Vojska Hondurasa uhapsila je predsednika te zemlje Manuela Zelaju u nedelju ujutro.
On je trebalo da organizuje referendum koji je Vrhovni sud proglasio nelegalnim, izjavio je njegov sekretar.
"Vojnici su odveli predsednika iz njegove kuće u vazduhoplovnu vojnu bazu. Uložićemo protest zbog toga", rekao je sekretar predsednika Enrike Reine.
Zelaja je izjavio da je žrtva "državnog udara" i da su ga vojnici te zemlje "brutalno kidnapovali" kada su ga u nedelju ujutro isterali iz kreveta i uhapsili u pidžami.
Zelaja se trenutno nalazi u San Hozeu, prestonici Kostarike, odakle je poručio da neće priznati novu vladu i založio se da do kraja odsluži svoj četvorogodišnji mandat koji ističe januara sledeće godine.
"Uzurpatorsku vladu apsolutno niko ne može priznati", rekao je Zelaja lokalnoj televiziji na aerodromu u San Hozeu, ubrzo pošto je stigao u tu zemlju.
Zelaja, koga je vojska najpre prebacila u vojnu bazu u predgrađu prestonice Tegusigalpa, a potom u Kostariku, u kojoj sada traži azil, putem venecuelanske TV stanice Telesur takođe je poručio da bi SAD trebalo da zahtevaju da se ponovo uspostavi njegova vlada, preneo je Rojters.
Vrhovni sud Hondurasa je saopštio da je naredio vojsci da zbaci Zelaju s vlasti zbog njegovih nezakonitih planova da raspiše referendum o ustavnim promenama koje bi mu omogućile još jedan predsednički mandat.
"Vojska je delovala da bi odbranila vladavinu prava", saopštio je sud putem državnog radija.
Vrhovni sud Hondurasa je saopštio da je naredio vojsci da zbaci Zelaju s vlasti zbog njegovih nezakonitih planova da raspiše referendum o ustavnim promenama koje bi mu omogućile još jedan predsednički mandat.
"Vojska je delovala da bi odbranila vladavinu prava", saopštio je sud putem državnog radija.
Zelaja je u nedelju nameravao da održi referendum o reviziji Ustava koji bi mu omogućio da se u novembru kandiduje za drugi mandat, uprkos protivljenju vojske, skupštine i Vrhovnog suda.
Ambasador Venecuele u Organizaciji američkih država Roj Čaderton je na sastanku ove organizacije u Vašingtonu, koji je direktno prenosila televizijska mreža Si-En-En, rekao da je vojska Hondurasa "kidnapovala" i ambasadore Venecuele, Kube i Nikaragve, kao i ministra spoljnih poslova Hondurasa.
Kako su preneli očevici, oko 200 vojnika je došlo do rezidencije oko 6 sati po lokalnom vremenu, a začula su se i četiri pucnja, a zatim su se uputili ka vazduhoplovnoj vojnoj bazi.
Oko rezidencije je ostalo više desetina teško naoružanih vojnika, javlja Frans pres.
Signal dve televizije je ugašen neposredno pošto je spiker jedne od njih rekao da "izgleda da vojnici dolaze ovamo" i pozvao narod da se okupi na Trgu slobode.
Lokalni mediji prenose da su na više glasačkih mesta kutije za referendum sklonjene u zoru.
Zelaja je izabran za predsednika Hondurasa 2006. godine na četvorogodišnji mandat.
Politička kriza počela je sredinom nedelje, nakon što je Zelaja smenio načelnika gereralštaba Romea Velaskeza pošto je vojska odbila da distribuira glasački materijal.
Vojska je u prestonici Tegusigalpi raspoređena u četvrtak uveče, što je dovelo do pretpostavki da se sprema vojni udar, iako je vojska saopštila da samo želi da održi javni red.
Parlament je takođe u petak saopštio da je moguće da će biti raspušten.
Podršku Zelaji su izrazili venecuelanski predsednik Ugo Čavez i bivši kubanski lider Fidel Kastro. U bezbednosnoj bazi blizu aerodroma u San Hozeu okupile su se diplomate iz Nikaragve, Venecuele i Kostarike.
Predsednik SAD Barak Obama rekao je da je "duboko zabrinut" vestima iz Hondurasa o pritvaranju i proterivanju predsednika Zelaje.
"Kao što je Organizacija američkih država uradila u petak, pozivam sve političke i društvene činioce u Hondurasu da poštuju demokratske norme, vladavinu zakona i načela Interameričke demokratske povelje", naveo je Obama u saopštenju.
Ulicama Tegusigalpe patroliraju tenkovi i oklopna vozila dok su vojnici razmešteni oko predsednicke palate. Oko 100 Zelajinih pristalica okupilo se u glavnoj ulici protestujući zbog njegovog hapšenja.
Prema rečima istaknutog poslanika opozicije Rigoberta Čanga, poslanici Hondurasa će u nedelju glasati o postavljanju šefa Kongresa Roberta Mikelatija na mesto vršioca družnosti predsednika ove zemlje do predsedničkih i parlamentarnih izbora koji su zakazani za novembar, prenosi britanska agencija.
Vojni udar u Hondurasu osudile su i članice EU.
U ovoj siromašnoj centralnoameričkoj zemlji od sedam miliona stanovnika, u kojoj su kafa i tekstil vodeće proizvodne grane i koja se smatra jednom od glavnih tranzitnih zemalja za krijumčarenje droge, politička stabilnost je trajala od okončanja vojne vladavine početkom osamdesetih godina, a ovo je od "hladnog" rata prvi državni udar u regionu.
(agencije, foto AP - arhivska fotografija Zelaje i Vaskeza iz marta 2009. godine)
On je trebalo da organizuje referendum koji je Vrhovni sud proglasio nelegalnim, izjavio je njegov sekretar.
"Vojnici su odveli predsednika iz njegove kuće u vazduhoplovnu vojnu bazu. Uložićemo protest zbog toga", rekao je sekretar predsednika Enrike Reine.
Zelaja je izjavio da je žrtva "državnog udara" i da su ga vojnici te zemlje "brutalno kidnapovali" kada su ga u nedelju ujutro isterali iz kreveta i uhapsili u pidžami.
Zelaja se trenutno nalazi u San Hozeu, prestonici Kostarike, odakle je poručio da neće priznati novu vladu i založio se da do kraja odsluži svoj četvorogodišnji mandat koji ističe januara sledeće godine.
"Uzurpatorsku vladu apsolutno niko ne može priznati", rekao je Zelaja lokalnoj televiziji na aerodromu u San Hozeu, ubrzo pošto je stigao u tu zemlju.
Zelaja, koga je vojska najpre prebacila u vojnu bazu u predgrađu prestonice Tegusigalpa, a potom u Kostariku, u kojoj sada traži azil, putem venecuelanske TV stanice Telesur takođe je poručio da bi SAD trebalo da zahtevaju da se ponovo uspostavi njegova vlada, preneo je Rojters.
Vrhovni sud Hondurasa je saopštio da je naredio vojsci da zbaci Zelaju s vlasti zbog njegovih nezakonitih planova da raspiše referendum o ustavnim promenama koje bi mu omogućile još jedan predsednički mandat.
"Vojska je delovala da bi odbranila vladavinu prava", saopštio je sud putem državnog radija.
Vrhovni sud Hondurasa je saopštio da je naredio vojsci da zbaci Zelaju s vlasti zbog njegovih nezakonitih planova da raspiše referendum o ustavnim promenama koje bi mu omogućile još jedan predsednički mandat.
"Vojska je delovala da bi odbranila vladavinu prava", saopštio je sud putem državnog radija.
Zelaja je u nedelju nameravao da održi referendum o reviziji Ustava koji bi mu omogućio da se u novembru kandiduje za drugi mandat, uprkos protivljenju vojske, skupštine i Vrhovnog suda.
Ambasador Venecuele u Organizaciji američkih država Roj Čaderton je na sastanku ove organizacije u Vašingtonu, koji je direktno prenosila televizijska mreža Si-En-En, rekao da je vojska Hondurasa "kidnapovala" i ambasadore Venecuele, Kube i Nikaragve, kao i ministra spoljnih poslova Hondurasa.
Kako su preneli očevici, oko 200 vojnika je došlo do rezidencije oko 6 sati po lokalnom vremenu, a začula su se i četiri pucnja, a zatim su se uputili ka vazduhoplovnoj vojnoj bazi.
Oko rezidencije je ostalo više desetina teško naoružanih vojnika, javlja Frans pres.
Signal dve televizije je ugašen neposredno pošto je spiker jedne od njih rekao da "izgleda da vojnici dolaze ovamo" i pozvao narod da se okupi na Trgu slobode.
Lokalni mediji prenose da su na više glasačkih mesta kutije za referendum sklonjene u zoru.
Zelaja je izabran za predsednika Hondurasa 2006. godine na četvorogodišnji mandat.
Politička kriza počela je sredinom nedelje, nakon što je Zelaja smenio načelnika gereralštaba Romea Velaskeza pošto je vojska odbila da distribuira glasački materijal.
Vojska je u prestonici Tegusigalpi raspoređena u četvrtak uveče, što je dovelo do pretpostavki da se sprema vojni udar, iako je vojska saopštila da samo želi da održi javni red.
Parlament je takođe u petak saopštio da je moguće da će biti raspušten.
Podršku Zelaji su izrazili venecuelanski predsednik Ugo Čavez i bivši kubanski lider Fidel Kastro. U bezbednosnoj bazi blizu aerodroma u San Hozeu okupile su se diplomate iz Nikaragve, Venecuele i Kostarike.
Predsednik SAD Barak Obama rekao je da je "duboko zabrinut" vestima iz Hondurasa o pritvaranju i proterivanju predsednika Zelaje.
"Kao što je Organizacija američkih država uradila u petak, pozivam sve političke i društvene činioce u Hondurasu da poštuju demokratske norme, vladavinu zakona i načela Interameričke demokratske povelje", naveo je Obama u saopštenju.
Ulicama Tegusigalpe patroliraju tenkovi i oklopna vozila dok su vojnici razmešteni oko predsednicke palate. Oko 100 Zelajinih pristalica okupilo se u glavnoj ulici protestujući zbog njegovog hapšenja.
Prema rečima istaknutog poslanika opozicije Rigoberta Čanga, poslanici Hondurasa će u nedelju glasati o postavljanju šefa Kongresa Roberta Mikelatija na mesto vršioca družnosti predsednika ove zemlje do predsedničkih i parlamentarnih izbora koji su zakazani za novembar, prenosi britanska agencija.
Vojni udar u Hondurasu osudile su i članice EU.
U ovoj siromašnoj centralnoameričkoj zemlji od sedam miliona stanovnika, u kojoj su kafa i tekstil vodeće proizvodne grane i koja se smatra jednom od glavnih tranzitnih zemalja za krijumčarenje droge, politička stabilnost je trajala od okončanja vojne vladavine početkom osamdesetih godina, a ovo je od "hladnog" rata prvi državni udar u regionu.
(agencije, foto AP - arhivska fotografija Zelaje i Vaskeza iz marta 2009. godine)
Pridruži se MONDO zajednici.