Jedan mali muzej u Filadelfiji u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji, čije se zbirke u najvećem broju odnose na secesionistički rat u Americi, poseduje komad jastučnice umazan krvlju predsednika Abrahama Linkolna koji je ubijen u Vašingtonu 1865. godine
Jedan mali muzej u Filadelfiji u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji, čije se zbirke u najvećem broju odnose na secesionistički rat u Americi, poseduje komad jastučnice umazan krvlju predsednika Abrahama Linkolna koji je ubijen u Vašingtonu 1865. godine.
Nakon konsultacija sa ekspertima i istoričarima, u upravi muzeja nameravaju da taj komad tkanine podvrgnu DNK analizi, prenele su agencije.
U muzeju se nadaju da će postupak omogućiti da se konačno dođe do odgovora o mnogim navodnim bolestima predsednika Linkolna i njihovom mogućem uticaju na njegov način razmišljanja i način kojim je rukovodio zemljom.
Prema nekim pretpostavkama Linkoln, preminuo u 56. godini od posledica ranjavanja metkom u glavu, bolovao je od raka.
Jedan istraživač čak smatra da je Linkoln bolovao od Marfanovog sindroma, naslednog poremećaja vezivnog tkiva koji se karakteriše dugim udovima, debelim usnama, preranom karataktom i glaukomom i srčanim problemima.
Genetska analiza mogla bi da odgovori i na sumnje istoričara vezane za Linkolnovo očinstvo (veoma rano izgubio je trojicu od četvorice sinova) kao i za njegovo hronično depresivno stanje.
Još 1991. godine, naučnici su pokušali da izvrše analizu delova Linkolnove lobanje i krvi čuvanih u Nacionalnom muzeju medicine u Vašingtonu, ali u tome nisu dobili podršku vlasti.
Abraham Linkoln koji je ukinuo crnačko ropstvo, pripadao je Republičkoj stranci i bio šestnaesti predsednik SAD. Ove godine obeležava se 200. godišnjica njegovog rođenja.
(Tanjug)
Nakon konsultacija sa ekspertima i istoričarima, u upravi muzeja nameravaju da taj komad tkanine podvrgnu DNK analizi, prenele su agencije.
U muzeju se nadaju da će postupak omogućiti da se konačno dođe do odgovora o mnogim navodnim bolestima predsednika Linkolna i njihovom mogućem uticaju na njegov način razmišljanja i način kojim je rukovodio zemljom.
Prema nekim pretpostavkama Linkoln, preminuo u 56. godini od posledica ranjavanja metkom u glavu, bolovao je od raka.
Jedan istraživač čak smatra da je Linkoln bolovao od Marfanovog sindroma, naslednog poremećaja vezivnog tkiva koji se karakteriše dugim udovima, debelim usnama, preranom karataktom i glaukomom i srčanim problemima.
Genetska analiza mogla bi da odgovori i na sumnje istoričara vezane za Linkolnovo očinstvo (veoma rano izgubio je trojicu od četvorice sinova) kao i za njegovo hronično depresivno stanje.
Još 1991. godine, naučnici su pokušali da izvrše analizu delova Linkolnove lobanje i krvi čuvanih u Nacionalnom muzeju medicine u Vašingtonu, ali u tome nisu dobili podršku vlasti.
Abraham Linkoln koji je ukinuo crnačko ropstvo, pripadao je Republičkoj stranci i bio šestnaesti predsednik SAD. Ove godine obeležava se 200. godišnjica njegovog rođenja.
(Tanjug)
