Mihail Ilarionovič Kutuzov rođen je 7. septembra 1745. godine u Sankt Peterburgu, a bio je ruski feldmaršal koji je spasio Rusiju za vreme invazije Napoleona 1812. godine. Njegov lik ovekovečio je poznati ruski književnik Lav Tolstoj u romanu "Rat i mir".

Poreklo ovog velikog ruskog generala i danas je nepoznanica, a postoje tvrdnje da je njegovo poreklo hercegovačko. Naime, tvrdi se da jedan od najvećih vojskovođa potiče iz Poljica Popova, u trebinjskoj opštini.

Kutuzov je učestvovao u Rusko-turskom ratu (1768—1774), a 1774. je bio ranjen nakon čega se lečio u više zemalja. Kad se vratio u Rusiju posle dve godine služio je 6 godina na Krimu pod komandom Aleksandra Suvorova. On se istakao i u Rusko-turskom ratu (1787—1792).

Kutuzov je komandovao 1805. godine ruskim korpusom kada je francuski lider Napoleon napredovao prema Beču. Pobedio je u bici kod Direnštajna 11. novembra 1805. godine. Izveo je strateške manevre, koji su ušli u istoriju ratovanja.

Uoči bitke kod Austerlica pokušao je da spreči savezničke komandante da ulaze u bitku. Međutim, bio je preglasan od strane Austrijanaca, pa je za bitku pokazao jako malo interesa. Učestvovao je u bici kod Austerlica 2. decembra 1805. godine, kada je i ranjen. Posle te bitke ruski car je sklonio Kutuzova od komandovanja armijom. Od 1806. do 1811. godine bio je vojni gubernator Kijeva i Litvanije.

Kutuzov je učestvovao i u Rusko-turskom ratu (1806—1812), njega je car Aleksandar I Pavlovič ponovo postavio za komandanta moldavske armije 1811. godine. U bici kod Rusa višestruko brojnija turska vojska doživela je poraz. Bilo je 60.000 Turaka protiv 15.000 Rusa. Posle toga Kutuzov je namerno povukao rusku vojsku na drugu stranu Dunava zavaravši na taj način protivnika.

Tajno je nekoliko meseci kasnije preko Dunava na tursku stranu prebacio manju jedinicu, sa kojom je noću iznenadio tursku vojsku. Više od 9.000 Turaka poklano je te noći, pa se turski komandant Ahmet-paša predao Kutuzovu 23. novembra 1811. godine. Posle toga je 1812. sklopljen Bukureštanski sporazum po kome je Besarabija pripala Rusiji. Car je Kutuzova posle tog uspeha imenovao knezom.

Tokom Napoleonove invazije 1812. godine Kutuzov se ponovo istakao. Naime, kada je Napoleon izvršio invaziju ruski vojni ministar Barklaj de Toli je odlučio da se primeni taktika "spržene zemlje" i da se ruska vojska povlači umesto da rizikuje veliku bitku. Ta strategija je izazvala negodovanje vojnika i generala, a posebno kneza Petra Bagrationa. Zbog toga je Kutuzovljevo imenovanje kao glavnokomandujućeg 17. avgusta 1812. dočekano sa oduševljenjem.

Kutuzov se odlučio na veliku bitku na prilazima Moskvi. Dve vojske su se sukobile u bici kod Borodina 7. septembra 1812. godine. To je dotada bila jedna od najvećih bitaka u istoriji u kojoj je učestvovalo oko četvrt miliona vojnika. Rezultat bitke je bio neodlučan, ali pola ruske vojske i četvrtina francuske vojske je poginulo ili ranjeno.

Posle savetovanja u selu Fili, Kutuzov se vratio na strategiju svoga prethodnika o povlačenju kao načinu da se spasi ruska vojska što je moguće duže. Cena je bilo gubljenje Moskve, koja je bila evakuisana. Posle toga, Napoleon je bio prisiljen na povlačenje, tokom koga ga je progonila ruska vojska. Samo mali delovi francuske vojske napustili su Rusiju.

Inače, pored vojne, Kutuzov je imao zapaženu diplomatsku karijeru, kada je bio i ambsador.

Rusku feldmaršal Kutuzov je umro 28. aprila 1813. godine.

(MONDO)