Barak Obama obećao je reviziju američkog poreskog sistema, koji sada, kako je rekao, nagrađuje kompanije koje otvaraju radna mesta u inostranstvu, nauštrb domaće radne snage i omogućava bogatim Amerikancima da izbegavaju plaćenje poreza otvaranjem računa van zemlje.
Američki predsednik Barak Obama obećao je u ponedeljak reviziju američkog poreskog sistema, koji sada, kako je rekao, nagrađuje kompanije koje otvaraju radna mesta u inostranstvu, nauštrb domaće radne snage i omogućava bogatim Amerikancima da izbegavaju plaćenje poreza otvaranjem računa van zemlje.
Bela kuća procenjuje da bi tom reformom moglo da bude ušteđeno 210 milijardi dolara u narednih deset godina.
Očekuje se, navodi Rojters, da će velike kompanije da se usprotive promeni pravila, prema kojima je firmama dozvoljeno da ne plaćaju porez na profit koji steknu u inostranstvu, pod uslovom da ga ponovo ulože u svoje filijale u drugim zemljama.
Predsednik je takođe obećao da će "zatvoriti rupe u zakonu" koje omogućavaju kompanijama i pojedincima da izbegnu plaćanje poreza u inostranstvu.
"Koraci koje danas najavljujemo će pomoći da se izborimo sa nekim od najnečuvenijih primera koji pokazuju šta nije u redu sa našim poreskim sistemom", navodi se u saopštenju koje su zajednički potpisali Obama i ministar finansija Timoti Gajtner.
Oni su najavili da je u pitanju tek "prva rata" velike poreske reforme "koja mora da se sprovede da bi američki poreski sistem bio jednostavniji, pošteniji i efikasniji, kako za pojedince, tako i za kompanije".
Kritičari sadašnjeg sistema navode da ova pravila ohrabruju američke kompanije da novac ulažu u inostranstvu, umesto da svaraju nova radna mesta "kod kuće".
Protiv izmene ovog pravila je više od 200 firmi, uključujući i neke od najvećih, koje su u martu uputile pismo Kongresu, tražeći da ono ostane na snazi. Među potpisnicima pisma je i Privredna komora SAD.
Dru Lajon, poreski ekspert u "PrajsVoterhaus Kupersu" ocenjuje da će promene biti ogromne, jer veliki broj najvećih američkih firmi dobar deo profita ostvaruje u inostranstvu.
Očekuje se da dodatnih 95 milijardi dolara bude ostvareno drugim Obaminim predlogom, koji podrazumeva hvatanje u koštac sa "poreskim rajevima", državama u kojima bogati Amerikanci drže velike količine novca, izbegavajući tako da plate porez kod kuće.
Jedan od načina da se to postigne je uvođenje obaveze finansijskih institucija da, na zahtev administracije SAD, saopšte podatke o bankovnim računima američkih građana.
Švajcarski bankarski gigant UBS je u februaru priznao da je pomogao američkim klijentima da sakriju sredstva od poreskih organa i pristao da plati kaznu od 780 miliona dolara. Od tada je američkoj vladi identifikovao 320 svojih klijenata.
Vlada SAD sada tuži UBS u civilnoj parnici, tražeći da otkrije identitet 52.000 Amerikanaca za koje se veruje da u toj banci, ne plaćajući porez, drže oko 14,8 milijardi dolara.
(Tanjug)
Bela kuća procenjuje da bi tom reformom moglo da bude ušteđeno 210 milijardi dolara u narednih deset godina.
Očekuje se, navodi Rojters, da će velike kompanije da se usprotive promeni pravila, prema kojima je firmama dozvoljeno da ne plaćaju porez na profit koji steknu u inostranstvu, pod uslovom da ga ponovo ulože u svoje filijale u drugim zemljama.
Predsednik je takođe obećao da će "zatvoriti rupe u zakonu" koje omogućavaju kompanijama i pojedincima da izbegnu plaćanje poreza u inostranstvu.
"Koraci koje danas najavljujemo će pomoći da se izborimo sa nekim od najnečuvenijih primera koji pokazuju šta nije u redu sa našim poreskim sistemom", navodi se u saopštenju koje su zajednički potpisali Obama i ministar finansija Timoti Gajtner.
Oni su najavili da je u pitanju tek "prva rata" velike poreske reforme "koja mora da se sprovede da bi američki poreski sistem bio jednostavniji, pošteniji i efikasniji, kako za pojedince, tako i za kompanije".
Kritičari sadašnjeg sistema navode da ova pravila ohrabruju američke kompanije da novac ulažu u inostranstvu, umesto da svaraju nova radna mesta "kod kuće".
Protiv izmene ovog pravila je više od 200 firmi, uključujući i neke od najvećih, koje su u martu uputile pismo Kongresu, tražeći da ono ostane na snazi. Među potpisnicima pisma je i Privredna komora SAD.
Dru Lajon, poreski ekspert u "PrajsVoterhaus Kupersu" ocenjuje da će promene biti ogromne, jer veliki broj najvećih američkih firmi dobar deo profita ostvaruje u inostranstvu.
Očekuje se da dodatnih 95 milijardi dolara bude ostvareno drugim Obaminim predlogom, koji podrazumeva hvatanje u koštac sa "poreskim rajevima", državama u kojima bogati Amerikanci drže velike količine novca, izbegavajući tako da plate porez kod kuće.
Jedan od načina da se to postigne je uvođenje obaveze finansijskih institucija da, na zahtev administracije SAD, saopšte podatke o bankovnim računima američkih građana.
Švajcarski bankarski gigant UBS je u februaru priznao da je pomogao američkim klijentima da sakriju sredstva od poreskih organa i pristao da plati kaznu od 780 miliona dolara. Od tada je američkoj vladi identifikovao 320 svojih klijenata.
Vlada SAD sada tuži UBS u civilnoj parnici, tražeći da otkrije identitet 52.000 Amerikanaca za koje se veruje da u toj banci, ne plaćajući porez, drže oko 14,8 milijardi dolara.
(Tanjug)
