Ovaj svet će biti mnogo tužno mesto posle korone

Od visoravni Masai Mara u Keniji do delikatnih korala Aldabra atola na Sejšelima, borci za zaštitu nekih od najvažnijih ekosistema na svetu suočeni su sa debelom krizom koju je izazvala pandemija korona virusa.

U Kambodži, tri kritično ugrožena ibisa su ubijena zbog mesa početkom aprila po propasti lokalne turističke organizacije.

U centralnoj Africi, ogranizacije koje štite planinske gorile upozoravaju da ove životinje, koje dele 98 odsto DNK sa čovekom mogu da dobiju i respiratorne bolesti od ljudi, sa smrtonosnim posledicama.

A to je, kažu naučnici, "egzistencijalna pretnja" za primate, a posebno planinske gorile i pojava nove, visokoinfektivne bolesti bi mogla da bude "događaj koji bi potencijalno doveo do izumiranja".

Nestanak prihoda od turizma žestoko je pogodio ove oblasti, a prošlog meseca je prijavljeno da je 12 rendžera koji čuvaju gorile i Nacionalni park Virunga u istočnom Kongu ubijeno.

"Mogle bi da prođu godine pre nego što se ova mesta poptuno oporave, zbog čega bi ljudi mogli da se okrenu drugim aktivnostima kako bi preživeli a to će staviti neverovatan pritisak na prirodne resurse", rekao je Majk Baret, izvršni direktor britanskog ogranka fonda WWF za očuvanje prirodne sredine.

Stručnjaci strahuju od krivolova koji nije prestao ni tokom epidemije korona virusa iako je ilegalna trgovina divljim životinjama malo smanjena.

Ekolozi strahuju da bi, ako zbog loše finansijske situacije dođe do otpuštanja rendžera i zatvaranja fondacija, krivolov mogao opet da procveta.

Crni nosorozi iz Okavango delte u Bocvani evakuisani su nakon što su lovokradice ubile šest ovih ugroženih životinja.

Borci za zaštitu divljih životinja u Keniji upozoravaju da bi lovokradice mogle da se vrate u nacionalne parkove kako sve više Kenijaca bude ostajalo bez posla.

Ovoga puta, divlje životinje će se loviti zbog mesa a ne prodaje.

Nije samo Afrika pogođena ekonomskim posledicama korona virusa.

U Kolumbiji, ilegalni lov na velike mačke naprasno je postao popularan. Dva jaguara, ocelot i puma ubijeni su u proteklih nekoliko nedelja a organizacija koja brine o njima muku muči sa pronalaženjem sredstava jer su rendžeri primorani da ostanu kod kuće.

Direktor programa brige o jaguarima dr Esteban Pajan kaže da ga više od lovokradiva brine nelegalno razgrabljivanje zemlje.

"Moj najveći strah je da ćemo kad se sve ovo završi umesto divljine naći hektare i hektare ograđene zemlje za obrađivanje i farmere za koje ne znate ko su i odakle im ta zemlja", rekao je on i upozorio da je Kolumbija sada među najugroženijim zemljama kada je reč o seči šuma.

"To me brine mnogo više od krivolova. ZAšto? Jer će zbog obima deforestacije biti uništeni habitati ugroženih životinja. A sa nestankom habitata nestaju i jaguari. Možda nećete videti krvavu životinju sa ranom od metka ali ćete videti mnogo gori prizor - životinje spaljene žive, bez doma i bez plena koji bi lovila", objasnio je on.

Pad ekoturista utiče i na dragocene pomorske ekosisteme.

Dr Fani Duver, Uneskov koordinator pomorskih programa za 50 mesta svetskog nasleđa uključujući Veliki koralni greben, Galapagos i norveške fjordove upozorava da bi posledice epidemije korona virusa mogle da budu ogromne.

"Naročito nas brine to što ta mesta zavise od turista za finansiranje nekih operacija. Na Sešelima ne znaju šta će biti sa Aldabrom jer se ceo taj projekat potpuno finansira preko turizma. Čim turizam prestane, mnoge od ovih operacija i fondacija će prestati da rade", rekla je ona.