Lideri Evropske unije drugog i poslednjeg dana samita u Briselu postigli su dogovor da Međunarodnom monetarnom fondu daju nove zajmove u vrednosti od 100 milijardi dolara.
Evropski lideri su istovremeno pozvali druge zemlje u Grupi 20 razvijenih privreda i vodećih zemalja u razvoju da daju svoj doprinos kako bi se udvostručila sredstva neophodna za borbu protiv globalne ekonomske krize, prenosi BBC u programu na srpskom jeziku.
Na samitu je dogovoreno i da se udvostruče sredstva u kriznom fondu za članice Unije suočene sa ekonomskim problemima.
U tom fondu umesto dosadašnjih 34 milijarde dolara ubuduće će biti 68 milijardi dolara.
"Evropski paket za podsticanje privrede iznosi oko 550 milijardi dolara, tu je i oko 100 milijardi dolara pozajmice MMF i preko 30 milijardi dolara za podršku platnom bilansu zemalja istočne i srednje Evrope", izjavio je britanski premijer Gordon Braun, jedan od najvećih zagovornika upumpavanja novca u posustale privrede.
Prema njegovim rečima, dogovor o izdvajanju te vrlo značajne sume novca postignut je jednoglasno.
Evropski lideri su, međutim, odoleli američkom pritisku da povećaju svoj fond za podsticanje privrede.
Nemačka i Francuska ostale su pri stavu da se kriza ne može prevazići enormnim povećanjem potrošnje.
Češki premijer Mirek Topolanek izjavio je da je "žalosno što se u Americi istorija ne uči dovoljno, jer bi inače znali da je Velika depresija iz tridesetih godina pokazala da upumpavanje velikih količina novca u ekonomiju samo produžava krizu".
"Ne bismo smeli da upadnemo u zamku velikih podsticajnih paketa koje je teško finansirati", istakao je Topolanek.
Senku na samit u Briselu bacio je novi spor oko francuskog protekcionizma, ističe BBC.
Francuska je, naime, upravo u petak objavila odluku da deo proizvodnje iz Renoove fabrike u Sloveniji prebaci u Francusku, i tako otvori 400 novih radnih mesta.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je naglasio da to ne znači da će ijedan radnik u Sloveniji ostati bez posla.
"Želim da budem potpuno jasan - nije reč o zatvaranju radnih mesta u Sloveniji. Reč je o tome da je proizvodnja povećana, što omogućava da se otvori 400 novih radnih mesta u Francuskoj. Da vas podsetim - ja sam predsednik Francuske i time se ponosim", rekao je Sarkozi.
Evropski komesar za konkurenciju Neli Kres nije zadovoljna i najavila je da će od Francuske zatražiti hitno razjašnjenje, upozoravajući da se time narušava jedinstveno tržište, a jedinstveno tržište znači da među članicama EU ne postoje granice.
Slovenački premijer Borut Pahor bio je oprezan.
"Moramo da budemo veoma oprezni i da odolimo iskušenju protekcionizma. Budimo oprezni i prepustimo nadležnoj evropskoj komisiji da ispita tu stvar. Mi ćemo sigurno vrlo pažljvi pratiti razvoj odgađaja i reagovaćemo ako bude potrebno", rekao je Pahor.
(FoNet/www.mtsmondo.com)
Evropski lideri su istovremeno pozvali druge zemlje u Grupi 20 razvijenih privreda i vodećih zemalja u razvoju da daju svoj doprinos kako bi se udvostručila sredstva neophodna za borbu protiv globalne ekonomske krize, prenosi BBC u programu na srpskom jeziku.
Na samitu je dogovoreno i da se udvostruče sredstva u kriznom fondu za članice Unije suočene sa ekonomskim problemima.
U tom fondu umesto dosadašnjih 34 milijarde dolara ubuduće će biti 68 milijardi dolara.
"Evropski paket za podsticanje privrede iznosi oko 550 milijardi dolara, tu je i oko 100 milijardi dolara pozajmice MMF i preko 30 milijardi dolara za podršku platnom bilansu zemalja istočne i srednje Evrope", izjavio je britanski premijer Gordon Braun, jedan od najvećih zagovornika upumpavanja novca u posustale privrede.
Prema njegovim rečima, dogovor o izdvajanju te vrlo značajne sume novca postignut je jednoglasno.
Evropski lideri su, međutim, odoleli američkom pritisku da povećaju svoj fond za podsticanje privrede.
Nemačka i Francuska ostale su pri stavu da se kriza ne može prevazići enormnim povećanjem potrošnje.
Češki premijer Mirek Topolanek izjavio je da je "žalosno što se u Americi istorija ne uči dovoljno, jer bi inače znali da je Velika depresija iz tridesetih godina pokazala da upumpavanje velikih količina novca u ekonomiju samo produžava krizu".
"Ne bismo smeli da upadnemo u zamku velikih podsticajnih paketa koje je teško finansirati", istakao je Topolanek.
Senku na samit u Briselu bacio je novi spor oko francuskog protekcionizma, ističe BBC.
Francuska je, naime, upravo u petak objavila odluku da deo proizvodnje iz Renoove fabrike u Sloveniji prebaci u Francusku, i tako otvori 400 novih radnih mesta.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je naglasio da to ne znači da će ijedan radnik u Sloveniji ostati bez posla.
"Želim da budem potpuno jasan - nije reč o zatvaranju radnih mesta u Sloveniji. Reč je o tome da je proizvodnja povećana, što omogućava da se otvori 400 novih radnih mesta u Francuskoj. Da vas podsetim - ja sam predsednik Francuske i time se ponosim", rekao je Sarkozi.
Evropski komesar za konkurenciju Neli Kres nije zadovoljna i najavila je da će od Francuske zatražiti hitno razjašnjenje, upozoravajući da se time narušava jedinstveno tržište, a jedinstveno tržište znači da među članicama EU ne postoje granice.
Slovenački premijer Borut Pahor bio je oprezan.
"Moramo da budemo veoma oprezni i da odolimo iskušenju protekcionizma. Budimo oprezni i prepustimo nadležnoj evropskoj komisiji da ispita tu stvar. Mi ćemo sigurno vrlo pažljvi pratiti razvoj odgađaja i reagovaćemo ako bude potrebno", rekao je Pahor.
(FoNet/www.mtsmondo.com)
Pridruži se MONDO zajednici.