Klimatske promene i porast nivoa mora mogli bi da zbrišu polovinu peščanih plaža na svetu do 2100. godine, upozoravaju stručnjaci.
Čak i ako se drastično smanji upotreba fosilnih goriva i zagađenje koje ih prati i izaziva globalno zagrevanje, više od trećine peščanih plaža na svetu bi moglo da nestane do tada, uništivši turizam u brojnim zemljama, navode stručnjaci.
"Osim turizma, pešlane plaže često deluju i kao prva linija odbrane od oluja i poplava i bez njih, posledice ekstremnih vremenskih neprilika osetiće se mnogo više", rekao je AFP-u vođa studije Mikalis Vusdukas sa Istraživačkog centra Evropske komisije.
Neke zemlje, poput Sjedinjenih Država, već planiraju sisteme odbrane ali su ti masivni inženjerski projekti neisplativi većini drugih zemalja.
Australija će biti najteže pogođena i gotovo 15.000 kilometara njenih belih peščanih plaža nestaće u moru u narednih 80 godina. Posle nje slede Kanada, Čile i SAD.
Među deset zemalja koje bi mogle da ostanu bez peščane obale su i Meksiko, Kina, Rusija, Argentina, Indija i Brazil.
Zastrašujuće je što mnogi klimatski naučnici smatraju da su ove procene "konzervativne" i da će se nivo svetskih okeana podići dvostruko više, naročito u delti Inda i Ganga.
Zbog rapidnog otapanja polarnih kapa, stručnjaci poput Endrua Šeparda, direktora Centra za polarna istraživanja sa Univerziteta u Lidsu, očekuju da će u narednih 100 godina Britanija izgubiti između četvrtine i polovine svojih peščanih plaža.
