Dok se polako smiruje "cunami" muslimanskog gneva - izazvan objavljivanjem karikatura proroka Muhameda - svet je preplavljen talasom pitanja o mogućim posledicama burnih dogadjaja iz proteklih dana. Na ključno medju njima - da li će rezultat vidjenog bunta biti novi teroristički napadi, niko ne može da pruži pouzdan odgovor.
Dok se polako smiruje "cunami" muslimanskog gneva - izazvan objavljivanjem karikatura proroka Muhameda - svet je preplavljen talasom pitanja o mogućim posledicama burnih dogadjaja iz proteklih dana, obeleženih nasiljem, pogibijama i novim pretnjama ekstremista, ne samo islamskih. Na ključno medju njima - da li će rezultat vidjenog bunta biti novi teroristički napadi, niko ne može da pruži pouzdan odgovor, ali je izvesno da je strah od bombi sada jači nego pre nedelju dana.
Važno pitanje koje, takodje, čeka potpun i iskren odgovor jeste: zašto je do eksplozije gneva "Muhamedove dece", došlo skoro pola godine nakon što su sporne karikature prvi put objavljene u jednom danskom listu?
Pojedini političari i analitičari već su se oglasili tvrdnjama da su najekstremniji islamski lideri taj dogadjaj iskoristili da pojačaju anomozitet muslimana prema Zapadu, zbog Bliskog istoka, Iraka i Avganistana. Ima, medjutim, i onih koji smatraju da su i pojedini krugovi na Zapadu podsticali sukob, ili malo radili da se on izbegne, u skladu sa vlastitim interesima.
Londonski "Gardijan" je, sa jasnom aluzijom, zapitao "zašto se svi ambasadori EU, u znak protesta, nisu povukli iz Sirije, kad je u Damasku napadnuta danska ambasada i ugroženi njeno osoblje. "Trebalo je da kažemo: kad palite dansku zastavu, palite i našu", napisao je taj ugledni dnevnik, očigledno "gadjajući" na nejedinstvo pogleda i interesa ujedinjene Evrope.
"Vašington tajms", negirajući spontanost kao uzrok nastale krize, i ukazujući na njene dublje korene, optužio je radikalne islamske verske vodje u Danskoj da su sporne crteže nosili na Bliski Istok i tamo ih pokazivali muslimanskim liderima, s ciljem da podstaknu otpor prema "nevernicima".
Neki mediji, poput francuskog radija RFI, su uočili da su pojedini zapadni novinari i intelektualci, povodom "slučaja Muhamedovih karikatura", previše potencirali da su protesti islamista udar na jednu od glavni vrednosti Zapada - slobodu izražavanja. To, prema oceni RFI, ne doprinosi smirivanju strasti, jer vredjanje, pogotovo kad je oštra reakcija sasvim izvesna, nije razuman čin.
Ono što, svakako, treba uočiti - radi pravične analize - jeste činjenica da tokom masovnih protesta srdžba muslimana nije bila usmerena isključivo na danskog karikaturistu (čija je glava već ucenjena "tovarom" zlata) i njegovu zemlju, već na "stare mete" ekstremnih islamista Ameriku, Izrael i njihove saveznike, javljaju agencije.
Otud i zaključak mnogih analitičara da se protekli dani mogu razumeti samo kao izraz nabujale netolerancije, zasnovane na nerazumevanju, izmedju Zapada i islama, bez obzira što to mnogi pokušavaju da negiraju.
(Tanjug)
Važno pitanje koje, takodje, čeka potpun i iskren odgovor jeste: zašto je do eksplozije gneva "Muhamedove dece", došlo skoro pola godine nakon što su sporne karikature prvi put objavljene u jednom danskom listu?
Pojedini političari i analitičari već su se oglasili tvrdnjama da su najekstremniji islamski lideri taj dogadjaj iskoristili da pojačaju anomozitet muslimana prema Zapadu, zbog Bliskog istoka, Iraka i Avganistana. Ima, medjutim, i onih koji smatraju da su i pojedini krugovi na Zapadu podsticali sukob, ili malo radili da se on izbegne, u skladu sa vlastitim interesima.
Londonski "Gardijan" je, sa jasnom aluzijom, zapitao "zašto se svi ambasadori EU, u znak protesta, nisu povukli iz Sirije, kad je u Damasku napadnuta danska ambasada i ugroženi njeno osoblje. "Trebalo je da kažemo: kad palite dansku zastavu, palite i našu", napisao je taj ugledni dnevnik, očigledno "gadjajući" na nejedinstvo pogleda i interesa ujedinjene Evrope.
"Vašington tajms", negirajući spontanost kao uzrok nastale krize, i ukazujući na njene dublje korene, optužio je radikalne islamske verske vodje u Danskoj da su sporne crteže nosili na Bliski Istok i tamo ih pokazivali muslimanskim liderima, s ciljem da podstaknu otpor prema "nevernicima".
"Sebični Vašington"
Isti list je, medjutim, primetio da je i Vašington, u celom slučaju, ispoljio dozu sebičnosti, jer "nije dovoljno snažno podržao evropske vlade koje su bile izložene napadima". Cilj je, navodno, bio da se Evropa "probudi" i u većoj meri shvati značaj borbe protiv terorizma, koju predvode SAD. SAD su krivce za nemire našle u Siriji i Iranu, nazivajući ih "raspaljivačima strasti", ali su te zemlje to negirale, optužujući, istovremeno, Vašington da je, svojom politikom, oštro suprotstavio Zapad i muslimane, a zarad svojih ciljeva u muslimanskom svetu.Neki mediji, poput francuskog radija RFI, su uočili da su pojedini zapadni novinari i intelektualci, povodom "slučaja Muhamedovih karikatura", previše potencirali da su protesti islamista udar na jednu od glavni vrednosti Zapada - slobodu izražavanja. To, prema oceni RFI, ne doprinosi smirivanju strasti, jer vredjanje, pogotovo kad je oštra reakcija sasvim izvesna, nije razuman čin.
Ono što, svakako, treba uočiti - radi pravične analize - jeste činjenica da tokom masovnih protesta srdžba muslimana nije bila usmerena isključivo na danskog karikaturistu (čija je glava već ucenjena "tovarom" zlata) i njegovu zemlju, već na "stare mete" ekstremnih islamista Ameriku, Izrael i njihove saveznike, javljaju agencije.
Otud i zaključak mnogih analitičara da se protekli dani mogu razumeti samo kao izraz nabujale netolerancije, zasnovane na nerazumevanju, izmedju Zapada i islama, bez obzira što to mnogi pokušavaju da negiraju.
(Tanjug)
