KIŠA SALA, MESA I PESKA: Simbol ljudske gluposti, događaj zbog kog im se smeju i decenijama kasnije

Bio je sunčan, ali prohladan dan tog 12. novembra 1970. godine. Brojne televizijske ekipe kao i radoznali posmatrači, okupili su se na plaži Florens u Oregonu, gde je u planu bilo uništenje kita teškog osam tona koji se na njihove obale nasukao nekoliko dana ranije. Po savetu Američke mornarice, odeljenje za saobraćaj i transport iz Oregona, odlučilo je da to učini uz pomoć pola tone dimanita postavljenog  oko i unutar nesrećne životinje.

Naime, nakon eksplozije koja je izvršena u 15:45 po lokalnom vremenu, po okupljenima su krenuli da padaju delovi mesa. Iako se mislilo da će opseg biti mali, "kiša" mesa i sala je obuhvatila ogromno područje, padajući čak i u blizini parkinga i zgrada. Na sreću, sem što su ostali prekrieni mešavinom mesa, masti i peska, nije bilo ljudskih žrtava. Jedan veći deo uništio je ganc novi automobil ratnog veterana, stradali su i putevi po kojima su ležale gomile ostataka. Međutim, cilj nije bio ni blizu ostvarenja.

Dok su mali delovi bili svuda okolo, veliki deo je još uvek bio na plaži

Naime, samo jedan deo miniranog kita je zaista završio u vazduhu, dok je veći deo ostao i dalje na plaži. Takođe, pobacile su i ptice koje su trebale da pojedu ostatke, pošto su uplašene eksplozijom pobegle, te nijedne nije bilo na vidiku satima.

Kao pravi profesionalci, Brazil i Litman, nakon bežanja i sakrivanja od "kiše od sala, mesa i peska", nastavili su sa izveštavanjem sa lica mesta

"Situacija je prestala da bude smešna kada je sve to krenulo da pada po nama, prestali smo da emitujemo i počeli da trčimo da bismo preživeli. Svuda oko nas su padali ogromni delovi kita, masti i meso", rekao je Litman jednom prilikom.

Najbolji opis razmera ove "pametne ideje", dao je prilikom završavanja priloga.

"Na kraju, moglo bismo da zaključimo sledeće: ako se kit ikada više nasuče na obalu u okrugu Lejn, odgovorni će se setiti, ne samo da šta da rade, već će se sećati i šta da ne urade“, rekao je on.

Njegove reči su bile vizionarske, te su gradske vlasti, devet godina kasnije, kada se ista situacija ponovila, odlučile da životinju jednostavno spale.

Planetarna popularnost nakon dvadeset godina

Čitava priča je aktuelizovana nakon dve decenije, 22. maja 1990. godine, kada je pisac Dejv Beri u svojoj kolumni za Majami Herald pisao o ovom bizarnom i nesvakidašnjem događaju.

"Ovde, na Institutu, često gledamo taj snimak, posebno na zabavama", napisao je on između ostalog, nakon čega su telefoni Odeljenja za transport i saobraćaj u Oregonu počeli da zvone kao ludi, budući da je događaj od lokalnog i starog, zbog načina na koji je napisan, postao interesantan medijskim kućama širom Amerike.

Naime,svi su nakon čitanja mislili da se sve dogodilo neporedno pre objavnjivanja Berijeve kolumne.

"Počeli su da nas pozivaju znatiželjni izveštači iz cele zemlje i to odmah nakon što se pojavila priča. Mislili su da se kit nedavno nasukao na obalu i to im je zbog svega bila "vruća" priča. Na kraju su se svi razočarali kada su saznali koliko je stara", rekao je Ed Šopas, koordinator za javne poslove Oregonskog ministarstva saobraćaja, dodavši da je primio pozive iz svih većih medijskih kuća u Americi.

Spomen park

Kao najbolji pokazatelj popularnosti ove nesvakidašnje priče i ideje kako da se ukloni nasukani kit sa plaže, broj svih pregleda video snimka iz 1970. godine, premašio je cifru od čak 350 miliona pregleda zbirno.

Na kraju su čak i sami građani Oregona rešili da održe sećanje na ovaj događaj. Naime, oni su ove godine, na 50 godina od dizanja kita u vazduh rešili da jedan deo plaže u Florensu ponese ime "Memorijalni park eksplodirajućeg kita".

(Mondo/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.