Ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije su danas u Briselu naložili Evropskoj komisiji da iznese mišljenje o spremnosti Islanda da dobije status kandidata za prijem u EU i da potom o tome počne pregovore.
Ministri inostranih poslova EU su podvukli da ostaje na snazi "obnovljeni jednoglasan stav o daljem proširivanju" Unije na nove članice, "uključujući načelo da će svaka zemlja-kandidat biti ocenjena prema sopstvenim zaslugama" u sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi.
Taj zaključak je donet na zahtev više članica EU da ulazak Islanda u redove evropske dvadesetsedmorice "prečicom" ne uspori ili ne potisne zemlje Zapadnog Balkana koje su u procesu približavanja Uniji.
Predsedavajući zasedanja, Karl Bilt, ministar inostranih poslova predsedavajuće EU - Švedske, izjavio je da neće biti "brze trake" i prečice za prijem Islanda u EU.
"Biće to pre kraća traka jer su Islanđani", objasnio je, "već ugrađeni u jedinstveno tržište (EU) i šengensku zonu".
Island je polovinom jula zatražio od švedskog predsedništva EU status kandidata za prijem i sada će Evropska komisija proceniti koliko su u islandski zakonodavni, politički i ekonomski poredak ugrađeni standardi i propisi EU i o tome dati mišljenje Savetu ministara Unije.
Savet EU će, na temelju odgovora Rejkjavika na upitnik Evropske komisije o sprovedenim reformama, odlučiti da li će Island dobiti status kandidata za članstvo i, ako bude tako, verovatno će 2010.
početi pregovori o tome Islanda i Komisije.
Island bi, kako se procenjuje, najranije krajem 2011. ili 2012. mogao biti primljen EU, moguće zajedno s Hrvatskom, iako su pregovori Zagreba sa EU zasad blokirani zbog hrvatsko-slovenačkog graničnog spora.
Bilt je novinarima rekao da ipak treba gledati posebno na izglede Islanda i Hrvatske da postanu članovi EU.
"Hrvatska je", dodao je Bilt, "u završnici pregovora o članstvu, mada ima lokalnih poznatih teškoća, dok je Island zahtev tek podneo, otud su to veoma različiti vremenski izgledi, i mislim da će ta razlika i ostati".
Vlada u Rejkjaviku je posle sloma islandskog bankarskog sistema 2008. godine, zbog čega je Island bio primoran da uzme strane kredite od 10 milijardi dolara, odlučila da u EU i u evropskoj jedinstvenoj valuti evro, potraži utočište od sličnih budućih brodoloma.
U međuvremu se islandska privrede delimično oporavila i ocena Evropske komisije je da se Island može brzo uklopiti u EU, imajući u vidu i to da je islandski dohodak po stanovniku znatno iznad proseka EU.
(Beta)
Ministri inostranih poslova EU su podvukli da ostaje na snazi "obnovljeni jednoglasan stav o daljem proširivanju" Unije na nove članice, "uključujući načelo da će svaka zemlja-kandidat biti ocenjena prema sopstvenim zaslugama" u sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi.
Taj zaključak je donet na zahtev više članica EU da ulazak Islanda u redove evropske dvadesetsedmorice "prečicom" ne uspori ili ne potisne zemlje Zapadnog Balkana koje su u procesu približavanja Uniji.
Predsedavajući zasedanja, Karl Bilt, ministar inostranih poslova predsedavajuće EU - Švedske, izjavio je da neće biti "brze trake" i prečice za prijem Islanda u EU.
"Biće to pre kraća traka jer su Islanđani", objasnio je, "već ugrađeni u jedinstveno tržište (EU) i šengensku zonu".
Island je polovinom jula zatražio od švedskog predsedništva EU status kandidata za prijem i sada će Evropska komisija proceniti koliko su u islandski zakonodavni, politički i ekonomski poredak ugrađeni standardi i propisi EU i o tome dati mišljenje Savetu ministara Unije.
Savet EU će, na temelju odgovora Rejkjavika na upitnik Evropske komisije o sprovedenim reformama, odlučiti da li će Island dobiti status kandidata za članstvo i, ako bude tako, verovatno će 2010.
početi pregovori o tome Islanda i Komisije.
Island bi, kako se procenjuje, najranije krajem 2011. ili 2012. mogao biti primljen EU, moguće zajedno s Hrvatskom, iako su pregovori Zagreba sa EU zasad blokirani zbog hrvatsko-slovenačkog graničnog spora.
Bilt je novinarima rekao da ipak treba gledati posebno na izglede Islanda i Hrvatske da postanu članovi EU.
"Hrvatska je", dodao je Bilt, "u završnici pregovora o članstvu, mada ima lokalnih poznatih teškoća, dok je Island zahtev tek podneo, otud su to veoma različiti vremenski izgledi, i mislim da će ta razlika i ostati".
Vlada u Rejkjaviku je posle sloma islandskog bankarskog sistema 2008. godine, zbog čega je Island bio primoran da uzme strane kredite od 10 milijardi dolara, odlučila da u EU i u evropskoj jedinstvenoj valuti evro, potraži utočište od sličnih budućih brodoloma.
U međuvremu se islandska privrede delimično oporavila i ocena Evropske komisije je da se Island može brzo uklopiti u EU, imajući u vidu i to da je islandski dohodak po stanovniku znatno iznad proseka EU.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.