Konačno se, posle bezmalo petnaest godina, i to ponovo desilo: na kaldrmi glavne ulice u staroj Pamploni u petak ujutro je bik rogom probo čoveka.
U tom tragičnom obrtu na ovoj jedinstvenoj, vekovima dugoj tradiciji u severozapdnoj Španiji još devet ljudi je lakše ili teže povređeno, među kojima trojica takođe rogom bika.
Poginuli nije odmah identifikovan, a reč je o mladom čoveku koji je proboden u vrat i pluća. On je petnaesta žrtva od 1924, otkad se vodi sigurna evidencija smrti.
Poslednja žrtva pre ove bio je Metju Tasio, 22-godišnji Amerikanac, koga je bik probo 1995. Tragedija se, doduše, desila i 2003, kada je pamplonskog žitelja Fermina Ečeberiju (63) bik zgazio, ali on nije umro na mestu, već u bolnici posle višemesečne kome.
Istorija trke s bikovima u Pamploni nije sasvim jasna. Tragovi vode unatrag do 13. veka, kad je trka održava u oktobru, da bi se poklapala s festivalom San Fermina. Već u 14. veku stvar je prerasla verske motive i postala vašar i korida.
Zato je gradska većnica Pamplone odlučila da početak festivala San Fermina premesti na 7. juli, u mesec kad je vreme pogodnije za muziku, ples, borbu s bikovima i vašar.
Prvi put se to desilo 1591. Do danas je ostalo tako.
Otad svakog 7. jula u osam sati počinje prva trka s bikovima. Svakog sledećeg dana u isto vreme počinje sledeća, da bi se poslednja trčala 14. jula u osam.
Današnja tragedija desila se četvrtog dana ovogodišnjeg festivala.
Bikovi kreću iz tora na trgu Santo Domingo. Uvek ih je šest, teških i po tonu, uz šest junadi koja nose velika zvona o vratovima. Kaldrmisana ulica kroz stari deo grada duga je 825 metara i pretrči se za najviše tri minuta. Na kraju je krug u kome je popodne borba bikova.
Prvi stranci u Pamploni za San Fermin se pominju u hronikama iz 17. veka, kad su religiozni aspekti festivala bili uveliko stavljeni u senku muzike, plesa, pića, uličnog teatra i trke bikova. U 19. veku festival je obogaćen drugim atrakcijama, a trke bikova su bile uzbudljive, jer nije kao danas bilo sigurnosnih zidova, pa su bikovi bežali u druge ulice i tamo sejali haos.
Svetsku afirmaciju, međutim, dobila je Pamplona tek 1926, kada je Ernest Hemingvej objavio "Sunce se ponovo rađa", kojim je čitaoce širom sveta zaintrigirao za trku s bikovima.
Suluda jurnjava kaldrmom Pamplone je stekla takvu popularnost da već godinama stvara ozbiljan problem sa smeštajem stranih gostiju. Hotelski smeštaj se mora rezervisati mesecima unapred.
(FoNet)
U tom tragičnom obrtu na ovoj jedinstvenoj, vekovima dugoj tradiciji u severozapdnoj Španiji još devet ljudi je lakše ili teže povređeno, među kojima trojica takođe rogom bika.
Poginuli nije odmah identifikovan, a reč je o mladom čoveku koji je proboden u vrat i pluća. On je petnaesta žrtva od 1924, otkad se vodi sigurna evidencija smrti.
Poslednja žrtva pre ove bio je Metju Tasio, 22-godišnji Amerikanac, koga je bik probo 1995. Tragedija se, doduše, desila i 2003, kada je pamplonskog žitelja Fermina Ečeberiju (63) bik zgazio, ali on nije umro na mestu, već u bolnici posle višemesečne kome.
Istorija trke s bikovima u Pamploni nije sasvim jasna. Tragovi vode unatrag do 13. veka, kad je trka održava u oktobru, da bi se poklapala s festivalom San Fermina. Već u 14. veku stvar je prerasla verske motive i postala vašar i korida.
Zato je gradska većnica Pamplone odlučila da početak festivala San Fermina premesti na 7. juli, u mesec kad je vreme pogodnije za muziku, ples, borbu s bikovima i vašar.
Prvi put se to desilo 1591. Do danas je ostalo tako.
Otad svakog 7. jula u osam sati počinje prva trka s bikovima. Svakog sledećeg dana u isto vreme počinje sledeća, da bi se poslednja trčala 14. jula u osam.
Današnja tragedija desila se četvrtog dana ovogodišnjeg festivala.
Bikovi kreću iz tora na trgu Santo Domingo. Uvek ih je šest, teških i po tonu, uz šest junadi koja nose velika zvona o vratovima. Kaldrmisana ulica kroz stari deo grada duga je 825 metara i pretrči se za najviše tri minuta. Na kraju je krug u kome je popodne borba bikova.
Prvi stranci u Pamploni za San Fermin se pominju u hronikama iz 17. veka, kad su religiozni aspekti festivala bili uveliko stavljeni u senku muzike, plesa, pića, uličnog teatra i trke bikova. U 19. veku festival je obogaćen drugim atrakcijama, a trke bikova su bile uzbudljive, jer nije kao danas bilo sigurnosnih zidova, pa su bikovi bežali u druge ulice i tamo sejali haos.
Svetsku afirmaciju, međutim, dobila je Pamplona tek 1926, kada je Ernest Hemingvej objavio "Sunce se ponovo rađa", kojim je čitaoce širom sveta zaintrigirao za trku s bikovima.
Suluda jurnjava kaldrmom Pamplone je stekla takvu popularnost da već godinama stvara ozbiljan problem sa smeštajem stranih gostiju. Hotelski smeštaj se mora rezervisati mesecima unapred.
(FoNet)
Pridruži se MONDO zajednici.