Borbe između Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu se nastavljaju, obe strane se hvale svojim vojnim uspesima, a za to vreme ginu civili pripadnici oba zaraćena naroda.
Aleksander Melkumijan stoji na krvavom tlu ispred svoje kuće u selu Martuni u Nagorno-Karabahu - mestu gde je kuću njegove jermenske porodice rano ujutro 27. septembra pogodio geler od granate.
U blizini na ulici se vidi igračka u roze haljini, koju je bacilo dete njegovog komšije kada su eksplodirale prve granate.
Melkumijan je upravo izašao da nahrani svinje kada su izbile nove borbe između azerbejdžanskih trupa i jermenskih snaga u Nagorno-Karabahu.
"Tog dana ujutru su bombardovali ovde. Ovde su bile moja svekrva, moja supruga i moje dete od 1 godine i 7 meseci", objašnjava Melkumijan, pokazujući rukama krvlju natopljenom zemlju.
"Ubijeno je sedmogodišnje dete mojih komšija. Ubijena je moja tašta. Moja supruga je ranjena i prebačena u bolnicu u Stepanakertu", kaže potreseni Aleksander.
Dve druge žene iz tog sela ranjene su i prebačene u bolnicu udaljenu 40 kilometara u glavnom gradu regiona Stepanakert.
"Pogledajte tamo, cipele su im i dalje tamo", kaže za "Radio slobodna Evropa", a suze mu naviru.
"Moja ranjena supruga ležala je upravo ovde. Moje malo dete je ležalo ovde. Moja tašta je bila ovde, već mrtva. Sedmogodišnje dete je ležalo mrtvo. Moje dvoje komšija ležalo je ranjeno. Zatim su granate udariile u kuću i štalu. Tako je počelo naše jutro", rekao je on.
Kaže da je njegova povređena supruga tražila da pije vodu.
"Pre nego što sam uspeo da joj dam vodu, pala je još jedna granata. Udarali su po mestu četiri puta. Sve to vreme nisam mogao da donesem vodu za svoju ranjenu ženu. A moje dete je plakalo. Zagrlio sam svoje dete tako da ako granate bi ponovo pogodile, ja bih bio taj koji će primiti udarac", ispričao je on.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
