Lideri Grupe 8 najrazvijenijih zemalja sveta vide znake stabilizacije svetske ekonomije ali i upozoravaju da rizici i dalje postoje. Lideri su odlučni da na decembarskoj konferenciji u Kopenhagenu postignu sveobuhvatan i ambiciozan sporazum o borbi protiv klimatskih promena.
Predstavnici najrazvijenijih zemalja i država u razvoju nisu uspeli da postignu dogovor o smanjivanju emisije štetnih gasova na polovinu do 2050. godine, kako je juče predložila grupa G8, koja okuplja industrijski najrazvijenije zemlje sveta, usled protivljenja Kine i nekih drugih zemalja u nagloj ekonomskoj ekspanziji.
Učesnici Foruma velikih ekonomija o energiji i klimi (MEF), koji je održan u okviru samita G8 u italijanskom mestu Akvila, uspeli su, međutim, da postignu saglasnost o jednom drugom juče pokrenutom pitanju - da se ne dozvoli rast prosečne temperature na našoj planeti (kao rezultat te emisije) veći od dva stepena Celzijusa u poređenju sa vremenom pre početka industrijske revolucije.
U deklaraciji MEF-a se navodi da će zemlje učesnice sastanka raditi na tome da "identifikuju globalni cilj za značajno smanjenje globalne emisije (štetnih gasova) do 2050", ali se, kako navodi agencija Kjodo, ne pominje konkretna cifra.
MEF je pokrenut u martu, na inicijativu američkog predsednika Baraka Obame, kako bi postavio temelje za novi svetski dogovor o klimatskim promenama, koji bi trebalo da zameni važeći Protokol iz Kjota, budući da ovome važnost ističe 2012. godine.
Formulisanje novog protokola biće glavna tema međunarodne konferencije koja bi trebalo da se održi u decembru u Kopenhagenu.
Forum okuplja članice G8 (SAD, Rusiju, Britaniju, Nemačku, Italiju, Francusku, Kanadu i Japan), grupu G5 zemalja sa privredama u naglom razvoju (Brazil, Kinu, Indiju, Meksiko i Južnu Afriku), kao i Australiju, Evropsku uniju, Indoneziju i Južnu Koreju.
Zemlje u razvoju očekuju da industrijski najrazvijenije države na sebe preuzmu najveći teret smanjivanja emisije štetnih gasova, budući da su najviše i doprinele sadašnjoj teškoj ekološkoj situaciji. Od bogatih zemalja se očekuje i da finansijsku pomognu siromašnima da se izbore sa poplavama, žarkim talasima, nepogodama i rastom nivoa mora, koji se očekuju kao posledica globalnoig zagrevanja.
Lideri Grupe 8 najrazvijenijih zemalja sveta vide znake stabilizacije svetske ekonomije ali i upozoravaju da rizici i dalje postoje.
U zajedničkoj izjavi lidera Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Rusije i SAD navodi se da situacija ostaje neizvesna i da postoje rizici za ekonomsku i finansijsku stabilnost, ali i da su uočeni znaci stabilizacije u ekonomijama G8.
Grupa dalje navodi da će preduzeti neophodne korake, pojedinačno i kolektivno, da vrati globalnu ekonomiju na put snažnog, stabilnog i održivog rasta.
Na samitu u italijanskom gradu Akvili lideri su takođe naglasili potrebu da se nastavi sa vladinim merama za stimulisanje ekonomije.
Istovremeno se razgovaralo i o putevima za napuštanje strategije stimulativnih paketa kada za to dođe vreme.
Lideri G8 takođe su u zajedničkoj izjavi o privredi kazali da ne mogu da "nastave da tolerišu" izbegavanje plaćanja poreza.
Oni su pozvali zemlje proizvođače i uvoznike nafte da "povećaju transparentnost i ojačaju dijalog da bi smanjili nepredvidivost tržišta".
Članice Grupe osam daće šansu pregovorima sa Iranom do septembra o nuklearnim ambicijama te zemlje, izjavio je francuski predsednik Nikola Sarkozi.Učesnici Foruma velikih ekonomija o energiji i klimi (MEF), koji je održan u okviru samita G8 u italijanskom mestu Akvila, uspeli su, međutim, da postignu saglasnost o jednom drugom juče pokrenutom pitanju - da se ne dozvoli rast prosečne temperature na našoj planeti (kao rezultat te emisije) veći od dva stepena Celzijusa u poređenju sa vremenom pre početka industrijske revolucije.
U deklaraciji MEF-a se navodi da će zemlje učesnice sastanka raditi na tome da "identifikuju globalni cilj za značajno smanjenje globalne emisije (štetnih gasova) do 2050", ali se, kako navodi agencija Kjodo, ne pominje konkretna cifra.
MEF je pokrenut u martu, na inicijativu američkog predsednika Baraka Obame, kako bi postavio temelje za novi svetski dogovor o klimatskim promenama, koji bi trebalo da zameni važeći Protokol iz Kjota, budući da ovome važnost ističe 2012. godine.
Formulisanje novog protokola biće glavna tema međunarodne konferencije koja bi trebalo da se održi u decembru u Kopenhagenu.
Forum okuplja članice G8 (SAD, Rusiju, Britaniju, Nemačku, Italiju, Francusku, Kanadu i Japan), grupu G5 zemalja sa privredama u naglom razvoju (Brazil, Kinu, Indiju, Meksiko i Južnu Afriku), kao i Australiju, Evropsku uniju, Indoneziju i Južnu Koreju.
Zemlje u razvoju očekuju da industrijski najrazvijenije države na sebe preuzmu najveći teret smanjivanja emisije štetnih gasova, budući da su najviše i doprinele sadašnjoj teškoj ekološkoj situaciji. Od bogatih zemalja se očekuje i da finansijsku pomognu siromašnima da se izbore sa poplavama, žarkim talasima, nepogodama i rastom nivoa mora, koji se očekuju kao posledica globalnoig zagrevanja.
Lideri Grupe 8 najrazvijenijih zemalja sveta vide znake stabilizacije svetske ekonomije ali i upozoravaju da rizici i dalje postoje.
U zajedničkoj izjavi lidera Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Rusije i SAD navodi se da situacija ostaje neizvesna i da postoje rizici za ekonomsku i finansijsku stabilnost, ali i da su uočeni znaci stabilizacije u ekonomijama G8.
Grupa dalje navodi da će preduzeti neophodne korake, pojedinačno i kolektivno, da vrati globalnu ekonomiju na put snažnog, stabilnog i održivog rasta.
Na samitu u italijanskom gradu Akvili lideri su takođe naglasili potrebu da se nastavi sa vladinim merama za stimulisanje ekonomije.
Istovremeno se razgovaralo i o putevima za napuštanje strategije stimulativnih paketa kada za to dođe vreme.
Lideri G8 takođe su u zajedničkoj izjavi o privredi kazali da ne mogu da "nastave da tolerišu" izbegavanje plaćanja poreza.
Oni su pozvali zemlje proizvođače i uvoznike nafte da "povećaju transparentnost i ojačaju dijalog da bi smanjili nepredvidivost tržišta".
Pregovori sa Iranom
On je naveo da će svetski lideri razmotriti situaciju sa Iranom na sastanku Grupe 20 (G20) u Pitsburgu 24. i 25. septembra, preneo je Rojters.
"Ako do tada ne bude napretka, moraćemo da donesemo odluke", dodao je šef francuske države.
G8 je, u zasebnom saopštenju, istakla privrženost diplomatskom rešenju za iranski nuklearni program, koji zapadne zemlje smatraju projektom razvoja nuklearnog naoružanja, dok Teheran tvrdi da je to razvoj civilne nuklearne energetike i odbija da pregovara o tom pitanju.
U saopštenju Grupa 8 takođe osuđuje kao opasnost za mir i stabilnost nedavne raketne probe u Severnoj Koreji.
Istovremeno, lideri G 8 su izrazili solidarnost sa Pakistanom u njegovoj borbi protiv talibana, a susedni Avganistan pozvali da omogući da predsednički izbori, zakazani za 20. avgust, budu "verodostojni i bezbedni", tako da odražavaju volju naroda u toj zemlji na Jugu Azije.
Vodeće svetske sile pozvale su takođe na održavanje otvorenih, višepartijskih izbora u Mjanmaru i oslobađanje svih političkih zatvorenika u zemlji na Jugoistoku Azije.
Lideri G8 zatražili su i hitan početak pregovora za ugovor o zabrani proizvodnje materijala za izradu nuklearne bombe i pozvali sve države da poštuju moratorijum na nuklearne eksplozije.
Prema navodima zvaničnika Bele kuće, lideri su potvrdili da će Vašington biti domaćin samita o nuklearnoj bezbednosti u martu sledeće godine, dodao je Rojters.
(agencije/MONDO, foto AP)
