U vreme pandemije COVID-19 mnogi univerziteti širom SAD bačeni su u vrlo nesigurne vode jer su bili prisiljeni da nastavu pretvore u onlajn kurseve, istovremeno razmatrajući budućnost visokog obrazovanja nakon krize i problematična pitanja pada upisa i finansiranja.
Pandemija neverovatnom brzinom menja visoko obrazovanje u Americi gde se mnogi fakulteti i univerziteti suočavaju s padom upisa i nedostatkom finansijskih priliva, navodi Vol Strit žurnal.
Sa širenjem virusa, visokoškolske ustanove su poslale studente kućama, i još uvek niko ne zna hoće li se oni najesen vratiti u kampuse.
Javne ustanove smanjuju budžete, a porodice se pitaju da li je vredno platiti privatnu školu ako će studenti pohađati nastavu preko interneta od kuće. Istovremeno, dodaje list, mnogi fakulteti i univerziteti smanjuju potrošnju zamrzavajući plate osoblja i zaustavljajući planove za izgradnju kampusa.
List navodi da je pandemija korone kod nekih škola otkrila nedostatke poslovnih modela jer su i pre krize mnogi koledži i univerziteti "trčali po margini", a oko 30 odsto njih pokazalo operativni deficit, ocenila je agencija Modis investors servis.
Pre pandemije, procene su bile da će se oko 100 od 1.000 privatnih fakulteta društvenih nauka u zemlji zatvoriti u narednih pet godina, rekao je Robert Zemski (Zemsky), profesor sa Univerziteta Pensilvanija. Sada, kaže, oko 200 tih škola moglo bi da bude zatvoreno naredne godine.
Škole bi trebalo da očekuju pad upisa od 15 odsto naredne jeseni i pad prihoda od školarina, soba i pansiona i drugih usluga od 45 milijardi dolara, upozoravaju iz američkog Saveta za obrazovanje. Neki pak kažu da su te projekcije previše ružičaste, navodi Vol Strit žurnal.
Potreseni ekonomskim teškoćama, brigom za zdravlje i neizvesnošću oko otvaranja univerzitetskih kampusa čini se da veliki broj srednjoškolaca u SAD odlaže odluku o tome gde ići na fakultet na jesen - ili hoće li uopšte ići, napisao je Njujork tajms i dodao da mnogi univerziteti još ne daju tačne podatke ali da postoje jasni znakovi zabrinutosti zbog naglog pada upisa i izgubljenih prihoda.
Od oko 700 univerziteta gde je rok za upis bio 1. maj, produžili su prijem do juna, ali i pored toga mnogi studenti nisu spremni da donesu odluku sve dok ne budu sigurni da li će kampusti biti otvoreni, jer ne žele da plaćaju ogromne sume privatnim fakultetima a nastavu da prate od kuće, kaže Meri Bighem osnivačica grupe za reformu prijema u koledž Aksept.
Pandemija koju je izazvao korona virus desila se u vreme kada je američko visoko obrazovanje, koje zapošljava oko tri miliona ljudi širom zemlje, već trpelo zbog brojnih finansijskih problema što je bila posledica rastućih troškova školarina, zabrinutosti zbog studentskih dugova i sve manje populacije mladih, ističe Njujork tajms.
Od sredine marta, kada su fakulteti naglo prekinuli aktivnosti u kampusu i prešli na onlajn učenje, škole su najavile gubitke u stotinama miliona dolara i poručile da federalni paket pomoći u iznosu od 14 milijardi dolara neće biti dovoljan za opstanak ustanova.
Fakulteti su posebno zabrinuti zbog gubitka stranih studenata koji su pod pritiskom ograničenja putovanja ili nevoljnosti da napuste svoje matične zemlje za vreme pandemije. Prošlog meseca je Američki savet za obrazovanje procenio da će se međunarodni upis ove jeseni smanjiti za 25 odsto. Obično su to studenti koji upisuju četvergodišnje studije, tako da će gubici biti višegodišnji, ističe njujorški list.
Kako su mnogi koledži produžili rok za apliciranje studenata za upis u narednu akademsku godinu mnoge porodice će imati vremena da razmotre novonastalu finansijsku situaciju, piše Ju Es Ej Tudej i podseća da nedavne ankete ukazuju da se veliki broj studenata takođe značajno preispituje oko obrazovnih planova.
Oko 11 odsto učenika od ukupno 5.000 koje je anketirala Obrazovna mreža Strada izjavilo je da je otkazalo svoje obrazovne planove od izbijanja korona virusa. Oni koji planiraju dalje usavršavanje razmatraju programe sertifikata ili kurseva vezanih za posao po potrebi umesto tradicionalnih diploma.
U drugom istraživanju, koje je sprovedeno prošle sedmice, 40 odsto potencijalnih studenata još nije uplatilo depozit na bilo koji fakultet, što je znatno veći procenat nego što je uobičajeno za ovo doba godine, rekao je Kreg Gebel, direktor Grupe za nauku i umetnost, konsultantske firme za visoko obrazovanje, koja je anketirala 1.171 studenta.
Pored toga, oko 12 odsto onih koji su položili depozit, rekavši koledžima "da", reklo je da su se od tada predomislili da pohađaju četverogodišnje studije navevši kao razlog nesigurnu finansijsku situaciju.
COVID-19 ostavlja značajne i možda trajne posledice na fakultete i univerzitete, navodi časopis Forbs,
Fakulteti i univerziteti, kao i osnovne i srednje škole napravili su ogroman pomak prema internetskim i virtuelnim kursevima.
Iako je sposobnost da se to brzo učini bila impresivna, efekti podučavanja i učenja veoma su neujednačeni. Čak se i škole koje su imale održiv sistem internetskih kurseva pre krize, trude da se prilagode potpuno virtuelnom programu, naglašava Forbs dodajući da bi slabiji uspeh studenata mogao uticati na smanjenje upisa u narednim semestrima.
S druge strane, ističe časopis, pandemija COVID -19 može biti prilika za preispitivanje standardnih načina učenja i uvođenja modernijih metoda pružanja znanja studentima korištenjem prednosti tehnologije.
"Nenamjerna posledica ove pandemije je da će visoko obrazovanje postati znatno dostupnije dok univerziteti razmišljaju o tome kako da usmere sve svoje programe na mrežu, uključujući savetovanje, život studenata, razvoj karijere, itd", rekla je Gaidi Faraj, dekan Univerziteta Afrikan lideršip.
