Da bi spasli život jednog reportera, dva njujorška dnevnika tražila su od odgovornih onlajn enciklopedije Vikipedija da blokiraju pristup stranici o otetom reporteru.
Da bi spasli život jednog reportera, dva njujorška dnevnika tražila su od odgovornih onlajn enciklopedije Vikipedija da blokiraju pristup stranici o otetom reporteru.
Odgovorni u Vikipediji pristali su da cenzurišu sve informacije vezane za novinarevu otmicu sve do njegovog oslobođenja, prenele su agencije.
Novinar "Njujork tajmsa" Mikel Rode otet je u novembru u Avganistanu, ali je njegovo kidnapovanje držano u tajnosti na zahtev dnevnika, kako bi mogućnost da ostane u životu što manje bila ugrožena.
Pošto je većina listova pristala da ne pominje slučaj, njegova otmica je mogla da ostane u relativnoj tajnosti.
Tajnost je bila relativna pošto je vest o otmici objavila avganistanska štampa, nakon koje je jedan korisnik interneta želeo da je objavi na Vikipediji.
Informaciju na Vikipediji u više navrata izbrisao je jedan novinar "Tajmsa" za koji je Rode takođe radio.
Posle neprekidnog brisanja informacije o Rodeovoj otmici, njen autor se žalio upravi Vikipedije. Njujorški listovi su onda morali da traže direktno od onlajn enciklopedije da blokira pristup stranici u vezi s novinarom kako bi se izbeglo večhe širenje vesti o njegovoj otmici koju su izveli talibani.
Rode je, srećom, nešto kasnije uspeo da pobegne i stranica koja mu je posvećena na Vikipediji je deblokirana, a priča o cenzuri obelodanjena.
Mnogi korisnici intereneta pozdravili su Vikipedijinu autocenzuru, ocenjujući da viši interes ponekad nalaže kršenje slobode izražavanja.
(Tanjug)
Odgovorni u Vikipediji pristali su da cenzurišu sve informacije vezane za novinarevu otmicu sve do njegovog oslobođenja, prenele su agencije.
Novinar "Njujork tajmsa" Mikel Rode otet je u novembru u Avganistanu, ali je njegovo kidnapovanje držano u tajnosti na zahtev dnevnika, kako bi mogućnost da ostane u životu što manje bila ugrožena.
Pošto je većina listova pristala da ne pominje slučaj, njegova otmica je mogla da ostane u relativnoj tajnosti.
Tajnost je bila relativna pošto je vest o otmici objavila avganistanska štampa, nakon koje je jedan korisnik interneta želeo da je objavi na Vikipediji.
Informaciju na Vikipediji u više navrata izbrisao je jedan novinar "Tajmsa" za koji je Rode takođe radio.
Posle neprekidnog brisanja informacije o Rodeovoj otmici, njen autor se žalio upravi Vikipedije. Njujorški listovi su onda morali da traže direktno od onlajn enciklopedije da blokira pristup stranici u vezi s novinarom kako bi se izbeglo večhe širenje vesti o njegovoj otmici koju su izveli talibani.
Rode je, srećom, nešto kasnije uspeo da pobegne i stranica koja mu je posvećena na Vikipediji je deblokirana, a priča o cenzuri obelodanjena.
Mnogi korisnici intereneta pozdravili su Vikipedijinu autocenzuru, ocenjujući da viši interes ponekad nalaže kršenje slobode izražavanja.
(Tanjug)
