Uprkos političkoj krizi koja je paralisala Belgiju, većina posvađanih stranaka odlučila je staviti javno zdravstvo ispred pripadništva stranki, pokazujući pragmatizam po kojem je ova zemlja bila poznata.
Šta, dakle, stoji iza relativnog uspeha Belgije u suzbijanju epidemije?
Jedan važan faktor je brzina i vremenski okvir odgovora.
Uprkos ranom podrhtavanju, Belgija je otišla u izolaciju u zadnji čas. Nesreća koja se dešavala u Italiji u to vreme pomogla je da se izoštri fokus i donesu neizbežne odluke.
Drugi, i moguće najvažniji faktor, jeste visokorazvijena belgijska zdravstvena infrastruktura, koja je, kao kolektivni imunitet, pojačala sposobnost društva da se izbori s virusom.
Ne samo da je belgijski zdravstveni sektor među najboljima u Evropi, već i poseduje veliku koncentraciju bolničkih kreveta i jedinica intenzivne nege, što mu je omogućilo da smesti veliki broj pacijenata kojima je bila potrebna intenzivna njega.
USPEH LEŽI U ZDRAVSTVU I ODGOVORNOSTI
Zapravo, za razliku od nekolicine drugih država čije je zdravstvene sisteme preplavila pandemija, Belgija i dalje ima mnogo kapaciteta za intenzivnu njegu, iako izgleda da je ova država već zaravnila krivulju.
Najveća slaba tačka su starački domovi. Procenjuje se da stanovnici staračkih domova čine 40 posto stope smrtnosti do danas, što je preko 3000 osoba.
Iako jeBelgija provela, kako je nazivaju, „lakšu varijantu izolacije“, u suštini je uključivala zatvaranje svih osim najnužnijih ekonomskih aktivnosti, što nije bio slučaj u Italiji do kasne faze krize.
Također je dozvolila ljudima da provode neko vreme napolju, što se pokazalo uspešnijim nego u nekim državama koje su nametnule punu izolaciju.
Ovo je možda uspešnije zato što dozvoljavanje ljudima da izađu vežbaju ili šetaju odgovorno, ne samo da je dobro za njihovo zdravlje, već im daje priliku da se oslobode dela pritiska, omogućivši im da se lakše pridržavaju drugih restrikcija.
Iako je Belgija već društvo u kojem se poštuje lični prostor, impresivna je brzina s kojom su ljudi integrisali socijalno distanciranje u svoju svakodnevnu rutinu.
U ono nekoliko trgovina koje su ostale otvorene, ljudi su već stajali u redovima razmaknuti jedni od drugih pre nego su nacrtane oznake na podu.
U otvorenom prostoru, ljudi su se takođe držali podalje jedni od drugih.
Još jedan značajan sastojak u uspehu ovih restrikcija je činjenica da je Belgija dobrostojeće društvo sa pristojnim, iako pogoršanim, sistemom socijalne sigurnosti i solidarnosti.
Belgijska država je, zajedno sa mnogim biznisima i organizacijama, odlučila veoma rano da je očuvanje ljudskog života i sprečavanje nekontrolisanog širenja virusa vredno primanja velikog ekonomskog udarca.
Iako ovo donosi probleme mnogim ranjivim ljudima i manjim biznisima, šok je ublažen vanrednim paketom pomoći koji uključuje odgodu plaćanja poreza, hipoteka i bankovnih računa, a radnicima u pogođenim sektorima su date privremene olakšice zbog nezaposlenosti.
Veliko ulaganje u zdravstvo
Situacija u Belgiji naglašava ključni značaj velikog ulaganja u zdravstvo i mreže socijalne sigurnosti kada je sve u redu, a ne samo tokom vanrednih situacija.
Nadamo se da će se, kada se ova pandemija završi, političari, uključujući i one u Belgiji, setiti ove lekcije i povećati ulaganja u ova veoma zanemarena područja, uprkos neizbežnoj ekonomskoj krizi koja će uslediti.
Slučaj Belgije i drugih bogatih evropskih zemalja također ističe da je takav čvrst odgovor na pandemiju luksuz koji siromašnije države ne mogu priuštiti kada i ako ih pogodi korona virus.
Ovo pokreće hitnu potrebu za globalnom solidarnošću.
