A, ŠTA AKO BUDE NEREŠENO NA IZBORIMA U SAD? Ukoliko Tramp i Bajden dobiju isti broj glasova, sledi OVA procedura

Moguće je da pobednika predsedničkih izbora u SAD nećemo saznati u danima pred nama, a kako pristižu novi rezultati trka postaje sve tešnja - da li je moguće da bude nerešeno? Šta onda?

Nerešen ishod (269-269) je malo verovatan, ali postoje različiti scenariji koji bi se mogli dogoditi. Ako nijedan predsednički kandidat ne dobije 270 glasova Izbornog koledža, Ustav zahteva da Predstavnički dom izabere predsednika. Senat bi u tom slučaju birao potpredsednika.

Međutim, čak i ako je izvesno da demokrate "drže" Predstavnički dom, to ne mora nužno da znači da će Bajden automatski pobediti. Nensi Pelosi izjavila je da je Predstavnički dom spreman i pripremljen za izjednačen rezultat.

"O tome trenutno ne brinemo. Usredređeni smo na to da će Bajden 20. januara biti inaugurisani predsednik Sjedinjenih Država i da ćemo imati demokratski Predstavnički dom i demokratski Senat", izjavila je Pelosi.

Da li je ikada ranije bilo nerešenih rezultata na američkim izborima?

Predstavnički dom odlučivao je predsednika u dva navrata - oba su održana pre nego što je kandidat dostigao prag od 270 elektorskih glasova potrebnih za pobedu.

Tomas Džeferson pobedio je Arona Bura 1800. godine (ljubitelji brodvejske predstave „Hamilton" to sigurno dobro znaju). I Džeferson i Bur bili su deo Demokratsko-republikanske stranke, a ishod glasanja završio je rezultatom 73:73 pre nego što je Predstavnički dom proglasio Džefersona za novog predsednika.

"Ako nijedan kandidat ne dobije većinu od ukupno 538 elektorskih glasova, o izboru predsednika odlučuje se u Predstavničkom domu, pri čemu svaka državna delegacija ima jedan glas. Za pobedu je potrebna većina država (26). Senatori bi birali potpredsednika, pri čemu bi svaki senator imao jedan glas. Za pobedu je potrebna većina senatora (51)", navodi se na zvaničnom sajtu.

Koliko su Tramp i Hilari Klinton bili blizu izjednačenja 2016. godine?

Hilari Klinton je dobila najviše pojedinačnih glasova američkih građana u 2016. godini, ali je Donald Tramp osvojio najviše elektorskih glasova. Tramp je 2016. godine na Izbornom koledžu pobedio sa 306 glasa u poređenju sa 227 glasova za Hilari Klinton. Tramp (74) se sada nada da će osvojiti drugi mandat nakon burne četiri godine u kojima je ekonomija zemlje cvetala, a potom se srušila usred pandemije korona virusa.

Bajden nije uspeo da zada udarac nokautom ispustviši pobedu u ključnim državama koje bi mu otvorile jasan put do predsedništva, a Tramp je ponovo uspeo da prkosi istraživačima javnog mnjenja. Tramp je rano pobedio u Floridi i uprkos početnim nagoveštajima mogućih šok pobeda za Bajdena u crvenim državama, demokratsko vođstvo se topilo tokom večeri kako je prebrojavano više glasova.

Republikanci u zaletu od tada su odneli pobede i u Teksasu i Ohaju za ukupno 56 elektorskih glasova. Jedan delić nade za izazivača demokrata bilo je predviđanje da će oteti Arizonu od Trampa, što se jutros i dogodilo.Ankete su mesecima predviđale da će Bajden pobediti sa velikom razlikom nakon četiri godine turbulentnog Trampovog predsedništva. Ali je sinoćna trka bila mnogo neizvesnija nego što se predviđalo.

Ako Tramp i Bajden zauzmu države u kojima se očekuje da će pobediti, trka bi se mogla svesti na Pensilvaniju, a dobijanje rezultata bi mogalo da traje nekoliko dana ili čak nedelja.

Godine 2016. godine, Tramp je pobedio na izborima sa 306 elektorskih glasova, što znači da Bajden mora da povrati najmanje tri značajne "kolebljive države" da bi prešao prag od 270 elektora. Ako Bajden osvoji Arizonu, Pensilvaniju i Mičigen, to bi postavilo demokrate na 270 , a republikanaca na 259 i Bajden bi "uzeo" Belu kuću.

Pratite uz MONDO sve deljalje u vezi sa izborima u Americi iz minuta u minut - OVDE!

(Mondo/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.