Arhitekta Magnus Larson predstavio je u petak na forumu Tehnologije, zabave i dizajna u Oksfordu plan o gradnji zida dugog oko 6.000 kilometara oko Sahare koji bi trebalo da spreči širenje pustinje.
Arhitekta Magnus Larson predstavio je u petak na forumu Tehnologije, zabave i dizajna u Oksfordu plan o gradnji zida dugog oko 6.000 kilometara oko Sahare koji bi trebalo da spreči širenje pustinje.
Barijera bi se napravila otvrdnjavanjem dina, a protezala bi se od Mauritanije u zapadnoj Africi do Džibutija na istoku.
UN-ova studija iz 2007. upozorila je da je širenje pustinja jedan od najvećih izazova našeg vremena.
"Širenje pustinja predstavlja pretnju. Moj odgovor je stvaranje zidova od peščanika otvrdnjavanjem peska", objasnio je Larson.
Prema njegovom projekt dine bi se zalivale tečnošću punom bakterija koje za samo nekoliko sati pesak pretvaraju u beton.
Severnoafričke zemlje ranije su predlagale zaustavljanje Sahare pomoću sadnje drveća čime bi se stvorio veliki zeleni pojas.
Na sličnu zamisao o stvaranju Zelenog kineskog zida, kao prepreke širenju pustinje Gobi, došli su Kinezi.
Izveštaj UN iz 2007. godine ističe kako bi oko dve milijarde ljudi u oko 140 zemalja moglo biti ugroženo širenjem pustinja.
Najproblematičnija područja su srednja Azija, Kina i subsaharska Afrika.
Zid, koji predlaže Larson, bio bi dodatak, a ne zamena za zeleni pojas. Za njegovo otvrdnjavanje koristila bi se bakterija bacillus pasteuri, koja živi u močvarnim područjima, a hemijskim putem stvara kalcit – neku vrstu prirodnog cementa.
Bakterije bi se u pustinju dopremile u ogromnim balonima. Kada bi vetar preko njih naneo pijesak i stvorio dine, baloni bi se probušili.
Larson je, međutim, priznao kako pre sprovođenja ove ideje treba rešiti mnoge probleme – političke, etičke, tehničke i finansijske.
(MONDO)
Barijera bi se napravila otvrdnjavanjem dina, a protezala bi se od Mauritanije u zapadnoj Africi do Džibutija na istoku.
UN-ova studija iz 2007. upozorila je da je širenje pustinja jedan od najvećih izazova našeg vremena.
"Širenje pustinja predstavlja pretnju. Moj odgovor je stvaranje zidova od peščanika otvrdnjavanjem peska", objasnio je Larson.
Prema njegovom projekt dine bi se zalivale tečnošću punom bakterija koje za samo nekoliko sati pesak pretvaraju u beton.
Severnoafričke zemlje ranije su predlagale zaustavljanje Sahare pomoću sadnje drveća čime bi se stvorio veliki zeleni pojas.
Na sličnu zamisao o stvaranju Zelenog kineskog zida, kao prepreke širenju pustinje Gobi, došli su Kinezi.
Izveštaj UN iz 2007. godine ističe kako bi oko dve milijarde ljudi u oko 140 zemalja moglo biti ugroženo širenjem pustinja.
Najproblematičnija područja su srednja Azija, Kina i subsaharska Afrika.
Zid, koji predlaže Larson, bio bi dodatak, a ne zamena za zeleni pojas. Za njegovo otvrdnjavanje koristila bi se bakterija bacillus pasteuri, koja živi u močvarnim područjima, a hemijskim putem stvara kalcit – neku vrstu prirodnog cementa.
Bakterije bi se u pustinju dopremile u ogromnim balonima. Kada bi vetar preko njih naneo pijesak i stvorio dine, baloni bi se probušili.
Larson je, međutim, priznao kako pre sprovođenja ove ideje treba rešiti mnoge probleme – političke, etičke, tehničke i finansijske.
(MONDO)
