"Ne želim da umrem, ali ako dođe do toga, da bih spasao ovu zemlju, svoj narod, sve hiljade njih koji su svi moja deca, neka bude tako", rekao je Gadafi.
Muamer el Gadafi (1942-2011) ostao je upamćen kao veliki libijski vladar, za neprijatelje surovi diktator i kao čovek koji je poznavao generacije i generacije pripadnika svetske elite, a detalji iz njegovog života i dan danas intrigiraju javnost.
On je sedam meseci pre nego što su ga ubili napisao poruku svom narodu i u poslednjem govoru obratio se svojoj muslimanskoj, afričkoj i arapskoj braći, ali i celom svetu.
On je tada do detalja svoje razloge pobune i koje su ga stvari motivisale da se ne preda. Ipak, naslutio je svoju smrt, nazivajući je "Božjom voljom".
"Već 40 godina, ili možda duže, ne sećam se, radim sve što mogu kako bih ljudima obezbedio kuće, bolnice i škole, a kad su bili gladni, davao sam im hranu. Izborio sam se s napadima onog kauboja Regana. Kad je on ubio moju usvojenu ćerku, hteo je da ubije mene, a umesto mene, ubio je to nevino dete. Onda sam pomagao svojoj braći i sestrama iz Afrike novcem za Afričku uniju", rekao j Gadafi na početku govora.
Gadafi je istakao da je u životu radio sve kako bi zavladala demokratija, ali da nikada ljudima nije bilo dovoljno ono što su imali i da ni sa čim nisu bili zadovoljni.
"Tako sebični, uvek su zahtevali još. Govorili su Amerikancima i drugima koji su dolazili da su im potrebni 'demokratija' i 'sloboda', ne shvatajući da je to koljački sistem u kojem veliki psi jedu male pse. Ali oni su bili začarani tim rečima, ne shvatajući da u Americi nema besplatnih lekova, nema besplatnih bolnica, nema besplatnih kuća, nema besplatnog obrazovanja, nema besplatne hrane, osim kada ljudi prose ili staju u dugačke redove da bi dobili činiju supe", rekao je, ističući da je na sve načine pokušao da oslobodi svoj narod od lopova koji su pokušali da krade od njega.
Gadafi se potom osvrnuo na napade, kao i na to da oseća da mu se bliži kraj
"Mene sada napada najveća sila u vojnoj istoriji, moj mali afrički sin, Obama, hoće da me ubije, da oduzme slobodu našoj zemlji, da nam uzme naše besplatne kuće, naše besplatne lekove, naše besplatno obrazovanje, našu besplatnu hranu, i da sve to zameni američkim lopovlukom koji se zove kapitalizam. Dakle, za mene nema alternative. Ja moram da se borim, napisao je Gadafi ističući da je sve "Božja volja" i da ako Bog tako želi, umreće prateći njegov put.
"Ne želim da umrem, ali ako dođe do toga, da bih spasao ovu zemlju, svoj narod, sve hiljade njih koji su svi moja deca neka bude tako", rekao je predosećajući da mu se bliži kraj.
"Ukoliko budem ubijen, želim da budem sahranjen prema muslimanskim običajima, odeven u stvari koje sam nosio kada sam ubijen", navodi se u testamentu u kojem Gadafi traži da se, posle njegove smrti, pristojno ophodi prema članovima porodice Gadafi, posebno ženama i deci, pozivajući svoj narod da nastavi borbu za slobodu.
"Neka ovaj moj testament bude moj glas svetu, glas da sam ustao protiv krstaških napada NATO, ustao protiv okrutnosti, ustao protiv izdaje, ustao protiv Zapada i njegovih kolonijalnih ambicija, i da sam stajao zajedno sa svojom afričkom braćom, sa svojom pravom arapskom i muslimanskom braćom, kao svetionik.
Na Zapadu me neki zovu ludakom, ali oni znaju istinu, pa ipak nastavljaju da lažu, oni znaju da je naša zemlja nezavisna, slobodna i da nije u kolonijalnim kandžama. Oni znaju da je moja vizija jasna, da je moj put jasan za moj narod i da ću se do poslednjeg daha boriti za našu slobodu. Neka nam svemoćni Bog pomogne da ostanemo verujući i slobodni", rekao je on u poslednjem govoru.
Gadafijev testament
Nekoliko sati posle sahrane, objavljen je i Gadafijev testamen u kojem bivši libijski lider traži da bude pokopan na groblju u Sirtu, prema muslimanskim običajima, kao i da njegovi sledbenici nastave borbu protiv okupatora.
"Čak i ukoliko uspeh ne dođe odmah, to će predstavljati lekciju budućim generacijama da odbrana nacionalne časti predstavlja najveću vrednost", navodi se u Gadafijevom testamentu.
"Ukoliko budem ubijen, želim da budem sahranjen prema muslimanskim običajima, odeven u stvari koje sam nosio kada sam ubijen", navodi se u testamentu u kojem Gadafi traži da se, posle njegove smrti, pristojno ophodi prema članovima porodice Gadafi, posebno ženama i deci.
"Pozivam sledbenike da nastave otpor i bore se protiv stranih agresora u Libiji, danas, sutra, uvek", poslednja je poruka svrgnutog libijskog lidera.
Muamer Gadafi Libijom je vladao 42 godine. Ženio se dva puta, a imao je osmoro dece - sedam sinova i ćerku Ajšu. Ubijen je u puču 2011. godine.
(Mondo)
