Evropa skreće u desno, a konzervativci vode u većini zemalja Evropske unije, pokazuju prve procene rezultata izbora za Evropski parlament, javljaju svetske agencije.
Konzervativne stranke vode za sada u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Belgiji, dok su u Velikoj Britaniji, Španiji i nekim manjim zemljama desničari u blagoj prednosti ili izjednačeni sa drugim strankama.
Birači u Britaniji, Irskoj, Holandiji i još pet zemalja EU glasali su u poslednja tri dana, dok su se u preostalim zemljama izbori održali u nedelju.
Uprkos tome što su u odnosu na prošle izbore za evropski parlament izgubili 6,3 odsto glasova, konzervativci ostaju najjača snaga među nemačkim stranaka zastupljenim u predsatvničkom telu Evropske unije (EU).
Prema prvim pouzdanim prognozama, konzervativne stranke Hrišćansko-demokrastka unija (CDU) i bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) osvojile su 38,2 odsto glasova. Na evropskim izborima 2004. postigle su 44,5 odsto.
Učešće na izborima iznosilo je 42,5 odsto, pola procenta manje nego 2004. godine. To znači da se nisu obistinila strahovanja da će broj građana zainteresovanih za evropske izbore ponovo drastično da opadne.
Austrijska konzervativna partija VP, sa 29,6 odsto glasova imaće najviše poslanika u Evropskom parlamentu, dok su socijal-demokrate iz SP zabeležile pad od deset odsto u odnosu na prethodne evropske izbore iz 2004. kada su imali 33 odsto glasova.
Pogledajte kako se u Evropskom parlamentu spremaju za izbornu noć.
Za razliku od raspoloženja birača u većini zemalja članica EU, prve procene rezultata izbora za Evropski parlament u Grčkoj pokazuju da će konzervativci najverovatnije pretrpeti poraz, dok bi njihovi rivali iz Socijalističke partije mogli da osvoje između 36 i 39 odsto glasova.
Na izborima za Evropski parlament u Sloveniji je do 16 časova na biračka mesta izašlo 19,21 odsto, odnosno 326.471 glasač, što do sada najlošija izlaznost na izborima.
I evropski izbori u Rumuniji održavaju se u znaku malog odziva glasača zato što su građani nezainteresovani i neupućeni u evropske teme.
Izbore za Evropski parlament, na kojima oko 388 miliona Evropljana sa pravom glasa biraju 736 poslanika koji će ih predstavljati u narednih pet godina, prati u većini država slab odziv birača.
Broj poslanika iz zemalja članica određuje se po broju stanovnika. Najviše će ih imati Nemačka - 99, a najmanje Malta - pet.
Francuska, Italija i Velika Britanija imaju po 72 poslanika, Španija i Poljska po 50, Rumunija 33, Holandija 25, a Grčka, Portugal, Belgija, Češka i Mađarska po 22.
Švedska ima 18, Austraija i Bugarska po 17, Danska, Slovačka i Finska po 13, a Irska i Litvanija po 12. Letonija ima osam, Slovenija sedam, a Kipar, Luksemburg i Estonija imaju po šest evroposlanika.
Inauguraciona sednica Evropskog parlamenta u novom sastavu planirana je od 14. do 16. jula u Strazburu.
(Beta)
Konzervativne stranke vode za sada u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Belgiji, dok su u Velikoj Britaniji, Španiji i nekim manjim zemljama desničari u blagoj prednosti ili izjednačeni sa drugim strankama.
Birači u Britaniji, Irskoj, Holandiji i još pet zemalja EU glasali su u poslednja tri dana, dok su se u preostalim zemljama izbori održali u nedelju.
Uprkos tome što su u odnosu na prošle izbore za evropski parlament izgubili 6,3 odsto glasova, konzervativci ostaju najjača snaga među nemačkim stranaka zastupljenim u predsatvničkom telu Evropske unije (EU).
Prema prvim pouzdanim prognozama, konzervativne stranke Hrišćansko-demokrastka unija (CDU) i bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) osvojile su 38,2 odsto glasova. Na evropskim izborima 2004. postigle su 44,5 odsto.
Učešće na izborima iznosilo je 42,5 odsto, pola procenta manje nego 2004. godine. To znači da se nisu obistinila strahovanja da će broj građana zainteresovanih za evropske izbore ponovo drastično da opadne.
Austrijska konzervativna partija VP, sa 29,6 odsto glasova imaće najviše poslanika u Evropskom parlamentu, dok su socijal-demokrate iz SP zabeležile pad od deset odsto u odnosu na prethodne evropske izbore iz 2004. kada su imali 33 odsto glasova.
Pogledajte kako se u Evropskom parlamentu spremaju za izbornu noć.
Za razliku od raspoloženja birača u većini zemalja članica EU, prve procene rezultata izbora za Evropski parlament u Grčkoj pokazuju da će konzervativci najverovatnije pretrpeti poraz, dok bi njihovi rivali iz Socijalističke partije mogli da osvoje između 36 i 39 odsto glasova.
Na izborima za Evropski parlament u Sloveniji je do 16 časova na biračka mesta izašlo 19,21 odsto, odnosno 326.471 glasač, što do sada najlošija izlaznost na izborima.
I evropski izbori u Rumuniji održavaju se u znaku malog odziva glasača zato što su građani nezainteresovani i neupućeni u evropske teme.
Izbore za Evropski parlament, na kojima oko 388 miliona Evropljana sa pravom glasa biraju 736 poslanika koji će ih predstavljati u narednih pet godina, prati u većini država slab odziv birača.
Broj poslanika iz zemalja članica određuje se po broju stanovnika. Najviše će ih imati Nemačka - 99, a najmanje Malta - pet.
Francuska, Italija i Velika Britanija imaju po 72 poslanika, Španija i Poljska po 50, Rumunija 33, Holandija 25, a Grčka, Portugal, Belgija, Češka i Mađarska po 22.
Švedska ima 18, Austraija i Bugarska po 17, Danska, Slovačka i Finska po 13, a Irska i Litvanija po 12. Letonija ima osam, Slovenija sedam, a Kipar, Luksemburg i Estonija imaju po šest evroposlanika.
Inauguraciona sednica Evropskog parlamenta u novom sastavu planirana je od 14. do 16. jula u Strazburu.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.