči mini-samita istočnoevropskih zemalja u Briselu o ekonomskoj krizi.
Mini-samit se održava kao uvod u skup predstavnika evropske 27-orice sa ciljem da se razmotre mogući koraci u suočavanju sa ekonomskom krizom.
Budimpešta se zalaže za stvaranje programa evropske stabilizacije i integracije istočne Evrope, u visini od 160 i 190 milijardi evra, koji bi finansirali Međunarodni monetarni fond (MMF), evropske banke kao na primer Evropska banka za investicije, Centralna evropska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i vlade EU.
Češki premijer Mirek Topolanek, čija zemlja predsedava Evropskom unijom, u nedelju se, međutim, usprotivio mogućnosti davanja specijalne pomoći istočnoj Evropi zbog ekonomske krize.
"Ne mislim da je istočna Evropa specijalna regija, ne verujem da je potrebno da se izdvoji nekoliko zemalja u okviru EU. Ja ću podržati pomoć EU svim zemljama (kojima je to potrebno), ne posebno istočnoj Evropi", rekao je Topolanek.
Članice Evropske unije (EU) će učiniti sve što je u njhovoj moći da podstaknu ekonomski rast u regionalnoj privredi, ističe se u nacrtu dokumenta o kome danas, na vanrednom samitu u Briselu, raspravljaju čelnice 27 - članog bloka država.
"Skup mora osigurati maksimum mogućnosti da se u okviru jedinstvenog tržišta (EU) pokrene proces (ekonomskog) oporavka", navodi se u dokumentu koji bi trebalo da usvoje učesnici samita.
U istom dokumentu, koji je predočen agenciji Rojters uoči početka skupa, se ukazuje da je "otvaranje kreditnih mogućnosti od suštinskog značaja za sprovođenje fiskalnih mera u državama članicama".
Rojters ističe da su politički prvaci EU podeljeni oko načina izlaska iz tekuće globalne ekonomske krize, jer među među njima postoje bitne razlike oko trgovinske i politike budžetskog deficita, kao i više drugih pitanja.
Nemačka kancelarka Anegela Merkel je uoči današnjeg samita zatražila od čelnih političara iz zemalja istočne i srednje Evrope, koje su već postale članice EU ili se pripremaju da to budu, da iskreno saopšte na samitu pravu istinu o rizicima koji postoje u finansijskim sistemima njihovih država.
Merkelova je, osim toga, izjavila da će od lidera iz istočne i srednje Evrope zahtevati da objave kakav je stvarni položaj njihovih nacionalnih valuta, kao i podatke o kretanju spoljnih dugova i rastućim deficitima tekućih plaćanja.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.