Nemci polako GUBE STRPLJENJE: Da li ukinuti restriktivne mere ili ne

Lotar Viler, predsednik Instituta Robert Koh, prema čijim podacima je do sada bilo inficiarno ukupno više od 103.000 ljudi, od kojih je izlečeno 33.300 a umro 1.861, kaže da je, uprkos tome što se u Nemačkoj smanjuje broj novih infekcija, prerano govoriti o poboljšanju situacije.

Međutim, kako vreme prolazi sve glasnija je diskusija o tome da li su restriktivne mere još primerene a pre svega se postavlja pitanje koliko će trajati. Mnogi ključni političari na to imaju kratak odgovor: budite strpljivi, navodi DW.

Profesor teologije Peter Dabrok, predsedavajući nemačkom Savetu za etiku, smatra da su vlasti u Nemačkoj zaslužile priznanje za aktivnosti u korona krizi, ali da greše time što odbijaju raspravu o ublažavanju i kraju ograničenja".

Dabrok je pozvao na otvorenu raspravu o postepenom ublažavanju ograničenja. ?Prerano je za otvaranje, ali nikada nije prerano razmišljati o kriterijumima za otvaranje", ocenjuje on.

Trinaest profesora univerziteta i jedan lekar takođe smatraju da je pogrešno suprotstavljati zaštitu zdravlja na jednoj i produktivnu ekonomiju na drugoj strani.

Jer, uz nekontrolisano širenje virusa nije moguć ni pozitivan razvoj ekonomije, a štetni efekti postojećih restriktivnih mera ne pogađaju samo ekonomiju, već i zdravstvo, društvo i politiku.

Kako navodi DW, oni izlaz iz korona krize vide kao optimalnu kombinaciju razumne borbe protiv pandemije i prilagođavanja restriktivnih mera, zavisno od toga o kojim se ljudima, regionima i sektorima društva i privrede radi.

Predlažu i formiranje regionalnih operativnih grupa širom Nemačke sa zadatkom da politici nude predloge mera, da prate njihovo sprovođenje i da se bave komunikacijom sa javnošću.

Ovi stručnjaci predlažu da bi prvo trebalo otvoriti sektore sa malim rizikom od infekcije, kao što su visoko automatizovane fabrike i one u kojima su manje ranjivi ljudi, kao što su vrtići i škole.

Takođe bi ranije mogli da se otvore regioni u kojima ima malo inficiranih i u kojima je mali potencijal za širenje virusa, kao i regioni u kojima je postignut visok stepen imuniteta.

Slično drugim epidemijama, restrikcije se moraju postepeno zamenjivati merama usmerenim na četiri uzajamno zavisne rizične grupe: starije osobe, hronične i druge bolesnike koji pate od više bolesti, institucije kao što su starački domovi i bolnice i spontana lokalna žarišta.

Takođe, oni ističu da će širenje virusa u narednom periodu biti dominatno u tim institucijama, a da će biti smanjeno putem indivudalnog kontakta.