U javnim službama u Nemačkoj radi najmanje 17.000 bivših saradnika nekadašnje državne bezbednosti socijalističke Istočne Nemačke, izveštava dnevnik "Fajnenšel tajms Dojčland" u četvrtak.
U javnim službama u Nemačkoj radi najmanje 17.000 bivših saradnika nekadašnje državne bezbednosti socijalističke Istočne Nemačke, izveštava dnevnik "Fajnenšel tajms Dojčland" u četvrtak.
List se poziva na navode istraživača iz naučne grupe "Nemačka Demokratska Republika" na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.
Oni ne isključuju mogućnost da je u ministarstvima istočnih pokrajina i upravi zaposleno možda i više desetina hiljada nekadašnjih tzv. neformalnih saradnika državne bezbednosti.
Ozloglašena istočnonemačka državna bezbednost Štazi (Staatšićerheit - Stasi) imala je 95.000 zaposlenih i 200.000 "neslužbenih" saradnika.
To znači da je na svakih 50 građana nekadašnje socijalističke Istočne Nemačke dolazio po jedan špijun.
Prema navodima FTD-a, u pokrajini Saksonija-Anhalt je u državnoj službi zaposleno čak 4.400 bivših saradnika Štazija, u Saksoniji 4.100, u Brandenburgu 2.942, a slično je i u drugim federalnim jedinicama na nekada socijalističkom istoku.
U sredu je i Savezni ured za suzbijanje kriminala (BKA) potvrdio navode medija da je posle ujedinjenja preuzeo izvestan broj bivših pripadnika Štazija, od kojih danas još 23 tamo rade.
No, BKA naglašava da taj podatak nije nov i da su "svi pojedinačni slučajevi najdetaljnije preispitani".
Diskusija o bivšim saradnicima Štazija u javnoj upravi rasplamsala se prošle sedmice kada su mediji obelodanili da u Pokrajinskom uredu za suzbijanje kriminala (LKA) pokrajine Brandenburg radi čak 100 bivših oficira ozloglašenog Štazija. Vlasti u Potsdamu su potvrdile 58 takvih slučajeva.
Novine su pisale da su nekadašnji oficiri Štazija bili nadležni i za obezbeđenje vikendice savezne kacelarke Angele Merkel u području Ukermark u Brandenburgu.
Više politicara sada je, "zbog političke higijene", zatražilo novo preispitivanje prošlosti zaposlenih u javnim službama.
Opunomoćenik vlade Saksonije-Anhalt za brigu o aktima Štazija Gerhard Ruden smatra da sama činjenica da bivši saradnici Štazija rade u javnim službama nije sporna, ali se postavlja pitanje na kojim su pozicijama.
"Ako rade kao vratari, to je prihvatljivo, ali nije prihvatljivo ako su na rukovodećim funkcijama", rekao je Ruden za jedan istočnonemački dnevnik.
Udruženje žrtava staljinizma ocenilo je da je reč o "šamaru za žrtve" i od savezne vlade zatražilo da što pre razjasni sve ovakve slučajeve.
Uprkos denacifikaciji, u Nemačkoj su i posle Drugog svetskog rata mnogobrojni bivši nacisti i članovi Hitlerove Nacionalsocijalističke partije Nemačke (NSDAP) našli zaposlenje u državnim ustanovama.
Prema navodima istoričara Norberta Fraja (Frei), 1953. godine 30 odsto zaposlenih u službeničkom aparatu nemačkih ministarstava činili su oni koji neposredno posle rata nisu smeli da rade, a mnogi od njih su bili članovi NSDAP. U Ministarstvu unutrašnjih poslova taj udeo je čak bio 42 odsto.
(Beta, foto AP - arhivska fotografija nemačke kancelarke Angele Merkel u poseti jednom od Štazijevih zatvora)
List se poziva na navode istraživača iz naučne grupe "Nemačka Demokratska Republika" na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.
Oni ne isključuju mogućnost da je u ministarstvima istočnih pokrajina i upravi zaposleno možda i više desetina hiljada nekadašnjih tzv. neformalnih saradnika državne bezbednosti.
Ozloglašena istočnonemačka državna bezbednost Štazi (Staatšićerheit - Stasi) imala je 95.000 zaposlenih i 200.000 "neslužbenih" saradnika.
To znači da je na svakih 50 građana nekadašnje socijalističke Istočne Nemačke dolazio po jedan špijun.
Prema navodima FTD-a, u pokrajini Saksonija-Anhalt je u državnoj službi zaposleno čak 4.400 bivših saradnika Štazija, u Saksoniji 4.100, u Brandenburgu 2.942, a slično je i u drugim federalnim jedinicama na nekada socijalističkom istoku.
U sredu je i Savezni ured za suzbijanje kriminala (BKA) potvrdio navode medija da je posle ujedinjenja preuzeo izvestan broj bivših pripadnika Štazija, od kojih danas još 23 tamo rade.
No, BKA naglašava da taj podatak nije nov i da su "svi pojedinačni slučajevi najdetaljnije preispitani".
Diskusija o bivšim saradnicima Štazija u javnoj upravi rasplamsala se prošle sedmice kada su mediji obelodanili da u Pokrajinskom uredu za suzbijanje kriminala (LKA) pokrajine Brandenburg radi čak 100 bivših oficira ozloglašenog Štazija. Vlasti u Potsdamu su potvrdile 58 takvih slučajeva.
Novine su pisale da su nekadašnji oficiri Štazija bili nadležni i za obezbeđenje vikendice savezne kacelarke Angele Merkel u području Ukermark u Brandenburgu.
Više politicara sada je, "zbog političke higijene", zatražilo novo preispitivanje prošlosti zaposlenih u javnim službama.
Opunomoćenik vlade Saksonije-Anhalt za brigu o aktima Štazija Gerhard Ruden smatra da sama činjenica da bivši saradnici Štazija rade u javnim službama nije sporna, ali se postavlja pitanje na kojim su pozicijama.
"Ako rade kao vratari, to je prihvatljivo, ali nije prihvatljivo ako su na rukovodećim funkcijama", rekao je Ruden za jedan istočnonemački dnevnik.
Udruženje žrtava staljinizma ocenilo je da je reč o "šamaru za žrtve" i od savezne vlade zatražilo da što pre razjasni sve ovakve slučajeve.
Uprkos denacifikaciji, u Nemačkoj su i posle Drugog svetskog rata mnogobrojni bivši nacisti i članovi Hitlerove Nacionalsocijalističke partije Nemačke (NSDAP) našli zaposlenje u državnim ustanovama.
Prema navodima istoričara Norberta Fraja (Frei), 1953. godine 30 odsto zaposlenih u službeničkom aparatu nemačkih ministarstava činili su oni koji neposredno posle rata nisu smeli da rade, a mnogi od njih su bili članovi NSDAP. U Ministarstvu unutrašnjih poslova taj udeo je čak bio 42 odsto.
(Beta, foto AP - arhivska fotografija nemačke kancelarke Angele Merkel u poseti jednom od Štazijevih zatvora)
