Nemački Savezni ustavni sud u Karlsrueu nije prihvatio na razmatranje tužbu Ivana Džona Demjanjuka optuženog za nacističke ratne zločine koji je u maju iz SAD deportovan u Nemačku.
Nemački Savezni ustavni sud u Karlsrueu nije danas prihvatio na razmatranje tužbu Ivana Džona Demjanjuka optuženog za nacističke ratne zločine koji je u maju iz SAD deportovan u Nemačku.
Sudije su ocenile da Demjanjuk nije obrazložio koja su konkretna temeljna prava garantovana sporazumom o izručenju između SAD i Nemačke njemu bila uskraćena.
Današnjom odlukom kojom se potvrđuje da je njegovo proterivanje bilo u skladu sa pravnim propisima uklonjene su sve prepreke za otpočinjanje suđenja 89-godišnjem Demjanjuku.
Nadležno tužilaštvo u Minhenu, gde je bilo njegovo poslednje prebivalište u Nemačkoj, Demjanjuka tereti da je u koncentracionom logoru Treblinka-Sobibor učestvovao u ubistvu najmanje 29.000 evropskih Jevreja.
Demjanjuk, koji je rođen u Ukrajini i koji je u Š-jedinice stupio kao zarobljeni vojnik Crvene armije, u Izraelu je već 1988. bio izveden pred sud.
Iako je tada više bivših logoraša iz Treblinke u optuženom prepoznalo čuvara logora kojeg su zvali "Ivan Strašni", Demjanjukov identitet tada nije mogao da bude nedvosmisleno utvrđen, pa mu je izraelski vrhovni sud posle duge revizije 1993. ukinuo smrtnu presudu.
Demjanjuk je posle toga ponovo živeo u SAD, ali mu je oduzeto američko državljanstvo. Zato je bilo moguće da američke i nemačke vlasti dogovore njegovo proterivanje iz SAD i izbegnu složenu proceduru izručenja, što je Demjanjuk iskoristio kao povod za tužbu nemačkom ustavnom sudu.
Proces Demjanjuku biće jedno od poslednjih suđenja jednom nacističkom ratnom zločincu u Nemačkoj.
Centrala za razotkrivanje ratnih zločina u Ludvigsburgu trenutno vodi još 24 predistražna postupka i veliki broj takozvanih "procedura provere" pre svega u inostranim arhivima.
Na vrhu liste onih za kojima se još traga su nekadašnji lekar iz logora Mauthauzen Aribert Hajm (Heim), najbliži saradnik Adolfa Ajhmana Alojz Bruner (Alois Brunner) i Šandor Kepiro, pripadnik mađarske žandarmerije i jedan od učesnika u ubistvu 1.300 civila 23. januara 1942. godine u Novom Sadu.
(Beta)
Sudije su ocenile da Demjanjuk nije obrazložio koja su konkretna temeljna prava garantovana sporazumom o izručenju između SAD i Nemačke njemu bila uskraćena.
Današnjom odlukom kojom se potvrđuje da je njegovo proterivanje bilo u skladu sa pravnim propisima uklonjene su sve prepreke za otpočinjanje suđenja 89-godišnjem Demjanjuku.
Nadležno tužilaštvo u Minhenu, gde je bilo njegovo poslednje prebivalište u Nemačkoj, Demjanjuka tereti da je u koncentracionom logoru Treblinka-Sobibor učestvovao u ubistvu najmanje 29.000 evropskih Jevreja.
Demjanjuk, koji je rođen u Ukrajini i koji je u Š-jedinice stupio kao zarobljeni vojnik Crvene armije, u Izraelu je već 1988. bio izveden pred sud.
Iako je tada više bivših logoraša iz Treblinke u optuženom prepoznalo čuvara logora kojeg su zvali "Ivan Strašni", Demjanjukov identitet tada nije mogao da bude nedvosmisleno utvrđen, pa mu je izraelski vrhovni sud posle duge revizije 1993. ukinuo smrtnu presudu.
Demjanjuk je posle toga ponovo živeo u SAD, ali mu je oduzeto američko državljanstvo. Zato je bilo moguće da američke i nemačke vlasti dogovore njegovo proterivanje iz SAD i izbegnu složenu proceduru izručenja, što je Demjanjuk iskoristio kao povod za tužbu nemačkom ustavnom sudu.
Proces Demjanjuku biće jedno od poslednjih suđenja jednom nacističkom ratnom zločincu u Nemačkoj.
Centrala za razotkrivanje ratnih zločina u Ludvigsburgu trenutno vodi još 24 predistražna postupka i veliki broj takozvanih "procedura provere" pre svega u inostranim arhivima.
Na vrhu liste onih za kojima se još traga su nekadašnji lekar iz logora Mauthauzen Aribert Hajm (Heim), najbliži saradnik Adolfa Ajhmana Alojz Bruner (Alois Brunner) i Šandor Kepiro, pripadnik mađarske žandarmerije i jedan od učesnika u ubistvu 1.300 civila 23. januara 1942. godine u Novom Sadu.
(Beta)
