KINESKI LOV NA MESEČEVO KAMENJE: Kinezi ulaze u istoriju - sonda sletela na Mesec, a ova misija ima neverovatan plan!

Prošle su više od četiri decenije otkako su na Zemlju doneti poslednji uzorci Mesečevog tla i zato naučna zajednica s pažnjom čeka da se kineski robot sredinom decembra vrati sa Lune s dva kilograma novog „plena”.

Nova kineska misija ima zahtevnu „koreografiju”, tehnički složeniju od prethodnih i pionirsku u odnosu na američku i sovjetsku, rekao je na kineskoj televiziji zamenik glavnog inženjera Ju Dengjun. Kada letelica uđe u Mesečevu orbitu lender će se odvojiti i krenuti ka površini, dok će ga orbiter čekati. Kompletan zadatak bušenja i uzimanja uzoraka moraće da obavi za jednu lunarnu obdanicu, koja traje 14 naših dana, jer ne može da preživi ledenu lunarnu noć. Potom raketa treba da ga lansira nazad do orbitera da bi sredinom decembra s uzorcima sleteo u kinesku oblast Unutrašnja Mongolija.

Plan je da donese dva kilograma Mesečevog tla iz regije poznate kao Okean oluja, formirane pre oko 1,2 milijarde godina. Američke misije „Apolo” donele su 380 kilograma, a ruske „Luna” oko 200 grama uzoraka, čija je starost procenjena na tri milijarde godina. Istraživači se nadaju da će im novo kamenje pomoći da usavrše tehniku za procenjivanje starosti geoloških površina na planetama, asteroidima i drugim nebeskim telima. Dok s uzbuđenjem čekaju nove uzorke, pojedini komentatori se pitaju da li je Kina preuzela vođstvo u trci za osvajanje svemira.

Misija „Čange” je najnoviji korak u ambicioznom programu čiji bi vrhunac trebalo da bude međunarodna stanica za istraživanje Meseca, a za deceniju ili dve i ljudska kolonija na nama najbližem nebeskom telu. Zvanični podaci nisu dostupni, ali konsultantske firme procenjuju prošlogodišnja ulaganja Pekinga u istraživanje svemira na 5,8 milijardi dolara. To je oko četvrtine budžeta američke agencije NASA, ali kineske ambicije nisu manje od američkih. Po izdvajanju za istraživanja i razvoj (skoro 2,5 odsto BDP-a), Kina je sve bliža SAD (2,8 odsto).

Pripadnost eliti zemalja prisutnih u svemiru svakako je stvar velikog nacionalnog ponosa. Kina je poslala prvog „tajkonauta” u vasionu 2003. godine, 34 godine posle američkog sletanja na Mesec, ali je u međuvremenu napredovala brzim koracima. U julu je započela misiju „Tjanven 1”, prvi pokušaj da spusti rover na Mars. NASA je odmah sledeće sedmice pokrenula svoju misiju za Mars pod imenom „Istrajnost” (Perseverance). U januaru prošle godine Kina je postala prva zemlja koja je uspešno spustila letelicu na daleku, „tamnu” stranu Meseca, što je NASA pozdravila kao impresivan podvig.

Kineske ambicije ubrzale su i američke planove za „povratak na Mesec”. Trampova administracija je skratila rok sa 2028. na 2024. godinu za program „Artemis”, koji treba da pošalje čoveka na Mesec prvi put od 1972. godine, uz obrazloženje da taj zadatak mora mnogo pre da se obavi. I NASA se nada da će u Mesečevoj orbiti napraviti stalnu stanicu, a u međuvremenu planira niz naučnih misija, uključujući u naredne dve godine slanje rovera koji će na južnom polu Meseca tražiti vodu. Neke poduhvate, samostalno ili u saradnji s NASA, preduzele su privatne kompanije.

Da spuštanje na Lunu nije lako pokazuju prošlogodišnje neuspešne misije Indije i jedne izraelske privatne kompanije. U ovom veku do sada je jedino Kina uspešno spustila robotsku letelicu na površinu jedinog Zemljinog prirodnog satelita, i to dva puta. „Čange 3” u decembru 2013, a potom i „Čange 4”, koja je u januaru 2019. prva u istoriji sletela na onu stranu Meseca koja se nikada ne okreće ka Zemlji. Taj rover je i dalje operativan i skoro dve godine kasnije proučava lunarnu geologiju. Po ugledu na američke privatnike poput Ilona Maska, u Kini postoji oko 60 privatnih kompanija u svemirskoj industriji.

(Mondo/Politika)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.