U Nemačkoj i Turskoj hapšenja demonstranata, koji su se na Međunarodni praznik rada sukobili sa policijom. U Berlinu povređeno najmanje 29 policajaca.
U Berlinu i Hamburgu su na Međunarodni praznik rada izbili sukobi policije i demonstranata koji su uzvikivali slogane protiv kapitalizma, a prema prvim izveštajima, desetine policajaca je povređeno, saopštile su nemačke vlasti.
Policija u Berlinu je potvrdila da je najmanje 32 policajaca povređeno, a 90 ljudi uhapšeno tokom protesta 200 demonstranata koji su bacali boce i kamenice na snage reda posle završetka jedne ulične proslave u istočnom okrugu Fridrihshajn.
Policija je navela je bila organizovana mirna ulična zabava na kojoj je bilo oko 2.000 ljudi, ali da je na samom kraju došlo do sukoba sa snagama reda i da je tada zapaljeno i nekoliko kontejnera i da su uništeni prozori na više autobusa.
Vlasti u Hamburgu su potvrdile da je i u tom gradu došlo do nasilja na ulicama i da su tri pripadnika policijskih snaga za razbijanje demonstracija povređena, preneo je Tanjug.
Policija u nemačkoj prestonici će se u toku dana suočiti sa, kako se strahuje, još većim nasiljem kada bude organizovan marš pripadnika ultradesničarskih partija, radničkih sindikata i levičarskih organizacija u trenutku kad se Nemačka suočava sa najgorom recesijom od kraja Drugog svetskog rata.
U Turskoj je policija suzavcem i vodenim topovima rasterivala nekoliko stotina demonstranata, koji su tokom sindikalnog okupljanja u centru Istanbula pokušali da stignu do dela grada u kojem nije bilo dozvoljeno okupljanje. Nekoliko osoba je privedeno.
Dve velike sindikalne konfederacije DISK i KESK izašle su na ulice sa transparentima, a na proteste su takođe izašle partije levice i ekstremne levice i prokurdske Partije za demokratsko društvo DTP, prenosi agencija Beta.
U Turskoj je tek od prošle nedelje usvojen zakon kojim se posle 30 godina ponovo uspostavlja 1. maj kao praznik. Taj praznik, koji vlasti često vide kao priliku za levičarske aktiviste da organizuju demonstracije i podstaknu nerede, ukinut je posle vojnog udara 1980. godine.
Vlada je dozvolila da se obeleži prvomajski praznik ali ne i da demonstranti izađu na trg Taksim koji ima simbolično značenje za Tursku pošto su na tom trgu 1. maja 1977. godine ubijene 34 osobe.
Jednom broju predstavnika glavnih sindikalnih konfederacija dozvoljeno je da uđu na taj centralni trg da polože cveće ali grupe ljudi koje su se okupile i pokušale da prodru do trga potisnula je policija pod punom opremom za razbijanje demonstracija uz upotrebu vodenih topova i i suzavca.
U centru grčke prestonice Atine policija je ispalila suzavac na demonstrante koji su spalili bar jedan auto u centru grada.
Do okršaja sa anarhistima je, po rečima policije,došlo posle mirne prvomajske šetnje više od 6.000 ljudi, čiji štrajk zbog vladine socijalne politike je paralisao javni, trajektni i vazduhoplovni saobraćaj u Grčkoj.
Grčka avio kompanija Olimpik Erlajns otkazala je u petak više od 100 letova, među kojima je i najmanje šest međunarodnih, a otkazani su i trajekti ka egejskim ostrvima.
U Moskvi, gde su se okupile pristalice komunista i liberala, prema rečima policije, nije bilo "ozbiljnog nasilja".
Sto dvadeset osoba iz redova neformalnih i ektremističkih organizacija i pokreta, koji su po rečima policije "pripremali provokacije", uhapšeno je uoči početka prvomajskih demonstracija u centru Sankt Peterburga.
"Prema informacijama od 12 sati po moskovskom vremenu, 254 protestna skupa i demonstracije se polako privode kraju. Oko 214.000 ljudi je učestvovalo u njima", rekao je jedan zvaničnik ruskog ministarstva unutrašnjih poslova agenciji Itar-Tass.
Ukupno 200.000 policajaca i 12.000 pripadnika jedinica ministarstva unutrašnjih poslova angažovani su na održavanju reda i mira tokom proslave.
U Beču, austrijskoj prestonici, oko 100.000 ljudi učestvovalo je u tradicionalnom prvomajskom maršu Socijaldemokratske partije Austrije.
Ta stranka je 64. put održala je svoj impozantni prvomajski marš u centru Beča, koji je protekao mirno.
Brojni govornici zatražili su uvođenje poreza na imovinu bogatijih i istakli da je potrebno postići "poresku pravednost".
Samo kancelar Verner Fajman nije želeo da pomene ovu temu, verovatno zbog činjenice što se koalicioni partner, Narodna stranka (OVP), opire novom porezu.
On je, međutim, upozorio na opasnosti prihvatanja zahteva za zamrzavanje plata.
Proslava 1. maja tradicionalno se obeležava uličnim okupljanjima u mnogim evropskim prestonicama, a očekuje se da će ekonomska kriza podstaći ogroman broj ljudi na proteste ove godine.
Francuzi su demonstrirali na ulicama gradova širom zemlje u mnogo većem broju nego što je to slučaj na tradicionalnim prvomajskim okupljanjima, koja su ove godine dobila posebnu težinu zbog svetske ekonomske krize.
Oko milion i 200.000 ljudi, prema podacima sindikata, a oko pola miliona, prema izvorima policije, odazvalo se na poziv sindikata koji su ujedinili snage u borbi protiv vladine ekonomske i socijalne politike.
U protestnoj šetnji centralnim pariskim ulicama i bulevarima je bio veliki broj radnika koji su ostali bez posla, pretežno iz multinacionalnih kompanija, poput radnika nemačke grupe Kontinental, koji su prethodnih dana demonstrirali zajedno sa nemačkim kolegama, dajući nov smisao konceptu socijalne Evrope.
U masi demonstranata su i Francuzi koji su ogorčeni ponašanjem direktora velikih kompanija i banaka, za čiji opstanak su izdvojene milijarde evra iz državne kase, a njihovi direktori odlaze sa milionskim otpremninama.
Demonstranti traže da se sredstva koja je država izdvojila za spašavanje banaka i preduzeća preusmere na povećanje plata onima sa najmanjim primanjima i na veću zaštitu nezaposlenih.
Vlada, međutim, nije spremna na popuštanje, o čemu govori i popodnevno saopštenje većinske partije u Parlamentu, Unije za narodni pokret, u kome se navodi da je "odziv demonstranata bio manji od očekivanja sindikalnih organizacija", kao i da je "vlada već dala odgovarajući odgovor" na sve težu socijalnu situaciju.
(MONDO/Agencije)
Policija u Berlinu je potvrdila da je najmanje 32 policajaca povređeno, a 90 ljudi uhapšeno tokom protesta 200 demonstranata koji su bacali boce i kamenice na snage reda posle završetka jedne ulične proslave u istočnom okrugu Fridrihshajn.
Policija je navela je bila organizovana mirna ulična zabava na kojoj je bilo oko 2.000 ljudi, ali da je na samom kraju došlo do sukoba sa snagama reda i da je tada zapaljeno i nekoliko kontejnera i da su uništeni prozori na više autobusa.
Vlasti u Hamburgu su potvrdile da je i u tom gradu došlo do nasilja na ulicama i da su tri pripadnika policijskih snaga za razbijanje demonstracija povređena, preneo je Tanjug.
Policija u nemačkoj prestonici će se u toku dana suočiti sa, kako se strahuje, još većim nasiljem kada bude organizovan marš pripadnika ultradesničarskih partija, radničkih sindikata i levičarskih organizacija u trenutku kad se Nemačka suočava sa najgorom recesijom od kraja Drugog svetskog rata.
U Turskoj je policija suzavcem i vodenim topovima rasterivala nekoliko stotina demonstranata, koji su tokom sindikalnog okupljanja u centru Istanbula pokušali da stignu do dela grada u kojem nije bilo dozvoljeno okupljanje. Nekoliko osoba je privedeno.
Dve velike sindikalne konfederacije DISK i KESK izašle su na ulice sa transparentima, a na proteste su takođe izašle partije levice i ekstremne levice i prokurdske Partije za demokratsko društvo DTP, prenosi agencija Beta.
U Turskoj je tek od prošle nedelje usvojen zakon kojim se posle 30 godina ponovo uspostavlja 1. maj kao praznik. Taj praznik, koji vlasti često vide kao priliku za levičarske aktiviste da organizuju demonstracije i podstaknu nerede, ukinut je posle vojnog udara 1980. godine.
Vlada je dozvolila da se obeleži prvomajski praznik ali ne i da demonstranti izađu na trg Taksim koji ima simbolično značenje za Tursku pošto su na tom trgu 1. maja 1977. godine ubijene 34 osobe.
Jednom broju predstavnika glavnih sindikalnih konfederacija dozvoljeno je da uđu na taj centralni trg da polože cveće ali grupe ljudi koje su se okupile i pokušale da prodru do trga potisnula je policija pod punom opremom za razbijanje demonstracija uz upotrebu vodenih topova i i suzavca.
U centru grčke prestonice Atine policija je ispalila suzavac na demonstrante koji su spalili bar jedan auto u centru grada.
Do okršaja sa anarhistima je, po rečima policije,došlo posle mirne prvomajske šetnje više od 6.000 ljudi, čiji štrajk zbog vladine socijalne politike je paralisao javni, trajektni i vazduhoplovni saobraćaj u Grčkoj.
Grčka avio kompanija Olimpik Erlajns otkazala je u petak više od 100 letova, među kojima je i najmanje šest međunarodnih, a otkazani su i trajekti ka egejskim ostrvima.
U Moskvi, gde su se okupile pristalice komunista i liberala, prema rečima policije, nije bilo "ozbiljnog nasilja".
Sto dvadeset osoba iz redova neformalnih i ektremističkih organizacija i pokreta, koji su po rečima policije "pripremali provokacije", uhapšeno je uoči početka prvomajskih demonstracija u centru Sankt Peterburga.
"Prema informacijama od 12 sati po moskovskom vremenu, 254 protestna skupa i demonstracije se polako privode kraju. Oko 214.000 ljudi je učestvovalo u njima", rekao je jedan zvaničnik ruskog ministarstva unutrašnjih poslova agenciji Itar-Tass.
Ukupno 200.000 policajaca i 12.000 pripadnika jedinica ministarstva unutrašnjih poslova angažovani su na održavanju reda i mira tokom proslave.
U Beču, austrijskoj prestonici, oko 100.000 ljudi učestvovalo je u tradicionalnom prvomajskom maršu Socijaldemokratske partije Austrije.
Ta stranka je 64. put održala je svoj impozantni prvomajski marš u centru Beča, koji je protekao mirno.
Brojni govornici zatražili su uvođenje poreza na imovinu bogatijih i istakli da je potrebno postići "poresku pravednost".
Samo kancelar Verner Fajman nije želeo da pomene ovu temu, verovatno zbog činjenice što se koalicioni partner, Narodna stranka (OVP), opire novom porezu.
On je, međutim, upozorio na opasnosti prihvatanja zahteva za zamrzavanje plata.
Proslava 1. maja tradicionalno se obeležava uličnim okupljanjima u mnogim evropskim prestonicama, a očekuje se da će ekonomska kriza podstaći ogroman broj ljudi na proteste ove godine.
Francuzi su demonstrirali na ulicama gradova širom zemlje u mnogo većem broju nego što je to slučaj na tradicionalnim prvomajskim okupljanjima, koja su ove godine dobila posebnu težinu zbog svetske ekonomske krize.
Oko milion i 200.000 ljudi, prema podacima sindikata, a oko pola miliona, prema izvorima policije, odazvalo se na poziv sindikata koji su ujedinili snage u borbi protiv vladine ekonomske i socijalne politike.
U protestnoj šetnji centralnim pariskim ulicama i bulevarima je bio veliki broj radnika koji su ostali bez posla, pretežno iz multinacionalnih kompanija, poput radnika nemačke grupe Kontinental, koji su prethodnih dana demonstrirali zajedno sa nemačkim kolegama, dajući nov smisao konceptu socijalne Evrope.
U masi demonstranata su i Francuzi koji su ogorčeni ponašanjem direktora velikih kompanija i banaka, za čiji opstanak su izdvojene milijarde evra iz državne kase, a njihovi direktori odlaze sa milionskim otpremninama.
Demonstranti traže da se sredstva koja je država izdvojila za spašavanje banaka i preduzeća preusmere na povećanje plata onima sa najmanjim primanjima i na veću zaštitu nezaposlenih.
Vlada, međutim, nije spremna na popuštanje, o čemu govori i popodnevno saopštenje većinske partije u Parlamentu, Unije za narodni pokret, u kome se navodi da je "odziv demonstranata bio manji od očekivanja sindikalnih organizacija", kao i da je "vlada već dala odgovarajući odgovor" na sve težu socijalnu situaciju.
(MONDO/Agencije)
