Predstavnici više od 140 zemalja usvojili su sinoć, na završnom zasedanju trodnevne Konferencije UN o globalnoj ekonomskoj krizi, dokument u kome se predlaže temeljna reforma svetskog finansijskog sistema, uprkos protivljenju delegacije SAD.
Predsednik Generalne skupština UN Migel D'Eskoto Brokman je pred kraj zasedanja pozvao sve učesnike skupa da se izjasne o konačnoj verziji ranije predloženog predloga zaključaka i taj njegov predlog je usvojen, iako je šef američke delegacije Dzon Samis upozorio da njegova zemlja ne podržava delove rezolucije u kojima se predlažu radikalne izmene u svetskom finansijskom sistemu.
U rezoluciji se navodi da završni dokument sa tog skupa odražava rešenost članica UN da odrede glavne zadatke u budućim akcijama za prevazilaženje globalne ekonomske krize i jasno naznače ulogu svetske organizacije u sprovođenju mera koje bi trebalo da eliminišu postojeće i spreče izbijanje novih kriza.
Istovremeno, u dokumentu se ukazuje na veoma dramatičnu ekonomsku situaciju u svetu i upozorava da će zbog tekuće globalne privredne krize više od 50 miliona ljudi zapasti u krajnju bedu, dok će broj gladnih i nedovoljno uhranjenih premašiti milijardu, što je rekordna brojka.
U finalnom dokumentu Konferencije se ukazuje, takođe, da je svet sada suočen sa najgorom ekonomskom krizom od perioda Velike depresije, početkom tridesetih godina prošlog veka, a bogate zemlje pozivaju da ukažu hitnu i maksimalnu finansijsku i svaku drugu pomoć najsiromasnijim državama koje su najteže pogođene tekućom krizom.
Dokument podseća i na obavezu najmoćnijih država, usvojenu na samitu Grupe 20 najrazvijenijih i zemalja sa ubrzanim privrednim rastom (G-20) - 2. aprila u Londonu - da se za obnavljanje rasta globalne ekonomije stvori dodatni fond u vrednosti 1,1 bilion dolara, u kome je, kako su navodi u zakjučcima njujorškog skupa UN, samo 50 milijardi dolara namenjeno siromašnim državama.
"Mi pozivamo G-20 da u budućnosti razmotri finansijske potrebe manje razvijenih zemalja, posebno onih sa najnižim prihodima", ističe se u dokumentu, ali bez navođenja posebnih preporuka za realizaciju tog zadatka.
Jedan od zaključaka protekle Konferencije UN odnosi se i na zahtev da Međunarodni monetarni fond (MMF) , Svetska banka (SB) i druge globalne finansijske institucije omoguće fleksibilne uslove prilikom odobravanja zajmova i drugih vidova pomoći najugroženijim zemljama da bi se krizi suprotstavile svim raspoloživim sredstvima, uključujući i stimulativne ekonomske pakete,
U dokumentu se takođe insistira na merama koje bi onemogućile izbijanje nove dužničke krize, kao i na stvaranju uslova za odlaganje naplate dospelih dugova siromašnih i već prezaduženih zemalja.
Poseban odeljak u zaključcima skupa, objavljenim na 15 strana, predstavljaju zahtevi za korenitu promenu globalnog finansijskog sistema, što uključuje i bitne izmene u sistemu rezervnih valuta, zasnovanom na preterano dominatnoj ulozi američkog dolara.
Kina, čija je ekonomija sada treća po snazi u svetu iza američke i japanske, jučeje uoči završnog skupa Konferencije UN, ponovo uputila zahtev za uvođenje nove rezervne svetske valute, umesto dolara, obnovivši tako svoj predlog prvi put javno saopšten u martu.
Ruski vice-premijer i ministar finansija Aleksej Kudrin, koji je predvodio delegaciju svoje zemlje na njujorškom skupu UN, takođe je ukazao na potrebu korenitog reformisanja svetskog finansijskog sistema, ali je istovremeno ocenio da će "dolar ostati, najverovatnije, dominantna rezervna valuta još deset god
ina."
Od kritične je važnosti da se sistem regulisanja rada i superkontrole na finansijskom tržištu ostvari na efikasniji način, imajući u vidu ulogu svih velikih finansijskih centara i učesnika ( finansijskih institucija, agencija za kreditni rejting i hedž fondova), navodi se u završnom dokumentu Konferencije UN o ekonomskoj krizi.
Učesnici skupa takođe su u konačnoj verziji završnog dokumenta ukazali da treba dodatno poboljšati i pravila za rad sa izvedenim hartijama od vrednosti na finanansijskim tržištima i izvršiti standardizaciju ugovora kojim se sklapaju poslovi u finansijskoj sferi.
U zaključcima Konferencije upućen je i poziv radnoj grupi koju je ranije osnovala Generalna skupština UN da nastavi sa praćenjem realizacije ciljeva koji su utvrđeni u završnom dokumentu skupa i da o tome podnese izveštaj na redovnom zasedanju najvišeg tela Svetske organizacije u septembru.
(Tanjug)
Predsednik Generalne skupština UN Migel D'Eskoto Brokman je pred kraj zasedanja pozvao sve učesnike skupa da se izjasne o konačnoj verziji ranije predloženog predloga zaključaka i taj njegov predlog je usvojen, iako je šef američke delegacije Dzon Samis upozorio da njegova zemlja ne podržava delove rezolucije u kojima se predlažu radikalne izmene u svetskom finansijskom sistemu.
U rezoluciji se navodi da završni dokument sa tog skupa odražava rešenost članica UN da odrede glavne zadatke u budućim akcijama za prevazilaženje globalne ekonomske krize i jasno naznače ulogu svetske organizacije u sprovođenju mera koje bi trebalo da eliminišu postojeće i spreče izbijanje novih kriza.
Istovremeno, u dokumentu se ukazuje na veoma dramatičnu ekonomsku situaciju u svetu i upozorava da će zbog tekuće globalne privredne krize više od 50 miliona ljudi zapasti u krajnju bedu, dok će broj gladnih i nedovoljno uhranjenih premašiti milijardu, što je rekordna brojka.
U finalnom dokumentu Konferencije se ukazuje, takođe, da je svet sada suočen sa najgorom ekonomskom krizom od perioda Velike depresije, početkom tridesetih godina prošlog veka, a bogate zemlje pozivaju da ukažu hitnu i maksimalnu finansijsku i svaku drugu pomoć najsiromasnijim državama koje su najteže pogođene tekućom krizom.
Dokument podseća i na obavezu najmoćnijih država, usvojenu na samitu Grupe 20 najrazvijenijih i zemalja sa ubrzanim privrednim rastom (G-20) - 2. aprila u Londonu - da se za obnavljanje rasta globalne ekonomije stvori dodatni fond u vrednosti 1,1 bilion dolara, u kome je, kako su navodi u zakjučcima njujorškog skupa UN, samo 50 milijardi dolara namenjeno siromašnim državama.
"Mi pozivamo G-20 da u budućnosti razmotri finansijske potrebe manje razvijenih zemalja, posebno onih sa najnižim prihodima", ističe se u dokumentu, ali bez navođenja posebnih preporuka za realizaciju tog zadatka.
Jedan od zaključaka protekle Konferencije UN odnosi se i na zahtev da Međunarodni monetarni fond (MMF) , Svetska banka (SB) i druge globalne finansijske institucije omoguće fleksibilne uslove prilikom odobravanja zajmova i drugih vidova pomoći najugroženijim zemljama da bi se krizi suprotstavile svim raspoloživim sredstvima, uključujući i stimulativne ekonomske pakete,
U dokumentu se takođe insistira na merama koje bi onemogućile izbijanje nove dužničke krize, kao i na stvaranju uslova za odlaganje naplate dospelih dugova siromašnih i već prezaduženih zemalja.
Poseban odeljak u zaključcima skupa, objavljenim na 15 strana, predstavljaju zahtevi za korenitu promenu globalnog finansijskog sistema, što uključuje i bitne izmene u sistemu rezervnih valuta, zasnovanom na preterano dominatnoj ulozi američkog dolara.
Kina, čija je ekonomija sada treća po snazi u svetu iza američke i japanske, jučeje uoči završnog skupa Konferencije UN, ponovo uputila zahtev za uvođenje nove rezervne svetske valute, umesto dolara, obnovivši tako svoj predlog prvi put javno saopšten u martu.
Ruski vice-premijer i ministar finansija Aleksej Kudrin, koji je predvodio delegaciju svoje zemlje na njujorškom skupu UN, takođe je ukazao na potrebu korenitog reformisanja svetskog finansijskog sistema, ali je istovremeno ocenio da će "dolar ostati, najverovatnije, dominantna rezervna valuta još deset god
ina."
Od kritične je važnosti da se sistem regulisanja rada i superkontrole na finansijskom tržištu ostvari na efikasniji način, imajući u vidu ulogu svih velikih finansijskih centara i učesnika ( finansijskih institucija, agencija za kreditni rejting i hedž fondova), navodi se u završnom dokumentu Konferencije UN o ekonomskoj krizi.
Učesnici skupa takođe su u konačnoj verziji završnog dokumenta ukazali da treba dodatno poboljšati i pravila za rad sa izvedenim hartijama od vrednosti na finanansijskim tržištima i izvršiti standardizaciju ugovora kojim se sklapaju poslovi u finansijskoj sferi.
U zaključcima Konferencije upućen je i poziv radnoj grupi koju je ranije osnovala Generalna skupština UN da nastavi sa praćenjem realizacije ciljeva koji su utvrđeni u završnom dokumentu skupa i da o tome podnese izveštaj na redovnom zasedanju najvišeg tela Svetske organizacije u septembru.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.