Drugog dana samita severne alijanse danski premijer Anders Fog Rasmusen izabran je za novog generalnog sekretara NATO. Berluskoni opet izazvao skandal. Zahtev Rusiji da se povuče iz Osetije i Abhazije. Nove snage za Avganistan.
Danski premijer Anders Fog Rasmusen je jednoglasno izabran za novog generalnog sekretara NATO-a, saopštio je francuski predsednik Nikola Sarkozi na završetku zasedanja lidera Atlantskog saveza.
Rasmusen je dobio snažnu podršku Francuske i Nemačke, naglasio je Sarkozi, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel istakla da je "veliki broj saveznika bio za to da se izabere Rasmusen, ali je bilo nužno postići jednoglasnost".
Dosadašnji generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer je izjavio da su "svi šefovi država i vlada potpuno uvereni da će Rasmusen biti najbolji izbor za NATO".
Shefer je objasnio da je "nađeno rešenje i za zabrinutost koju je ispoljavala Turska i svi su to prihvatili".
Po imenovanju za novog "šefa" NATO Anders Fog Rasmusen najavio je da će narednih dana podneti ostavku na mesto premijera Danske. On je preporučio ministra finansija Larsa Lokea Rasmusena za svog naslednika.
Ovim izborom pao je kamen sa srca svim učesnicima "rođendanskog" samita NATO, koji se u Strazburu (Francuska) i Baden-Badenu (Nemačka) već drugi dan održava povodom 60 godina postojanja severnoatlantske alijanse.
Osim Rasmunsena kandidati za šefa NATO-a bili su i norveški ministar spoljnih poslova Jonas Gahr Stere i bivši britanski ministar odbrane Des Braun, dok se poljski šef diplomatije Radoslav Sikorski danas povukao iz trke.
Iako se očekivalo da će naslednik Japa De Hop Shefera biti imenovan još na sinoćnoj svečanoj večeri u Badenu, to se nije dogodilo zbog upornog protivljenja Turske.
Glavna zamerka turskog premijera Tajipa Erdogana bilo je ponašanje Rasmunsena oko sporne karikature proroka Muhameda, koju su 2006. godine objavili danski mediji, što je tada izazvalo burnu reakciju islamskog sveta. Turska je na kraju pristala da danski premijer preuzme dužnost.
Turska je saopštila da je odustala od protivljenja izboru Rasmusena za novog generalnog sekretara NATO-a, nakon što je predsednik SAD Barak Obama obećao da će jedan od Rasmusenovih zamenika biti Turčin.
Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je Obama takođe dao garancije da će se turski oficiri naći u komandi NATO-a.
"Objasnili smo Obami svoje rezerve o Rasmusenu i on nam je dao garancije u skladu sa našim rezervama. Tada je naš predsednik prihvatio Rasmusenovu kandidaturu", izjavio je Erdogan turskoj televiziji.
Erdogan je rekao da je sa Obamom razgovarao i o kurdskoj televiziji ROJ, bliskoj separatističkoj gerilskoj Kurdistanskoj radničkoj partiji, koja emituje program iz Danske.
Turski premijer rekao je da je od Rasmusena više puta zatražio da zatvori tu stanicu, ali da je danski premijer to ignorisao.
Drugi dan rođendanskog slavlja počeo je tako što su šefovi država i vlada NATO zemalja, predvođeni nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, po veoma lepom vremenu, prešli preko mosta na Rajni koji spaja dve zemlje - Nemačku i Francusku.Rasmusen je dobio snažnu podršku Francuske i Nemačke, naglasio je Sarkozi, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel istakla da je "veliki broj saveznika bio za to da se izabere Rasmusen, ali je bilo nužno postići jednoglasnost".
Dosadašnji generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer je izjavio da su "svi šefovi država i vlada potpuno uvereni da će Rasmusen biti najbolji izbor za NATO".
Shefer je objasnio da je "nađeno rešenje i za zabrinutost koju je ispoljavala Turska i svi su to prihvatili".
Po imenovanju za novog "šefa" NATO Anders Fog Rasmusen najavio je da će narednih dana podneti ostavku na mesto premijera Danske. On je preporučio ministra finansija Larsa Lokea Rasmusena za svog naslednika.
Ovim izborom pao je kamen sa srca svim učesnicima "rođendanskog" samita NATO, koji se u Strazburu (Francuska) i Baden-Badenu (Nemačka) već drugi dan održava povodom 60 godina postojanja severnoatlantske alijanse.
Osim Rasmunsena kandidati za šefa NATO-a bili su i norveški ministar spoljnih poslova Jonas Gahr Stere i bivši britanski ministar odbrane Des Braun, dok se poljski šef diplomatije Radoslav Sikorski danas povukao iz trke.
Iako se očekivalo da će naslednik Japa De Hop Shefera biti imenovan još na sinoćnoj svečanoj večeri u Badenu, to se nije dogodilo zbog upornog protivljenja Turske.
Glavna zamerka turskog premijera Tajipa Erdogana bilo je ponašanje Rasmunsena oko sporne karikature proroka Muhameda, koju su 2006. godine objavili danski mediji, što je tada izazvalo burnu reakciju islamskog sveta. Turska je na kraju pristala da danski premijer preuzme dužnost.
Turska je saopštila da je odustala od protivljenja izboru Rasmusena za novog generalnog sekretara NATO-a, nakon što je predsednik SAD Barak Obama obećao da će jedan od Rasmusenovih zamenika biti Turčin.
Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je Obama takođe dao garancije da će se turski oficiri naći u komandi NATO-a.
"Objasnili smo Obami svoje rezerve o Rasmusenu i on nam je dao garancije u skladu sa našim rezervama. Tada je naš predsednik prihvatio Rasmusenovu kandidaturu", izjavio je Erdogan turskoj televiziji.
Erdogan je rekao da je sa Obamom razgovarao i o kurdskoj televiziji ROJ, bliskoj separatističkoj gerilskoj Kurdistanskoj radničkoj partiji, koja emituje program iz Danske.
Turski premijer rekao je da je od Rasmusena više puta zatražio da zatvori tu stanicu, ali da je danski premijer to ignorisao.
Berluskoni opet izazvao skandal
Sa druge strane, na pešačkom mostu, simbolu spajanja Evrope, dočekao ih je francuski predsednik Nikola Sarkozi, i posle ceremonijalnog prijema i fotografisanja, delegacije su krenule ka Strazburu, gde će biti radni deo samita.
Ipak, tu jutarnju idilu, osim žestokih demonstracija, uspeo je da pokvari italijanski premijer Silvijo Berluskoni koji je iznervirao "domaćicu" Merkelovu nepoštovanjem protokola.
Kako tvrde italijanski mediji upravo "slučaj Rasmunsen" bio je uzrok tog skandala. Berluskoni je, nakon što je izašao iz automobila, umesto da priđe Merkelovoj, kao domaćinu susreta, okrenuo leđa i nastavio da razgovara mobilnim telefonom. Taj telefonski razgovor je toliko potrajao da su nemački komentatori, šaleći se s kim bi to tako važnim mogao da priča, konstatovali - sa ženom, ali su komentarisali i da je to neodmereno.
Kako je razgovor potrajao veoma dugo, Merkelova je pokazala vidno nezadovoljstvo, nakon čega je ušla u zgradu, ne sačekavši Berluskonija koji je nastavljao da razgovara.
ANSA javlja da je Berluskoni kao opravdanje naveo da je u tom trenutku pričao sa turskim premijerom Erdoganom i da je pokušao da odblokira trenutnu situaciju oko izbora Rasmunsena.
Osim izbora novog generalnog sekretara NATO, na ovom samitu glavne teme bile su i Avganistan, saradnja sa Rusijom, a bilo je reči i o situaciji na Balkanu, naročito u Srbiji i na Kosovu.
Zahtevi Rusiji
NATO je pozvao Rusiju da povuče trupe iz gruzijskih regiona Južne Osetije i Abhazije i ispuni svoja obećanja data prošle godine na mirovnim pregovorima, kojim je posredovala EU.NATO je saopštio da je Rusija "od izuzetnog značaja" i da alijansa želi da prevaziđe nesuglasice sa Moskvom.
U saopštenju na kraju samita NATO izražena je zabrinutost zbog prisustva ruskih snaga u separatističkim regionima Gruzije.
Apeluje se na Rusiju da svoje snage povuče iz Južne Osetije i Abhazije i da promeni svoju odluku o priznanju njihove nezavosnosti.
Kremlj je više puta saopštio da ne dolazi u obzir da Rusija povuče priznavanje nezavisnosti tih regiona.
Nove snage za Avganistan
Najmanje 19 zemalja članica NATO se priprema da pošalje dodatne snage u opremi i ljudstvu u Avganistan, rekli su predstavnici više delegacija na samitu NATO.
SAD su već počele raspoređivanje dodatnih 21.000 vojnika u Avganistanu, gde se već nalazi 38.000 vojnika iz te zemlje, od ukupno 70.000 pripadnika međunarodnih snaga.
Više stručnjaka ocenilo je da će planirano pojačanje biti nedovoljno da se uguši pobuna talibana.
Nekoliko zvaničnika koji su učestvovali na samitu NATO u prethodna dva dana u Strazburu u Kelu rekli su da su evropske zemlje ponudile da pošalju pojačanje od 3.500 vojnika.
Portparol predsednika SAD Robert Gibs izjavio je da bi moglo da bude poslato do 5.000 dodatnih pripadnika.
Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Poljska i Španija pristale su da daju značajan doprinos, ali ograničen na period održavanja izbora u Avganistanu, predviđenih za avgust.
Biće oformljeno najmanje deset ekipa istruktora avganistanskih snaga bezbednosti, policije i vojske, sa ukupno 500 pripadnika.
Litvanija je obećala da će poslati specijalne snage na jug Avganistana, uporište talibana, gde su međunarodne snage pretrpele znatne gubitke.
Dogovoreno i slanje najmanje šest helikoptera, tri aviona za transport, medicinskih ekipa i poljskih bolnica.
Obećano je ulaganje više do 450 miliona evra. Velika Britanija je saopštila da će u tu svrhu izdvojiti 200 miliona evra, Španija nešto manje od 130 miliona do 2012. godine, 50 miliona Nemačka i 40 miliona Norveška.
Sredstva će biti usmerena na održavanje izbora, razvoj, formiranje Avganistanske nacionalne vojske koja bi do 2012. trebalo da broji 80.00 do 134.000 pripadnika, kao i za promovisanje pravne države.
Ova obećanja usledila su nakon što je predsednik SAD Barak Obama predstavio novu strategiju za Avganistan, uključujući civilne i vojne akcije i pozvao Evropljane da je podrže.
(MONDO/agencije)
