VAKCINACIJA U SRBIJI ODUŠEVILA NEMCE: Svetski mediji bruje o organizaciji u našoj zemlji!

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) podseća da je Evropa bila zaprepašćena kada je u martu prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić poljubio kinesku zastavu na beogradskom aerodromu nakon isporuke zaštitnih maski i druge robe koja je u to vreme bila deficitarna.

"Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar objašnjava dosadašnji uspeh u intervjuu za FAZ, između ostalog, i činjenicom da je njegova zemlja, za razliku od zapadnih, pokušala da dobije vakcine od svih dobavljača", navodi list dodajući da su u Srbiji dostupne vakcine "Fajzera", ruskog "Sputnjika V" i kineskog "Sinofarma".

"Za razliku od mnogih drugih zemalja, građani Srbije mogu da biraju koju vakcinu žele. Čim je naš nacionalni kontrolni organ odobrio vakcinu kao sigurnu i efikasnu nakon testiranja, ona će biti dostupna svima", citirao je list izjavu Lončara o politici nabavke u Srbiji.

FAZ prenosi i navode Mirsada Đerleka, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, da je ruski "Sputnjik V" ubedljivo najpopularniji u Srbiji.

Prema tome, navode, 40 odsto onih koji su spremni da se vakcinišu odlučilo se za "Sputnjik V", a 28 odsto za "Fajzer". Trećina je izjavila da nemaju preferencije.

"Glavni razlog za trenutnu vodeću poziciju Srbije u trci vakcinacije je Kina, koja je do sada isporučila milion doza 'Sinofarma' – što je znatna količina za balkansku zemlju od sedam miliona ljudi. Kada je sredinom meseca stigao prvi kontingent, Vučić i kineska ambasadorka u Beogradu dočekali su isporuku na aerodromu. 'Ponosni smo na naše dobre odnose sa Kinom', rekao je predsednik nakon ceremonije", podseća Frankfurter algemajne cajtung.

U međuvremenu, dodaje, ministar zdravlja jasno stavlja do znanja da Srbija želi da održi trenutnu stopu vakcinacije: "Naša strategija je da do leta postignemo kolektivni imunitet. Iako smo na dobrom putu, već posebnu pažnju posvećujemo jeseni, jer će tada biti potrebno da se na odgovarajući način pripremimo za novi ciklus vakcinacije protiv korone i za sezonu gripa".

Takođe navode i da je Srbija htela da pomogne u regionu uz podsećanje da je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev najavio da je toj zemlji dozvoljeno da kupi 8.000 doza "Fajzerove" vakcine od Srbije.

List navodi i da su "takva pitanja pod političkim nabojem" ukazujući na to da je Beograd poslao mini-kontingent od 55 doza vakcina na sever Kosova, što je iz Prištine protumačeno kao mešanje u kosovske poslove. Na to je, podseća autor, Vučić odgovorio da nisu poslati artiljerija i tenkovi, već samo vakcine i lekovi.

U međuvremenu, susedne države su napola zavidne i napola sumnjaju u uspeh Srbije, piše FAZ.

"Nisu samo u Severnoj Makedoniji izrečene kritike na račun njihove vlade, koja se suviše pouzdano oslanjala na snabdevanje vakcinama putem međunarodne inicijative 'Kovaks'. Ovaj program, koji nadgleda Svetska zdravstvena organizacija i uglavnom se finansira sredstvima EU, ima za cilj da ekonomski slabim zemljama obezbedi pristup vakcinama bez obzira na njihova finansijska sredstva. Na ovaj način izbegava se 'vakcinalni nacionalizam' i nadmetanja koja podstiču cene", navodi list.

Ali, umesto da se oslanjamo samo na "Kovaks", trebalo je da se odlučimo za bilateralne pregovore poput Srbije, kažu neki kritičari u regionu. U Severnoj Makedoniji sada se nadaju da će moći da počnu da vakcinišu negde u februaru. Mnogo bi se dobilo kad bi se bar bolničko osoblje moglo vakcinisati, kaže se. U Srbiji je počelo pre mesec dana, piše FAZ.

"Ovo takođe čini geostratešku komponentu najnovijih dešavanja jasnom, uz moto: Kina kao spasitelj, EU kao neuspeh u vanrednim situacijama. Aleksandar Vučić je nedavno uporedio situaciju na Balkanu sa siromašnijim putnicima na Titaniku: Putnici prve klase obezbedili su mesto u čamcima za spasavanje, 'i mi koji nismo bogati, koji smo mali, poput zemalja Zapadnog Balkana, idemo pod Titanik'", podseća FAZ na izjavu predsednika Srbije.

Ako bi to postalo regionalni narativ krize, list navodi da bi šteta za EU bila velika.

"S obzirom na takve opasnosti, ministri spoljnih poslova 13 država članica izdali su zajedničko pismo početkom januara u kojem pozivaju vlade da podele sopstvene zalihe sa svojim susedima na Balkanu. Jer EU neće biti sigurna ako to nisu države u njenoj neposrednoj blizini. Pored susednih zemalja poput Bugarske, Hrvatske, Mađarske i Rumunije, među potpisnicima su bile i Danska, Finska i Švedska. Nemačke nije bilo", zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.

(Mondo/RTS)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.