MRAČNA TAJNA RATA ZA NAGORNO-KARABAH: Ako propadnu planovi velikih sila, Evropa je prva na UDARU

Jermenski premijer Nikol Pašinjan rekao je da je Azerbejdžan pokrenuo ofanzivu u pravcu regiona Nagorno-Karabah, dok je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane navelo da je Jermenija počela da granatira njihove položaje i naselja, zbog čega su se odlučili na kontraofanzivu.

Pandemija korona virusa ove godine oštetila je jermensku ekonomiju i povećala pritisak na jermensku vladu, pa bi sukob sa Azerbejdžanom mogao biti posledica napora da se skrene pažnja jermenske javnosti sa ekonomskih obećanja vlade.

Ti napori su mogli biti usmereni da naštete Bakuu u vreme kad su cene nafte pale, tri meseca pre pokretanja snabdevanja prirodnim gasom iz azerbejdžanskog polja Šah Deniz za Evropu, putem Južnog gasnog koridora (SGC).

Rusija i Turska – koja je saveznik Azerbejdžana – takmiče se za svoj uticaj u Libiji i Siriji, pa možda Moskva stoji iza napada jer ima ekonomsku motivaciju. Naime, SGC će se takmičiti "Gaspromovim" gasovodom "TurkStrim".

Iako je Rusija najveći izvor oružja za Azerbejdžan, u julu je dobavila vanrednu isporuku oružja Jermeniji, tvrdeći da je to "građevinski materijal". Po izbijanju konflikta Rusija je sprovela vojne vežbe na jugozapadu zemlje i ponudila se da bude posrednik između Bakua i Jerevana.

Turska je nakon napada u Tovuzu dala punu podršku Azerbejdžanu, zabrinuta između ostalog za bezbednost kavkaskih transportnih linija jer od Turske i Evrope do Kavkaza, Centralne Azije i Kine postoje samo zemljane rute, koje nisu pod kontrolom Rusije ili Irana.

Turska je takođe smanjila uvoz ruskog gasa, gde je nabavka od 2019. opala za 70 odsto, nakon što je Vašington zapretio sankcijama kompanijama povezanim sa ruskim gasovodom do Evrope i Turske. Azerbejdžan i Turska su održali zajedničke vojne vežbe u avgustu, a početkom septembra isto su uradile Rusija i Jermenija.

Interes Zapada da se angažuje u konfliktu između Jermenije i Azerbejždana možda je minuo – "Ugovor veka" potpisan pre tri decenije, a izgradnja gasovoda i naftovoda do Evrope se bliži kraju. Region ima problema, Sjedinjene Američke Države nisu zainteresovane za dugo angažovanje, Evropa verovatno neće uskočiti a da ne pogleda gde, pa je rešenje možda u rukama lokalnih vlada, navodi portal.

Takozvani Ugovor veka potpisan je 20. septembra 1994. u Bakuu između azerbejdžanske vlade i nekoliko naftnih kompanija i ticao se zajedničkog razvoja naftnih polja u azerbejdžanskom delu Kaspijskog mora i deljenju proizvodnje. Zbog svoje važnosti ugovor je privukao čestitke iz svih delova sveta.

Tu je i Iran. Azerbejdžan je 2018. obustavio trgovinu naftom i gasom sa Iranom zbog američkih sankcija. Odnosi dve zemlje dodatno su se pogoršali kad je Azerbejdžan podržao izraelski stav oko Jerusalima. Portal ukazuje da Izrael takođe snabdeva Azerbejdžan oružjem. Iran, međutim, nema interes za konflikt, dovoljno mu je domaćih problema, uključujući sankcije, oštećenu ekonomiju i pandemiju korona virusa.

Centralnoazijske države će želeti da se konflikt reši jer su bezbedne zemljane transportne rute kroz Kavkaz neophodna dopuna južnim rutama koje kontrolišu Iran ili Pakistan.

Ipak, ne treba potpuno izbaciti SAD i Evropu iz igre. Američki predsednik Donald Tramp nedavno je posredovao u sklapanju ugovora između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. SAD svakako nisu zainteresovane za decenijske procese sa beskonačnim razmeštanjem trupa, ali Bela kuća može ponuditi prostora ako obe strane u konfliktu požele da sklope sporazum. 

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(Mondo/Oilprice.com)