Bivši poljski premijer Jerži Buzek izabran je u Strazburu za novog predsednika Evropskog parlamenta, javile su agencije.
Bivši poljski premijer Jerži Buzek izabran je u Strazburu za novog predsednika Evropskog parlamenta, javile su agencije.
Buzek (69), koji je bivši aktivista sindikata Solidarnost, dobio je podršku 555 poslanika Evropskog parlamenta, koji ukupno ima 736 članova.
On je prvi predsednik Evropskog parlamenta iz jedne zemlje bivšeg istočnog bloka. Njegov izbor se očekivao, jer je imao podršku demohrišćana, socijalista i liberala koji imaju 533 poslaničkih mesta.
Buzeku je mandat dve i po godine, a na mestu predsednika nesleđuje Hans-Gerta Peteringa.
Izbor predsednika bila je prva tačka dnevnog reda konstitutivne sednice Evropskog parlametna.
Izbor Poljaka na čelo Evropskog parlamenta u prvoj polovini ovog saziva znak je kraja podele na stare i nove zemlje Evropske unije, ocenio je novoizabrani predsednik EP-a, bivši poljski premijer Ježi Buzek.
"To je prelomni trenutak i mnogi to tako vide i o tome tako govore. Mislim da prestaje podela na stare i nove zemlje EU. Među starim i novim članicama bila je nekada gvozdena zavesa, sada je manje vidljiva, ali je još uvek postojala podela na novajlije i one koji su u Uniji odavno. Jer proširenje i integracija su ipak dve različite stvari", kazao je Buzek u intervjuu poljskom listu Polska.
On je naglasio da su njegovi prioriteti izlazak iz globalne ekonomske krize, energetska bezbednost, paket mera u borbi protiv klimatskih promena, katastrofalna demografska situacija u Evropi i imigracija.
Za novog šefa EP-a izuzetno je važno Istočno partnerstvo sa bivšim sovjetskim republikama a takođe i odnosi sa zemljama van Unije.
Buzek će se, kako je najavio, zalagati i za to da na snagu stupi Lisabonski sporazum o reformi evropskih institucija koji je, prema preovlađujućem stavu velikih moćnih članica, preduslov za dalje proširenje Unije.
"Taj sporazum ili će stupiti na snagu u narednih pola godine, ili neće nikada. Evropi bi jako dobro došao i bolje je da ga imamo nego da ga nemamo. Pre svega, on daje veću moć neposrednoj zastupljenosti Evropljana u institucijama kao što je EP, a nacionalnim parlamentima daje veću kontrolu nad EP-om", rekao je Buzek.
Predsednik EP-a upozorio je da trenutno o tome u kom smeru će se kretati Unija odlučuju vlade, dakle institucije izabrane posredno.
Jerži Buzek (69), inače inženjer hemije i profesor, važi za jednog od najvećih džentlmena poljske političke scene, sa izuzetnom sposobnošću da traži i nalazi kompromise.
Sam kaže da mu je san i to da EU postane "seksi" za svoje građane a ne samo udaljena, birokratska dosada, kako je sada vide Evropljani.
(Beta)
Buzek (69), koji je bivši aktivista sindikata Solidarnost, dobio je podršku 555 poslanika Evropskog parlamenta, koji ukupno ima 736 članova.
On je prvi predsednik Evropskog parlamenta iz jedne zemlje bivšeg istočnog bloka. Njegov izbor se očekivao, jer je imao podršku demohrišćana, socijalista i liberala koji imaju 533 poslaničkih mesta.
Buzeku je mandat dve i po godine, a na mestu predsednika nesleđuje Hans-Gerta Peteringa.
Izbor predsednika bila je prva tačka dnevnog reda konstitutivne sednice Evropskog parlametna.
Izbor Poljaka na čelo Evropskog parlamenta u prvoj polovini ovog saziva znak je kraja podele na stare i nove zemlje Evropske unije, ocenio je novoizabrani predsednik EP-a, bivši poljski premijer Ježi Buzek.
"To je prelomni trenutak i mnogi to tako vide i o tome tako govore. Mislim da prestaje podela na stare i nove zemlje EU. Među starim i novim članicama bila je nekada gvozdena zavesa, sada je manje vidljiva, ali je još uvek postojala podela na novajlije i one koji su u Uniji odavno. Jer proširenje i integracija su ipak dve različite stvari", kazao je Buzek u intervjuu poljskom listu Polska.
On je naglasio da su njegovi prioriteti izlazak iz globalne ekonomske krize, energetska bezbednost, paket mera u borbi protiv klimatskih promena, katastrofalna demografska situacija u Evropi i imigracija.
Za novog šefa EP-a izuzetno je važno Istočno partnerstvo sa bivšim sovjetskim republikama a takođe i odnosi sa zemljama van Unije.
Buzek će se, kako je najavio, zalagati i za to da na snagu stupi Lisabonski sporazum o reformi evropskih institucija koji je, prema preovlađujućem stavu velikih moćnih članica, preduslov za dalje proširenje Unije.
"Taj sporazum ili će stupiti na snagu u narednih pola godine, ili neće nikada. Evropi bi jako dobro došao i bolje je da ga imamo nego da ga nemamo. Pre svega, on daje veću moć neposrednoj zastupljenosti Evropljana u institucijama kao što je EP, a nacionalnim parlamentima daje veću kontrolu nad EP-om", rekao je Buzek.
Predsednik EP-a upozorio je da trenutno o tome u kom smeru će se kretati Unija odlučuju vlade, dakle institucije izabrane posredno.
Jerži Buzek (69), inače inženjer hemije i profesor, važi za jednog od najvećih džentlmena poljske političke scene, sa izuzetnom sposobnošću da traži i nalazi kompromise.
Sam kaže da mu je san i to da EU postane "seksi" za svoje građane a ne samo udaljena, birokratska dosada, kako je sada vide Evropljani.
(Beta)
