Trezvena kancelarka Nemačke je lider koji je Evropi potreban u najgoroj krizi u mirnodopsko vreme, epidemiji korona virusa, piše britanski "Fajnenšel tajms" (FT).
Prošle nedelje, piše list, Angela Merkel je uradila nešto što nije nikada ranije za svojih 14 godina koliko je kancelarka: otišla je na nacionalnu televiziju i obratila se naciji.
Bio je to istorijski trenutak: Nemačka je zatvorila škole, fabrike i prodavnice, zapečatila granice da bi usporila napredovanje korona virusa, milioni su ostali kod kuće i "osećaj uznemirenosti i zbunjenosti bio je skoro opipljiv", opisuje FT.
Posebna, lična nota bilo je to što je pomenula svoj život u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj: "Za nekoga kao što sam ja, za koga je sloboda kretanja bilo pravo za koje je trebalo teško se boriti, takva ograničenja mogu biti opravdana samo apsolutnom potrebom", rekla je ona.
Merkel se nikada ne obraća naciji, sem protokolarnih novogodišnjih poruka. Uz to, malo ko ju je video da pokazuje empatiju i emocije.
Ovog puta njen uticaj je bio ogroman: 30 miliona ljudi je gledalo njen 12-minutni govor. "Znali su da su u sigurnim rukama najiskusnijeg evropskog kriznog menadžera", piše FT.
"Njen stil kao lidera odavno nije u modi, ali sada ljudima treba upravo to", kaže Štefan Kornelius, biograf Angele Merkel. "Želiš nekoga poput nje koji zrači stabilnošću i zrelošću, nekoga ko ne 'tvituje' svakih pet minuta".
Kada kucne čas, pojavi se Merkel - kažu njene pristalice. "Čvrstorukaši i šoumeni mogu biti od neke koristi u mirno vreme, ali u pandemiji, kada ekonomija tone u spirali, a milioni ljudi strahuju, potrebna je hladna glava", piše FT.
Čak i otkad je Merkel u ponedeljak ušla u karantin jer je bila u kontaktu s lekarom koji je testiran pozitivno na Covid-19, među Nemcima nema sumnje ko je glavni.
"Ona vrlo precizno analizira situaciju i, za razliku od drugih, sluša savete eksperata", rekao je za FT Jirgen Hart, portparol za spoljne poslove stranke Angele Merkel, Hrišćansko-demokratske unije. Nije čudno što je jednom kao svoj uzor navela Mariju Kiri, fizičarku koja je otkrila radijum.
Kao lider koji je na vlasti najduže u Zapadnoj Evropi, 65-godišnja Merkel ima s krizom iskustva: Vodila je Nemačku tokom finansijskog sloma 2008, dužničke krize evrozone i migracionog vanrednog stanja 2015-16, kada je više od milion izbeglica ušlo u Evropu.
"Kroz sve to nosila se s tihom kompetencijom i uz minimum uzbuđenja", piše FT.
Njen sadašnji povratak ulozi "Muti" (Mame) svoje nacije, neke je iznenadio jer je četvrti i poslednji mandat Angele Merkel krajnje težak: "velika koalicija" kojom ona predsedava sa Socijaldemokratama, rastrzana je stalnim prepirkama, dok je neizvesnost o tome ko će je naslediti kao kancelar, destabilizovala nemačku politiku.
Konzervativci njene CDU ne mogu joj oprostiti što je tokom izbegličke krize zadržala otvorene granice, čime je produbila političke tenzije i dala veliki podsticaj krajnje desničarskoj "Alternativi za Nemačku" (AfD) koja je sada u svih 16 regionalnih parlamenata.
Ipak, sada se čini da ništa od toga više nije važno, piše FT. Njena vlada se bacila u akciju proguravši budžet za vanredne namene od 156 milijardi evra radi zaštite privrede.
Katja Lajkert, poslanica CDU-a, učestvovala je u utorak na video-konferencijskom sastanku visokih ličnosti stranke i rekla da je impresionirana nastupom Angele Merkel: "Neki ljudi su tokom konferencije beskonačno pridikovali, a ona je govorila samo dva minuta".
Uzdržanost Angele Merkel ima duboke korene, piše FT, koji potiču iz njenog odrastanja u Istočnoj Nemačkoj. Jednom je rekla da je "naučiti kada treba ćutati, bila velika prednost u periodu DDR-a". Bila je to, kako je rekla, "jedna od naših strategija za preživljavanje".
Kćerka pastora koja je postala fizičarka, ušla je u politiku nakon pada Berlinskog zida i brz uspon počela postavši ministarka u kabinetu Helmuta Kola. Kada se on upetljao u skandal s finansiranjem stranke, napala ga je i preotela mu rukovođenje CDU-om.
Kao kancelarka, pobedila je na četiri uzastopna izbora i "postala simbol zapadnih liberalnih vrednosti prema kojima otvoren prezir pokazuju nacionalisti poput američkog predsednika Donalda Trampa", piše FT.
Ali, njen status ugledne državnice Evrope sada je na istorijskoj probi: neki u Briselu veruju da se kontinent suočio s najgorom mirnodopskom krizom, da će lideri evrozone možda morati da se nekako ujedine i okupe iza jedinstvene valute da bi je spasli od cepanja, a za sada je malo znakova koordinirane evropske akcije.
Merkel će zato morati da učini sve što je potrebno za opstanak evra, ali tako da se pritom ne otuđi od svojih sunarodnika, smatra FT.
Ona je krizu evrozone jednom opisala rekavši da je bilo "kao da ste u mračnoj sobi, toliko mračnoj da ne vidite ni ruku ispred lica, a morate da napipate kuda ćete napred". Dezorijentacija koju izaziva sadašnja kriza bi mogla biti još veća, pieš FT.
Ali dok se priprema za monumentalni zadatak spasavanja Nemačke i Evrope, ona bar uživa široku podršku, čak joj i opozicioni političari pokazuju "palac nagore".
"U ovakvoj krizi", napisao je na "Tviteru" poslanik "Zelenih", Konstantin fon Noc, "možemo samo biti srećni što imamo kancelara poput Angele Merkel", zaključuje "Fajnenšal tajms".
