Svetski lideri, među kojima i američki predsednik Barak Obama i njegov francuski kolega Nikola Sarkozi, prisustvovali su u subotu ceremoniji kojom je obeleženo 65 godina od "Dana D", kada su se savezničke trupe iskrcale u okupiranu Evropu u Drugom svetskom ratu.
Ceremoniji na američkom groblju u blizini jednog od položaja na kome su se savezničke trupe iskrcale, Obama je, odajući poštu poginulim vojnicima, rekao da je njihovo delo pre 65 godina pomoglo da svet bude spasen od zla i tiranije.
Obama je rekao i da Drugi svetski rat predstavlja poseban trenutak u istoriji, kada su se nacije, uprkos međusobnim razlikama, borile protiv jedne, kako se izrazio, krvožedne ideologije.
U govoru na američkom vojnom groblju Kolvil, na kome je sahranjeno 9.387 vojnika, predsednik SAD istakao je i da je rat protiv nacizma otvorio put godinama mira i napretka, preneli su svetski mediji.
Francuski predsednik Sarkozi pozvao je svetske zemlje da, u svetlu današnjih globalnih pretnji, održe duh jedinstva, zalažu se za pravdu i mir i ne zaborave patnje koje je rat naneo svetu.
Kada je reč o fotografiji za istoriju na plažama Normandije francuski predsednik nije bio sam sa Obamom, već im je društvo pravio i kanadski premijer Stiven Harper, kao i britanski premijer Gordon Braun i engleski princ Čarls, koji je došao uprkos polemike koja se podigla nakon što francuske vlasti nisu uputile pozivnicu engleskoj kraljici Elizabeti II.
Svečanosti u Normandiji prisustvovali su i brojni preživeli veterani, učesnici iskrcavanja na Normandiju, koji sada imaju između 80 i 90 godina.
Najstariji od njih je američki veteran Džim Noren, koji je preminuo u petak uoči ceremonije u 101. godini u Francuskoj, gde je došao da prisustvuje obeležavanju godišnjice.
"Džim je bio ozbiljno bolestan i znao je da se možda neće vratiti kući. Ali, kao i pre 65 godina, odlučio je da ipak dođe. Neka sada počiva u miru s momcima sa kojima je nekada krvario i neka njegova porodica nađe utehu u heroizmu koji je ovde pokazao", rekao je američki predsednik.
Obama i Sarkozi stigli su oko podneva u francuski grad Kan na obalama Normandije.
Sarkozi, u pratnji supruge Karle, dočekao je Obamu koji je stigao u Normandiju u američkom predsedničkom helikopteru uz veliku pompu.
Stanovnici Kana su ga dočekali sa oduševljenjem koje ga prati gde god da krene, a koje francuski komentatori porede sa prijemom rok zvezde.
Prisustvo Obame na ovim ceremonijama se ocenjuje važnijim nego prisustvo njegovih prethodnika, ne samo zbog njegove velike popularnosti, već i zbog toga što je simbolika iskrcavanja važan deo strategije spoljne politike aktuelne američke administracije.
Simbolika iskrcavanja je važna za Amerikance jer veruju da su zahvaljujući ovoj operaciji spasili Francusku od nemačke okupacije, a da je Francuska bila "pomalo nezahvalna" tokom američke invazije na Irak, u kojoj je odbila da učestvuje.
Za Obamu je ovaj dan naročito važan jer su dva njegova pretka učestvovala u savezničkim operacijama u Evropi - njegov deda je učestvovao u iskrcavanju u Normandiji, a brat njegovog dede je učestovao u operacijama oslobađanja nacističkog koncentracionog logora Buhenvald, koji je Obama posetio u petak.
Ovu posetu obeležavaju nove tenzije između američkog i francuskog predsednika.
Čitave nedelje program predsednika Obame je bio predmet "rata" francuskog i američkog protokola.
Obamu, koji je stigao u petak uveče u Pariz, na aerodromu je umesto Sarkozija dočekao ministar spoljnih poslova, Bernar Kušner, da bi se američki predsednik potom izgubio sa malih ekrana na kojima se kratko pojavila slika negove žene Mišel, koja je sa ćerkama bila u obilasku Ajfelove kule.
Američki predsednik izgleda nije želeo da Sarkozi iskoristi njegov dolazak za slikanje uoči izbora za Evropski parlament.
Dva predsednika imaju različiti pogled na ulazak Turske u EU, na situaciju u Avganistanu, kao i iranski nuklearni program.
Na to se nadovezala i poslednja žaoka američkog predsednika koji je tokom posete Kairu pre dva dana osudio zemlje koje zabranjuju muslimanskim ženama da nose maramu u određenim prilikama, što je slučaj u francuskim školama.
Na obalu severne Francuske iskrcalo se 6. juna 1944. godine najmanje 150.000 američkih, kanadskih i britanskih vojnika, kako bi pomogli oslobađanju Evrope od nacista.
Invazija na Normandiju, pod šifrom "Operacija Overlord", najveća je pomorska invazija u istoriji ratovanja. Desantne savezničke snage činilo je 73.000 američkih, više od 60.000 britanskih, preko 20.000 kanadskih vojnika, uz podršku francuskih komandosa.
Iskrcavanje duž 80 kilometara obale je počelo noćnim padobranskim desantom 23.000 ljudi, velikim artiljerijskim napadom iz vazduha i s mora, posle čega je 6. juna 1944. usledio i uspešan britanski amfibijski desant na strateški važan Pegazov most, u blizini Kana.
Procene o broju poginulih Saveznika prvog dana iskrcavanja se razlikuju: od 2.500 do 5.000.
Tokom čitave tromesečne operacije u Normandiji je poginulo, ranjeno ili nestalo oko 215.000 savezničkih vojnika i, kako se procenjuje, još toliko nemačkih.
Nedaleko od obale je groblje 22.000 nemačkih vojnika.
(agencije/MONDO)
Ceremoniji na američkom groblju u blizini jednog od položaja na kome su se savezničke trupe iskrcale, Obama je, odajući poštu poginulim vojnicima, rekao da je njihovo delo pre 65 godina pomoglo da svet bude spasen od zla i tiranije.
Obama je rekao i da Drugi svetski rat predstavlja poseban trenutak u istoriji, kada su se nacije, uprkos međusobnim razlikama, borile protiv jedne, kako se izrazio, krvožedne ideologije.
U govoru na američkom vojnom groblju Kolvil, na kome je sahranjeno 9.387 vojnika, predsednik SAD istakao je i da je rat protiv nacizma otvorio put godinama mira i napretka, preneli su svetski mediji.
Francuski predsednik Sarkozi pozvao je svetske zemlje da, u svetlu današnjih globalnih pretnji, održe duh jedinstva, zalažu se za pravdu i mir i ne zaborave patnje koje je rat naneo svetu.
Kada je reč o fotografiji za istoriju na plažama Normandije francuski predsednik nije bio sam sa Obamom, već im je društvo pravio i kanadski premijer Stiven Harper, kao i britanski premijer Gordon Braun i engleski princ Čarls, koji je došao uprkos polemike koja se podigla nakon što francuske vlasti nisu uputile pozivnicu engleskoj kraljici Elizabeti II.
Svečanosti u Normandiji prisustvovali su i brojni preživeli veterani, učesnici iskrcavanja na Normandiju, koji sada imaju između 80 i 90 godina.
Najstariji od njih je američki veteran Džim Noren, koji je preminuo u petak uoči ceremonije u 101. godini u Francuskoj, gde je došao da prisustvuje obeležavanju godišnjice.
"Džim je bio ozbiljno bolestan i znao je da se možda neće vratiti kući. Ali, kao i pre 65 godina, odlučio je da ipak dođe. Neka sada počiva u miru s momcima sa kojima je nekada krvario i neka njegova porodica nađe utehu u heroizmu koji je ovde pokazao", rekao je američki predsednik.
Obama i Sarkozi stigli su oko podneva u francuski grad Kan na obalama Normandije.
Sarkozi, u pratnji supruge Karle, dočekao je Obamu koji je stigao u Normandiju u američkom predsedničkom helikopteru uz veliku pompu.
Stanovnici Kana su ga dočekali sa oduševljenjem koje ga prati gde god da krene, a koje francuski komentatori porede sa prijemom rok zvezde.
Prisustvo Obame na ovim ceremonijama se ocenjuje važnijim nego prisustvo njegovih prethodnika, ne samo zbog njegove velike popularnosti, već i zbog toga što je simbolika iskrcavanja važan deo strategije spoljne politike aktuelne američke administracije.
Simbolika iskrcavanja je važna za Amerikance jer veruju da su zahvaljujući ovoj operaciji spasili Francusku od nemačke okupacije, a da je Francuska bila "pomalo nezahvalna" tokom američke invazije na Irak, u kojoj je odbila da učestvuje.
Za Obamu je ovaj dan naročito važan jer su dva njegova pretka učestvovala u savezničkim operacijama u Evropi - njegov deda je učestvovao u iskrcavanju u Normandiji, a brat njegovog dede je učestovao u operacijama oslobađanja nacističkog koncentracionog logora Buhenvald, koji je Obama posetio u petak.
Ovu posetu obeležavaju nove tenzije između američkog i francuskog predsednika.
Čitave nedelje program predsednika Obame je bio predmet "rata" francuskog i američkog protokola.
Obamu, koji je stigao u petak uveče u Pariz, na aerodromu je umesto Sarkozija dočekao ministar spoljnih poslova, Bernar Kušner, da bi se američki predsednik potom izgubio sa malih ekrana na kojima se kratko pojavila slika negove žene Mišel, koja je sa ćerkama bila u obilasku Ajfelove kule.
Američki predsednik izgleda nije želeo da Sarkozi iskoristi njegov dolazak za slikanje uoči izbora za Evropski parlament.
Dva predsednika imaju različiti pogled na ulazak Turske u EU, na situaciju u Avganistanu, kao i iranski nuklearni program.
Na to se nadovezala i poslednja žaoka američkog predsednika koji je tokom posete Kairu pre dva dana osudio zemlje koje zabranjuju muslimanskim ženama da nose maramu u određenim prilikama, što je slučaj u francuskim školama.
Na obalu severne Francuske iskrcalo se 6. juna 1944. godine najmanje 150.000 američkih, kanadskih i britanskih vojnika, kako bi pomogli oslobađanju Evrope od nacista.
Invazija na Normandiju, pod šifrom "Operacija Overlord", najveća je pomorska invazija u istoriji ratovanja. Desantne savezničke snage činilo je 73.000 američkih, više od 60.000 britanskih, preko 20.000 kanadskih vojnika, uz podršku francuskih komandosa.
Iskrcavanje duž 80 kilometara obale je počelo noćnim padobranskim desantom 23.000 ljudi, velikim artiljerijskim napadom iz vazduha i s mora, posle čega je 6. juna 1944. usledio i uspešan britanski amfibijski desant na strateški važan Pegazov most, u blizini Kana.
Procene o broju poginulih Saveznika prvog dana iskrcavanja se razlikuju: od 2.500 do 5.000.
Tokom čitave tromesečne operacije u Normandiji je poginulo, ranjeno ili nestalo oko 215.000 savezničkih vojnika i, kako se procenjuje, još toliko nemačkih.
Nedaleko od obale je groblje 22.000 nemačkih vojnika.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.