Predstavnici 28 zemalja na dvodnevnom energetskom samitu u Sofiji saglasili su se da je globalna i regionalna solidarnost rešenje u borbo protiv energetske krize.
Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo izjavio je u petak na samitu da je za EU neprihvatljivo da se ponavlja enegetska kriza i da energetska sigurnost, odnosno solidarnost ne sme prestati na nacionalnim granicama.
Cilj Evropske unije jeste da obezbedi kvalitetno snabdevanje gasom za evropske potrošače, rekao je on, dodavši da EU radi sve kako bi se poboljšalo snabdevanje gasom i prevazišli krizni momenti.
Prema njegovim rečima, primarna je izgradnja gasnih koridora i njegovih krakova, kao i ulaganje u gasnu infrastrukturu uz, naravno, saradnju svih zemalja kako se ne bi ponovile gasne krize.
Barozo je najavio da će, u tom cilju, u maju razgovarati i sa Rusijom i kaspijskim zemljama oko dodatnih aranžmana gasom.
Predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović rekao je da je prilikom poslednje gasne krize ispoljena velika povezanost i solidarnost između zemalja.
On se posebno zahvalio Vladi Srbije, koja je interventnim isporukama BiH pokazala punu solidarnost i veliki gest, koji su pozdavili svi narodi u BiH.
Ukazavši da je saradnja među zemljama presudno važna, predsednik Hrvatske Stipe Mesić primetio je da mnoge zemlje, ipak, vode računa samo o svojim interesima, ne obazirući se na druge.
Prema njegovim rečima, Hrvatska se zalaže za uspostavljanje stabilnog i pravednog sporazuma koji će osigurati da se svi pridržavaju njegovih odredaba i da niko, ni proizvođači, ni potrošaci, niti tranzitne zemlje, neće koristiti energiju za postizanje političkih ciljeva.
Potrebno je stvoriti uslove za zdravu konkurenciju, koja će obezbediti neprekidno snabdevanje potrošača, zaključio je Mesić.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović rekao je da ta zemlja, imajući u vidu važnost prirodnog gasa kao energenta budućnosti, zainteresovana za pristup međunarodnim izvorima prirodnog gasa.
"Samim tim, imamo visok interes za izgradnju regionalnog gasovoda preko teritorije Crne Gore, a geografski položaj naše zemlje svakako opravdava da mreža regionalnog gasovoda obuhvati i Crnu Goru", ukazao je on.
Realizacijom tih projekata bio bi, prema rečima Vujanovića, obezbeđen snažan energetski razvoj Crne Gore, koji je posebno važan zbog aktuelne privatizacije elektroenergetske kompanije te zemlje.
Predsednik Bugarske Georgi Parvanov je u pozdravnom govoru rekao da je energetsko strateško partnerstvo na regionalnom i globalnom nivou od velike važnosti za rešavanje energetske krize u Evropi.
Paravanov je ocenio da svet mora pokazati političku volju i spremnost za osiguranje snabdevanja energenata.
Važno je razviti jedinstveno tržište energenata u sledećih 10 godina, kazao je Parvanov, izrazivši nadu da će se ključna rešenja za rešavanje energetske krize naći upravo na samitu u Sofiji.
Samitu pod nazivom "Prirodni gas za Evropu - bezbednost i partnerstvo", koji se održava na inicijativu predsednika Bugarske, prisustvuje i delegacija Srbije koji predvodi predsednik Boris Tadić.
Predstavnici 28 država razmotriće na dvodnevnom samitu u bugarskoj prestonici mogućnost stvaranja zajedničke energetske politike koja bi trebalo da bude garancija stabilnog snabdevanja Evrope prirodnim gasom.
Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo izjavio je u petak na samitu da je za EU neprihvatljivo da se ponavlja enegetska kriza i da energetska sigurnost, odnosno solidarnost ne sme prestati na nacionalnim granicama.
Cilj Evropske unije jeste da obezbedi kvalitetno snabdevanje gasom za evropske potrošače, rekao je on, dodavši da EU radi sve kako bi se poboljšalo snabdevanje gasom i prevazišli krizni momenti.
Prema njegovim rečima, primarna je izgradnja gasnih koridora i njegovih krakova, kao i ulaganje u gasnu infrastrukturu uz, naravno, saradnju svih zemalja kako se ne bi ponovile gasne krize.
Barozo je najavio da će, u tom cilju, u maju razgovarati i sa Rusijom i kaspijskim zemljama oko dodatnih aranžmana gasom.
Predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović rekao je da je prilikom poslednje gasne krize ispoljena velika povezanost i solidarnost između zemalja.
On se posebno zahvalio Vladi Srbije, koja je interventnim isporukama BiH pokazala punu solidarnost i veliki gest, koji su pozdavili svi narodi u BiH.
Ukazavši da je saradnja među zemljama presudno važna, predsednik Hrvatske Stipe Mesić primetio je da mnoge zemlje, ipak, vode računa samo o svojim interesima, ne obazirući se na druge.
Prema njegovim rečima, Hrvatska se zalaže za uspostavljanje stabilnog i pravednog sporazuma koji će osigurati da se svi pridržavaju njegovih odredaba i da niko, ni proizvođači, ni potrošaci, niti tranzitne zemlje, neće koristiti energiju za postizanje političkih ciljeva.
Potrebno je stvoriti uslove za zdravu konkurenciju, koja će obezbediti neprekidno snabdevanje potrošača, zaključio je Mesić.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović rekao je da ta zemlja, imajući u vidu važnost prirodnog gasa kao energenta budućnosti, zainteresovana za pristup međunarodnim izvorima prirodnog gasa.
"Samim tim, imamo visok interes za izgradnju regionalnog gasovoda preko teritorije Crne Gore, a geografski položaj naše zemlje svakako opravdava da mreža regionalnog gasovoda obuhvati i Crnu Goru", ukazao je on.
Realizacijom tih projekata bio bi, prema rečima Vujanovića, obezbeđen snažan energetski razvoj Crne Gore, koji je posebno važan zbog aktuelne privatizacije elektroenergetske kompanije te zemlje.
Predsednik Bugarske Georgi Parvanov je u pozdravnom govoru rekao da je energetsko strateško partnerstvo na regionalnom i globalnom nivou od velike važnosti za rešavanje energetske krize u Evropi.
Paravanov je ocenio da svet mora pokazati političku volju i spremnost za osiguranje snabdevanja energenata.
Važno je razviti jedinstveno tržište energenata u sledećih 10 godina, kazao je Parvanov, izrazivši nadu da će se ključna rešenja za rešavanje energetske krize naći upravo na samitu u Sofiji.
Samitu pod nazivom "Prirodni gas za Evropu - bezbednost i partnerstvo", koji se održava na inicijativu predsednika Bugarske, prisustvuje i delegacija Srbije koji predvodi predsednik Boris Tadić.
Predstavnici 28 država razmotriće na dvodnevnom samitu u bugarskoj prestonici mogućnost stvaranja zajedničke energetske politike koja bi trebalo da bude garancija stabilnog snabdevanja Evrope prirodnim gasom.
Tadić: Balkan most energetske stabilnosti
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u petak, na Energetskom samitu u Sofiji, da region Zapadnog Balkana može postati most koji će promovisati energetsku stabilnost u celoj Evropi.
"Ovo je region u kojem su isprepletane linije snabdevanja iz Rusije, centralne Azije i Bliskog istoka koje vode ka centralnoj i južnoj Evropi", podsetio je Tadić.
Prema njegovim rečima, "region može biti energetski most koji će promovisati energetsku stabilnost Zapadnog Balkana i krajnjih korisnika u drugim delovima Evrope".
Duboko verujem u istinsko partnerstvo svih učesnika u ovom energetskom lancu, jer je to preduslov za sigurno snabdevanje energentima i dodatni napor mora biti učinjen, naglasio je Tadić.
Predsednik Srbije je ocenio da balkanska energetska mreža sve više dobija na geopolitičkom i ekonomskom značaju.
"Svi učesnici u procesu moraju učiniti dodatni napor, a tu mislim na one koji su izvorište energenata, države tranzita ili one koji uvoze energente", rekao je Tadić i ocenio da se mora uspostaviti energetska sigurnost i bezbednost u cilju snabdevanja krajnih korisnika.
Prema njegovim rečima, uspeh se može postići uspeh samo ako se radi u harmoniji, "ako zajedno gradimo naftovode i gasovode i ako težimo stvaranju zajedničkih energetskih politika".
Tadić je poručio da je Srbija, kao konekcioni kanal između centralnoevropskog, kaspijskog basena i Bliskog istoka, snažno podržava jačanje saradnje između proizvođača, tranzitnih i zemalja potrošača.
"Srbiji je veoma važno da izgradi nove kapacitete za snadbdevanje prirodnim gasom. Narednih dana, naša kompanija Srbijagas i ruska kompanija Gasprom osnovaće zajedničku kompaniju koja će obezbediti neprekidan protok gasa kroz Srbiju", najavio je Tadić.
Prema rečima Tadića, za Srbiju, koja želi ujednačen regionalni razvoj i stabilno snabdevanje gasom, od velike je važnosti da se izgradi gasovod iz pravca Bugarske.
"Ovaj gasovod, pored alternativne pravce kroz Rumuniju i jedan koji postoji kroz Mađarsku, učiniće da Srbija ne bude samo krajnja destinacija za uvoz gasa, već i značajna tranzitna zemlja za budući transport gasa ka drugim delovima Evrope", rekao je Tadić.
U tom slislu, kako je napomenuo Tadić, regulisanje dugoročnog dopremanja gasa, izgradnja podzemnih skladišta gasa i elektrana na gas čine važan deo strateške energetske politike Srbije.
Tadić je podsetio da Srbija aktivno učestvuje u projektu panevropskog naftovoda Konstanca - Trst, jer i naftovodi takođe doprinose uspostavljanju energetske stabilnosti.
Za zemlje članice Jugoistične Evrope to znači da naš tranzitni status može doneti koristi samo ako harmonizujemo naša nacionalna tržišta sa jugoistočnom evropskom energetskom zajednicom, dodao je predsednik Srbije.
"Za identifikaciju političkih prioriteta u oblasti snabdevanja energentima, neophodno je usvojiti mnogo pragmatičniji pristup i u realističnom svetlu razmotriti ponuđene mogućnosti, na primer, u oblasti energetske efikasnosti i jačanja tržišne konkurencije", rekao je Tadić.
(agencije/MONDO)
"Ovo je region u kojem su isprepletane linije snabdevanja iz Rusije, centralne Azije i Bliskog istoka koje vode ka centralnoj i južnoj Evropi", podsetio je Tadić.
Prema njegovim rečima, "region može biti energetski most koji će promovisati energetsku stabilnost Zapadnog Balkana i krajnjih korisnika u drugim delovima Evrope".
Duboko verujem u istinsko partnerstvo svih učesnika u ovom energetskom lancu, jer je to preduslov za sigurno snabdevanje energentima i dodatni napor mora biti učinjen, naglasio je Tadić.
Predsednik Srbije je ocenio da balkanska energetska mreža sve više dobija na geopolitičkom i ekonomskom značaju.
"Svi učesnici u procesu moraju učiniti dodatni napor, a tu mislim na one koji su izvorište energenata, države tranzita ili one koji uvoze energente", rekao je Tadić i ocenio da se mora uspostaviti energetska sigurnost i bezbednost u cilju snabdevanja krajnih korisnika.
Prema njegovim rečima, uspeh se može postići uspeh samo ako se radi u harmoniji, "ako zajedno gradimo naftovode i gasovode i ako težimo stvaranju zajedničkih energetskih politika".
Tadić je poručio da je Srbija, kao konekcioni kanal između centralnoevropskog, kaspijskog basena i Bliskog istoka, snažno podržava jačanje saradnje između proizvođača, tranzitnih i zemalja potrošača.
"Srbiji je veoma važno da izgradi nove kapacitete za snadbdevanje prirodnim gasom. Narednih dana, naša kompanija Srbijagas i ruska kompanija Gasprom osnovaće zajedničku kompaniju koja će obezbediti neprekidan protok gasa kroz Srbiju", najavio je Tadić.
Prema rečima Tadića, za Srbiju, koja želi ujednačen regionalni razvoj i stabilno snabdevanje gasom, od velike je važnosti da se izgradi gasovod iz pravca Bugarske.
"Ovaj gasovod, pored alternativne pravce kroz Rumuniju i jedan koji postoji kroz Mađarsku, učiniće da Srbija ne bude samo krajnja destinacija za uvoz gasa, već i značajna tranzitna zemlja za budući transport gasa ka drugim delovima Evrope", rekao je Tadić.
U tom slislu, kako je napomenuo Tadić, regulisanje dugoročnog dopremanja gasa, izgradnja podzemnih skladišta gasa i elektrana na gas čine važan deo strateške energetske politike Srbije.
Tadić je podsetio da Srbija aktivno učestvuje u projektu panevropskog naftovoda Konstanca - Trst, jer i naftovodi takođe doprinose uspostavljanju energetske stabilnosti.
Za zemlje članice Jugoistične Evrope to znači da naš tranzitni status može doneti koristi samo ako harmonizujemo naša nacionalna tržišta sa jugoistočnom evropskom energetskom zajednicom, dodao je predsednik Srbije.
"Za identifikaciju političkih prioriteta u oblasti snabdevanja energentima, neophodno je usvojiti mnogo pragmatičniji pristup i u realističnom svetlu razmotriti ponuđene mogućnosti, na primer, u oblasti energetske efikasnosti i jačanja tržišne konkurencije", rekao je Tadić.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.