Legendarni vođa otpora Poljaka komunističkom režimu, kasnije poljski predsednik Leh Valensa, upozorio je na proslavi 20. godišnjice pada komunizma u Gdanjsku u četvrtak da Evropi, ako ne nađe program za budućnost, preti povratak nacionalizmima i podelama.
"Pošlo nam je za rukom samo da nešto srušimo, ali rušiti i nije tako teško. Zatvarajući pre 20 godina epohu podela, granica i blokova otvorili smo istovremeno epohu o kojoj ništa ne znamo. Gde su nam programi? Gde su nam strukture za tu novu epohu", kazao je Valensa u završnici međunarodne konferencije "Solidarnost i pad komunizma".
Valensa je upozorio da Evropi preti da će zemlje početi da se vraćaju nacionalizmu i da ratuju sa manjinama, a da je sadašnja ekonomska kriza izbila "zato što nismo uspeli da na globalni način razmišljamo o globalnom novcu".
Na međunarodnoj dvodnevnoj konferenciji u Gdanjsku na 20. godišnjicu prvih makar poluslobodnih izbora iza gvozdene zavese, u Poljskoj, 4.
juna 1989. godine, glavni gosti su pored Valense, poljskog premijera Donalda Tuska koji takođe potiče iz kruga sindikata Solidarnost i vođe disidentskih pokreta iz susednih zemalja, kao najugledniji bivši češki predsednik Vaclav Havel.
Video pozdrav uputio je i bivši američki predsednik Džordž Buš stariji.
On je povodom godišnjice tih izbora na kojima su Poljaci svu trećinu poslaničkih mesta za koja su mogli da glasaju slobodno dali opoziciji i Solidarnosti poručio da je upravo poljski 4. jun 1989. godine odredio kurs koji je urodio u jesen te godine padom komunizma i okončao totalitarni sistem u celoj Evropi.
Valensa, Tusk i Havel stigli su na proslavu u Gdanjsk iz Krakova kuda je poljski premijer premestio proslavu za premijere 11 evropskih zemalja na čelu sa Angelom Merkel, u strahu da bi slavlje mogli da pokvare protesti radnika i Solidarnosti iz brodogradilišta u Gdanjsku.
Na centralnoj proslavi u Gdanjsku koju su organizovali poljski sindikati Solidarnost glavni gost je pre podne bio samo predsednik Poljske Leh Kačinjski, koji se posle mise obratio žiteljima Gdanjska na velikom mitingu u brodogradilištu.
Kačinjski je zatražio na tu značajnu godišnjicu od Poljaka da masovno izađu na izbore za Evropski parlament u nedelju.
"Moramo da koristimo tu slobodu koju smo tada izvojevali. Demokratiju koja pati od kojekakvih boljki, ali koji smo izborili mi sami. Važan element demokratije je pravo glasa. Molim vas iskoristite ga i nagovarajte i druge da ga iskoriste", apelovao je poljski predsednik.
Protesta sindikalnih aktivista kojih se plašio poljski premijer nije bilo ni u Gdanjsku ni u Krakovu, gde su se samo aktivisti ekološke organizacije Grinpis popeli na hotel Šeraton u kome je razgovarao Tusk sa stranim gostima i razvili veliki transparent na kome su zatražili "zelenu solidarnost" za planetu.
Nekoliko hiljada ljudi izašlo je na ulice Katovica na jugozapadu Poljske da protestuje što vlada, po njihovoj oceni, ne čini ništa da ublaži posledice svetske ekonomske krize.
Centrom Katovica proplovio je u pohodu sa radnicima i simobolični brod Titanik na koji su sindikalci ispisali sve privredne grane koje su se našle najzešće na udaru sadašnje krize.
U Katovicama nisu štedeli ne samo vladu, već ni svog nekadašnjeg vođu, Leha Valensu.
Sa transparenata i plakata su mu poručivali - "Lehu, vrati se radnicima. I mi imamo kasu", kritikujući tako što je Valensa za honorar učestvovao pred ove izbore za Evropski parlament u skupovima evroskeptične partije Libertas kontroverznog irskog milionera Deklana Genlija.
(Beta)
"Pošlo nam je za rukom samo da nešto srušimo, ali rušiti i nije tako teško. Zatvarajući pre 20 godina epohu podela, granica i blokova otvorili smo istovremeno epohu o kojoj ništa ne znamo. Gde su nam programi? Gde su nam strukture za tu novu epohu", kazao je Valensa u završnici međunarodne konferencije "Solidarnost i pad komunizma".
Valensa je upozorio da Evropi preti da će zemlje početi da se vraćaju nacionalizmu i da ratuju sa manjinama, a da je sadašnja ekonomska kriza izbila "zato što nismo uspeli da na globalni način razmišljamo o globalnom novcu".
Na međunarodnoj dvodnevnoj konferenciji u Gdanjsku na 20. godišnjicu prvih makar poluslobodnih izbora iza gvozdene zavese, u Poljskoj, 4.
juna 1989. godine, glavni gosti su pored Valense, poljskog premijera Donalda Tuska koji takođe potiče iz kruga sindikata Solidarnost i vođe disidentskih pokreta iz susednih zemalja, kao najugledniji bivši češki predsednik Vaclav Havel.
Video pozdrav uputio je i bivši američki predsednik Džordž Buš stariji.
On je povodom godišnjice tih izbora na kojima su Poljaci svu trećinu poslaničkih mesta za koja su mogli da glasaju slobodno dali opoziciji i Solidarnosti poručio da je upravo poljski 4. jun 1989. godine odredio kurs koji je urodio u jesen te godine padom komunizma i okončao totalitarni sistem u celoj Evropi.
Valensa, Tusk i Havel stigli su na proslavu u Gdanjsk iz Krakova kuda je poljski premijer premestio proslavu za premijere 11 evropskih zemalja na čelu sa Angelom Merkel, u strahu da bi slavlje mogli da pokvare protesti radnika i Solidarnosti iz brodogradilišta u Gdanjsku.
Na centralnoj proslavi u Gdanjsku koju su organizovali poljski sindikati Solidarnost glavni gost je pre podne bio samo predsednik Poljske Leh Kačinjski, koji se posle mise obratio žiteljima Gdanjska na velikom mitingu u brodogradilištu.
Kačinjski je zatražio na tu značajnu godišnjicu od Poljaka da masovno izađu na izbore za Evropski parlament u nedelju.
"Moramo da koristimo tu slobodu koju smo tada izvojevali. Demokratiju koja pati od kojekakvih boljki, ali koji smo izborili mi sami. Važan element demokratije je pravo glasa. Molim vas iskoristite ga i nagovarajte i druge da ga iskoriste", apelovao je poljski predsednik.
Protesta sindikalnih aktivista kojih se plašio poljski premijer nije bilo ni u Gdanjsku ni u Krakovu, gde su se samo aktivisti ekološke organizacije Grinpis popeli na hotel Šeraton u kome je razgovarao Tusk sa stranim gostima i razvili veliki transparent na kome su zatražili "zelenu solidarnost" za planetu.
Nekoliko hiljada ljudi izašlo je na ulice Katovica na jugozapadu Poljske da protestuje što vlada, po njihovoj oceni, ne čini ništa da ublaži posledice svetske ekonomske krize.
Centrom Katovica proplovio je u pohodu sa radnicima i simobolični brod Titanik na koji su sindikalci ispisali sve privredne grane koje su se našle najzešće na udaru sadašnje krize.
U Katovicama nisu štedeli ne samo vladu, već ni svog nekadašnjeg vođu, Leha Valensu.
Sa transparenata i plakata su mu poručivali - "Lehu, vrati se radnicima. I mi imamo kasu", kritikujući tako što je Valensa za honorar učestvovao pred ove izbore za Evropski parlament u skupovima evroskeptične partije Libertas kontroverznog irskog milionera Deklana Genlija.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.