Blizu 100 osoba umrlo je u američkim zatvorima u Iraku i Avganistanu od avgusta 2002. godine, a za to je odgovaralo tek nekolicina osumnjičenih, objavila je američka organizacija za prava čoveka "Hjuman rajts frst" (Human right first), čije saopštenje prenose svetske agencije.
Blizu 100 osoba umrlo je u američkim zatvorima u Iraku i Avganistanu od avgusta 2002. godine, a za to je odgovaralo tek nekolicina osumnjičenih, objavila je američka organizacija za prava čoveka "Hjuman rajts frst" (Human right first), čije saopštenje prenose svetske agencije.Ta organizacija ističe da za najmanje 34 slučaja umiranja zatvorenika ima dokaza da je reč o ubistvu, odnosno o posledicama torture.
O torturi u američkim zatvorima u Iraku i Avganistanu postoje dokazi, medju kojima i brojne fotografije kojima su Amerikanci zabeležili svoja iživljavanja nad zarobljenicima, pred lice pravde je dosad izašao samo mali broj vinovnika, a čak dve trećine ih je ostalo nekažnjeno.
Prema podacima "Hjumen rajts frst", svega 12 vinovnika smrti američkih zatvorenika je kažnjeno, a najveća izrečena kazna je pet meseci zatvora, prenele su agencije AP i AFP.
Američka organizacija za prava čoveka, čije je sedište u Njujorku, a koja se ranije zvala Komitet pravnika za prava čoveka, objavila je izveštaj na 128 stranica, detaljno dokumentovan i baziran na odlukama vojnih sudova, novinskim izveštajima i raznim drugim dokumentima.
U izveštaju se tvrdi da je zabeleženo 98 poznatih slučajeva sa smrtnim ishodom nakon torture u američkim zatvorima, ali da su samo u 34 slučaja identifikovani vinovnici, od kojih je svega 14 izvedeno pred sudije, a 12 je kažnjeno.
Zaključak izveštaja je da "najgori slučajevi ostaju nekažnjeni, a da su kazne izrečene za loše ponašanje, i to suviše male i prekasno".
Takav zaključak potvrdjuju primeri na koje je ukazala AP.
Vremenski najduža izrečena kazna od pet meseci zatvora je "pripala" jednom američkom naredniku u Avganistanu koji je decembra 2002. prouzrokovao smrt zatvorenika kome su, kako je pokazala autopsija, od stalnih i žestokih batina telesni mišići bili - zgužvani.
U drugom slučaju, iz Iraka, američki vojni sud je oslobodio krivica, zatvorskog stražara iz Abu Graiba osumnjičenog za smrt Manadala al-DŽamadija, iznad čijeg su tela pozirali nasmejani zatvorski čuvari sa jedne od čuvenih fotografija iz 2004.
"Pravda nije stigla vinovnike smrti našeg oca", izjavio je za AP Kusaj Moukuš, sin iračkog general-majora Abeda Hameda Moukuša, koji je usmrćen 2003, pošto je uhapšen kada je došao u jednu američku bazu da se raspita za svoja četiri pritvorena sina.
Irački general je uhapšen pod sumnjom da je podržavao antiameričku pobunu u Iraku, a vrlo brzo je usmrćen prilikom ispitivanja, kada je jedan američki islednik na njega natovario vreću za spavanje sa telom prebijenog Iračanina i pritom mu rukom zapušio usta.
Taj islednik je bio glavni oficir za vezu u toj bazi Luj Velšofer. Izveden je pred vojni sud pod optužbom za "ubistvo iz nehata", ali je na suđenju, održanom prošlog meseca, samo javno ukoren. On se na sudu branio tvrdnjama da je "mislio da postpuna ispravno zbog nepostojanja jasnih smernica više komande".
Sin iračkog generala, pak, tvrdi suprotno: "Mislim da su oni (niži oficiri) imali direktna i jasna naredjenja od američke administracije da baš tako postupaju sa zatvorenicima."
Američka administracija je do sada više puta demantovala da je tortura prema američkim zatvorenicima bila "propisana". Pentagon je, takodje, u više navrata saopštavao da su pod istragom razni vinovnici torture u američkim zatvorima, uključujući i smrtne slučajeve.
"Oko 250 ljudi je kažnjenio na ovaj ili onaj način", izjavio je prošlog meseca američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld.
Medjutim, na pitanje AP-a u vezi sa istragama i sudjenjima pojedincima zbog postupanja prema zatvorenicima, jedan od portparola Pentagona, major Vejn Maroto je je izjavio da "ne može da ponudi sveobuhvatnu kompilaciju" i da "armijski pravnici u Pentagonu zaista nemaju informaciju jer su dokumenta kod drugih armijskih struktura".
(Tanjug/MONDO)
