Grčka ima klimu i mentalitet kao Italija i Španija, ali je uspela da izbegne scenario koji se u tim zemljama desio kada je reč o epidemiji korona virusa.
Atina je ovih dana neverovatno tiha, a uskim ulicama oko Partenona, koje su uvek prepune turista, sada prolaze samo vlasnici pasa sa svojim ljubimcima.
Tako je od kada je Grčka uvela karantin 23. marta, što je učinila pre većine svojih evropskih komšija, podseća "Independent".
Zbog mera koje su preduzete Grčka je zabeležila oko 2.000 zaraženih i 90 preminulih od korona virusa.
To je mnogo manje od Italije, Španije i Francuske, mediteranskih zemalja slične klime i opuštenog mentaliteta koji je za mnoge bio glavni krivac kada se situacija na jugu Evrope otrgla kontroli.
Grčka je, na primer, sve prodavnice osim prehrambenih zatvorila odmah nakon prvog prijavljenog smrtnog slučaja.
Čini se da je pokretačka snaga oštrih mera bio krhki zdravstveni sistem zemlje, jer su ekonomskom krizom iscrpljeni Grci bili svesni da njihove institucije, pre svega zdravstvene, neće podneti katastrofu nalik onoj u Italiji i Španiji.
Sredinom marta grčki Nacionalni zdravstveni sistem mogao je da računa samo na 605 odeljenja intenzivne nege, od kojih je zbog nedostatka osoblja samo 557 bilo u funkciji.
Ali iako se čini da je Grčka, za sada, uspela da obuzda širenje virusa, ostaje zabrinutost zbog velike izbegličke populacije, u kojoj su već prijavljeni prvi slučajevi, navodi britanski list.
