Ruski predlog nove pravne osnove za energetske odnose neće zameniti Energetsku povelju, izjavio je evropski komesar za energetiku Andris Piebalgs u četvrtak.
Ruski predlog nove pravne osnove za energetske odnose neće zameniti Energetsku povelju, izjavio je evropski komesar za energetiku Andris Piebalgs u četvrtak.
"Energetska povelja je potpisana i ratifikovana i njena zamena drugim dokumentom je nemoguća", rekao je Piebalgs, komentarišući novu pravnu energetsku bazu koju je predložio predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, prenela je agencija RIA Novosti.
Piebalgs, koji je učestvovao na četvrtoj sednici stalnog saveta za partnerstvo Rusija-EU u energetici, ukazao je da je ponuđena ruska koncepcija globalnija od Energetske povelje i otvorenija za veći broj učesnika na energetskom tržištu.
Ruski predsednik je nedavno obelodanio inicijativu sveobuhvatnog energetskog sporazuma, koji može da potpomogne razvoj energetike u Evropi.
Prema rečima ruskog premijera Vladimira Putina, ovaj dokument bi mogao da stvori ozbiljnu bazu za razvoj odnosa na sektoru energetike.
Prema izjavi ruskog ministra energetike Sergeja Šmatka, Rusija je iznela predloge bazirane na sopstvenom iskustvu kao velike energetske države.
"Dosadašnje akumulirano iskustvo zaslužuje da se ponudi svetskoj zajednici", rekao je Šmatko.
Koncepcija ruskog predloga je usmerena na saradnju potrošača i proizvođača energenata, a velika pažnja u tom dokumentu posvećuje se problemima proizvođača energenata, a posebno bezbednosti njihovih isporuka.
Ove aspekte Energetska povelja ne reguliše u dovoljnoj meri, smatraju ruski eksperti.
"Želimo da budemo sigurni da ćemo, preduzimajući dugoročne investicione korake, imati garanciju za sigurne isporuke u tom vremenu", naglasio je Šmatko.
Evropsku energetsku povelju je u Hagu 1991. godine potpisala 51 država - zemlje članice EU, ZND, Japan, Kanada i SAD.
Povelja je predstavljala deklaraciju za podsticanje međunarodne saradnje na sektoru energetike i nije imala pravnu snagu.
Kroz tri godine, 1994. u Lisabonu, zemlje potpisnice su izuzev SAD i Kanade potpisale takozvani "Sporazum i protokol za energetsku povelju, za pitanja energetske efikasnosti i odgovarajuće ekološke aspekte".
Sporazum energetske povelje i drugi dokumenti vezani za njega, zasnivaju se na pet ključnih tačaka - podsticanje investicija u energetiku, državni suverenitet prirodnih dobara, slobodan pristup energetskim tržištima, slobodan tranzit energenata, slobodni tokovi kapitala za ulaganje u energetiku.
Iako je potpisala ovaj sporazum, Rusija ga još nije ratifikovala. Sporazum nisu ratifikovale ni Belorusija i Norveška.
Rusija strahuje da bi posle ratifikacije energetske povelje EU mogla, između ostalog, da zatraži demonopolizaciju cevovoda.
Sa druge strane, energetsko tržište Evrope bez ratifikacije ostaje zatvoreno za Rusiju.
Pregovori između Rusije i EU o energetskoj povelji traju od januara 2000. godine.
(Tanjug)
"Energetska povelja je potpisana i ratifikovana i njena zamena drugim dokumentom je nemoguća", rekao je Piebalgs, komentarišući novu pravnu energetsku bazu koju je predložio predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, prenela je agencija RIA Novosti.
Piebalgs, koji je učestvovao na četvrtoj sednici stalnog saveta za partnerstvo Rusija-EU u energetici, ukazao je da je ponuđena ruska koncepcija globalnija od Energetske povelje i otvorenija za veći broj učesnika na energetskom tržištu.
Ruski predsednik je nedavno obelodanio inicijativu sveobuhvatnog energetskog sporazuma, koji može da potpomogne razvoj energetike u Evropi.
Prema rečima ruskog premijera Vladimira Putina, ovaj dokument bi mogao da stvori ozbiljnu bazu za razvoj odnosa na sektoru energetike.
Prema izjavi ruskog ministra energetike Sergeja Šmatka, Rusija je iznela predloge bazirane na sopstvenom iskustvu kao velike energetske države.
"Dosadašnje akumulirano iskustvo zaslužuje da se ponudi svetskoj zajednici", rekao je Šmatko.
Koncepcija ruskog predloga je usmerena na saradnju potrošača i proizvođača energenata, a velika pažnja u tom dokumentu posvećuje se problemima proizvođača energenata, a posebno bezbednosti njihovih isporuka.
Ove aspekte Energetska povelja ne reguliše u dovoljnoj meri, smatraju ruski eksperti.
"Želimo da budemo sigurni da ćemo, preduzimajući dugoročne investicione korake, imati garanciju za sigurne isporuke u tom vremenu", naglasio je Šmatko.
Evropsku energetsku povelju je u Hagu 1991. godine potpisala 51 država - zemlje članice EU, ZND, Japan, Kanada i SAD.
Povelja je predstavljala deklaraciju za podsticanje međunarodne saradnje na sektoru energetike i nije imala pravnu snagu.
Kroz tri godine, 1994. u Lisabonu, zemlje potpisnice su izuzev SAD i Kanade potpisale takozvani "Sporazum i protokol za energetsku povelju, za pitanja energetske efikasnosti i odgovarajuće ekološke aspekte".
Sporazum energetske povelje i drugi dokumenti vezani za njega, zasnivaju se na pet ključnih tačaka - podsticanje investicija u energetiku, državni suverenitet prirodnih dobara, slobodan pristup energetskim tržištima, slobodan tranzit energenata, slobodni tokovi kapitala za ulaganje u energetiku.
Iako je potpisala ovaj sporazum, Rusija ga još nije ratifikovala. Sporazum nisu ratifikovale ni Belorusija i Norveška.
Rusija strahuje da bi posle ratifikacije energetske povelje EU mogla, između ostalog, da zatraži demonopolizaciju cevovoda.
Sa druge strane, energetsko tržište Evrope bez ratifikacije ostaje zatvoreno za Rusiju.
Pregovori između Rusije i EU o energetskoj povelji traju od januara 2000. godine.
(Tanjug)
