Dosadašnji predsednik Nemačke Horst Keler ponovo je izabran za šefa nemačke držaave i on će tu funkciju, prema Ustavu zemlje, obavljati u narednom petogodišnjem mandatu.
Dosadašnji predsednik Nemačke Horst Keler ponovo je izabran za šefa nemačke držaave i on će tu funkciju, prema Ustavu zemlje, obavljati u narednom petogodišnjem mandatu.
Keler, političar iz redova Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel, izabran je u prvom krugu glasanja sa 613 glasova, od ukupno prisutna 1.223 delegata.
Savezna skupština u ovom sazivu ima 1.224 delegata i neophodna većina u prvom kruga je bila upravo 613 glasova.
Nemačka, prema Ustavu iz 1949. godine, bira predsednika u Saveznoj skupštini, ustavnom organu zemlje sastavljenom od poslanika Bundestaga, donjeg doma parlamenta i predstavnika nemačkih pokrajina, koja se sastaje samo jednom u pet godina, radi izbora predsednika.
Protivkandidat Keleru je, kao i pre pet godina, bila Gezine Švan, političar iz Socijaldemokratske partije i predsednica Evropskog univerziteta u Frankfurtu na Odri.
Horst Keler je rođen 1943. godine u tada okupiranim delovima Poljske, u seljačkoj porodici, koja je dve godine posle njegovog rođenja prebegla prvo u Lajpcig, a 1953. godine je prešla u Zapadnu Nemačku.
"Moja biografija je biografija nemačke istorije", izjavio je jednom prilikom nemački predsednik, koji je prvi put za šefa nemačke države izabran 23. maja pre pet godina.
Keler je bio deveti, sada deseti posleratni nemački predsednik, a po političkom opredejnju je demohrišćan i dugogodišnji član Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Merkel.
Studirao je ekonomiju u Bonu i Tibingenu, gde je i doktorirao, a u svojoj karijeri se bavio uglavnom ekonomskih pitanjima i bio zaposlen u nemačkim ministarstvima privrede i finansija.
Na funkciju predsednika Nemačke, u prvom mandatu, došao je direktno s mesta direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
Keler je bio i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj, a bavio se međunarodnim finansijskim odnosima Nemačke i drugim temama.
On je evangelista i od 1969. godine je oženjen Evom Keler, s kojom ima dvoje odrasle dece.
Ćerka Ulrike je, kako pišu nemački mediji, slepa od svojih tinejdžerskih dana zbog bolesti ''retinopathia pigmentosa''.
Keler važi za omiljenog nemačkog predsednika, čijim je radom, sudeći prema anketama, ogromna većina Nemca uvek bila zadovoljna.
U svom dosadašnjem mandatu Keler je dobio mnoge pohvale i aplauze, a poznat je po tome što je u govorima često pokazivao brigu za ''malog čoveka'', zalagao se za smanjenje jaza između bogatih i siromašnih, doseljenika i Nemaca i ukazivao na potrebe ''pravedne ekonomija''.
Keler je hvalio ujedinjenje Nemačke, bio je za vojni angažman Bundesvera u Kongu, zalagao se za mir i demokratiju, u teškim trenucima pokazivao je da je čovek s emocijama. Važi za predsednika čija se reč uvažava i poštuje.
Posle svog prethodnika, pokojnog Johanesa Raua, Keler je, kao drugi nemački predsednik, govorio u Knesetu (izraleskom parlamentu).
(Tanjug)
Keler, političar iz redova Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel, izabran je u prvom krugu glasanja sa 613 glasova, od ukupno prisutna 1.223 delegata.
Savezna skupština u ovom sazivu ima 1.224 delegata i neophodna većina u prvom kruga je bila upravo 613 glasova.
Nemačka, prema Ustavu iz 1949. godine, bira predsednika u Saveznoj skupštini, ustavnom organu zemlje sastavljenom od poslanika Bundestaga, donjeg doma parlamenta i predstavnika nemačkih pokrajina, koja se sastaje samo jednom u pet godina, radi izbora predsednika.
Protivkandidat Keleru je, kao i pre pet godina, bila Gezine Švan, političar iz Socijaldemokratske partije i predsednica Evropskog univerziteta u Frankfurtu na Odri.
Horst Keler je rođen 1943. godine u tada okupiranim delovima Poljske, u seljačkoj porodici, koja je dve godine posle njegovog rođenja prebegla prvo u Lajpcig, a 1953. godine je prešla u Zapadnu Nemačku.
"Moja biografija je biografija nemačke istorije", izjavio je jednom prilikom nemački predsednik, koji je prvi put za šefa nemačke države izabran 23. maja pre pet godina.
Keler je bio deveti, sada deseti posleratni nemački predsednik, a po političkom opredejnju je demohrišćan i dugogodišnji član Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Merkel.
Studirao je ekonomiju u Bonu i Tibingenu, gde je i doktorirao, a u svojoj karijeri se bavio uglavnom ekonomskih pitanjima i bio zaposlen u nemačkim ministarstvima privrede i finansija.
Na funkciju predsednika Nemačke, u prvom mandatu, došao je direktno s mesta direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
Keler je bio i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj, a bavio se međunarodnim finansijskim odnosima Nemačke i drugim temama.
On je evangelista i od 1969. godine je oženjen Evom Keler, s kojom ima dvoje odrasle dece.
Ćerka Ulrike je, kako pišu nemački mediji, slepa od svojih tinejdžerskih dana zbog bolesti ''retinopathia pigmentosa''.
Keler važi za omiljenog nemačkog predsednika, čijim je radom, sudeći prema anketama, ogromna većina Nemca uvek bila zadovoljna.
U svom dosadašnjem mandatu Keler je dobio mnoge pohvale i aplauze, a poznat je po tome što je u govorima često pokazivao brigu za ''malog čoveka'', zalagao se za smanjenje jaza između bogatih i siromašnih, doseljenika i Nemaca i ukazivao na potrebe ''pravedne ekonomija''.
Keler je hvalio ujedinjenje Nemačke, bio je za vojni angažman Bundesvera u Kongu, zalagao se za mir i demokratiju, u teškim trenucima pokazivao je da je čovek s emocijama. Važi za predsednika čija se reč uvažava i poštuje.
Posle svog prethodnika, pokojnog Johanesa Raua, Keler je, kao drugi nemački predsednik, govorio u Knesetu (izraleskom parlamentu).
(Tanjug)
